Vlast se hvali velikim smanjenjem budžetskog deficita, a niko ne pominje da su budžetski prihodi manji za 10 odsto od planiranih. Tako ulazimo u spiralu smanjenja potrošnje i prihoda koja vodi u kolaps privrede. Izdvajanje 17 preduzeća od ostalih da im se produži zaštita od poverilaca samo je kraj pljačkaške privatizacije i neće doneti ništa, kaže lider pokreta “Dosta je bilo” i nekadašnji ministar privrede.
Do pre godinu i po ministar za privredu u Vladi Srbije, a nakon sukoba sa Vučićem i napuštanja funkcije ljuti opozicionar i jedan od najžešćih kritičara politike aktuelnog premijera, Saša Radulović krenuo je u rad na terenu. Intenzivno obilazi gradska predstavništva svog pokreta, kojih ima 20, i drži predavanja sadašnjim i potencijalnimk pristalicama o aktuelnoj ekonomskoj i društvenoj situaciji u zemlji.
Na predavanju održanom u kragujevačkom predstavništvu pokreta Radulović, koji je na prošlim izborima osvojio 2,1 posto glasova bez stranačke infrastrukture, objavio je da mu je plan da na pokrajinskim izvorima pređe cenzus, a potom formira stranku. Planira da pređe cenzus i u većim gradovima Srbije. Ali, prethodno namerava da svojim pristalicama podrobno i od temelja objasni gde su koreni propasti i urušavanja srpske ekonomije i društva. U najkraćem, koreni su u partokratiji koja je urušila sve tri grane vlasti u zemlji – zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
– Vlast se ovih dana intezivno hvali da je smanjila deficit državnog budžeta, tako što je drastično smanjila troškove velikim merama štednje, a znamo i kako, smanjenjem plata i penzija. To smanjenje deficita ide i do četiri puta sa planiranih 91 milijardu dinara na 24 milijarde dinara u prvih pet meseci. Na prvi pogled reklo bi se da je reč o velikom uspehu. Ali, sa druge strane, ako pogledate podatke koje svako može da vidi na sajtu Ministarstva finansija, od početka godine imamo veliko umanjenje prihoda i to oko 10 posto, što je značajno smanjenje. Na taj način mi ulazimo u spiralu smanjene potrošnje i smanjenih državnih prihoda, što ne vodi ničem drugom nego kolapsu čitave ekonomije, kaže Radulović.
Šta je motor razvoja
Partokratija, koju nije izmislio Vučić, već je uhvatila korene još za vreme Tadića i ranije, kod nas se najviše ogleda u partijskom zapošljavanju, što je dovelo da danas imamo oko 700.000 zaposlenih u javnom sektoru. Od toga je višak 15 posto i to je oko 100.000 partijskih kadrova sa mahom kupljenim diplomama sa izmišljenih univerziteta, na izmišljenim radnim mestima, kaže Radulović, dodajući da je ceh koji plaća država milijarda evra godišnje. Viškova ima u državnoj upravi, ne među lekarima i profesorima, već na izmišljenim administrativnim poslovima.
Sada država najavljuje plan otpuštanja viškova, uz stav ministarke Kori Udovički da je višak u javnoj upravi oko 15.000 zaposlenih. Pošto će 6.000 ljudi otići prirodnim odlivom (penzijom), ostaje oko 9.000 viška, od čega je polovina u državnoj, a polovina u lokalnim upravama.
Radulović kaže da se plan države za rešavanje viška pravi napamet i da se tu ne mogu očekivati pravi rezultati. Nemoguće je ući u taj posao ako se prethodno ne napravi sistematizacija radnih mesta i ne meri učinak zaposlenih. Tek nakon toga može da se napravi prava analiza koliko je stvarno ljudi višak u državnom sektoru, tvrdi on.
A tako preglomazan javni sektor glavni je razlog gušenja privrede koja stvara vrednost, jer joj isporučuje namete koje ne može da podnese. Uvreženo mišljenje u javnosti da je država kod nas najveći poslodavac Radulović pobija konkretnim brojkama. Tako, po njemu, u zemlji ima oko 700.000 ljudi koji rade za državu i milion zaposlenih u privatnom sektoru. Od milion zaposlenih 300.000 ljudi radi u srednjim i velikim preduzećima, a čak 700.000 njih u malim preduzećima i preduzetničkim radnjama.
Kada se tome dodaju poljoprivredna domaćinstva sa pomažućim članovima dobijamo brojku od preko milion ljudi koji su zaposleni u mikrofirmama i gazdinstvima. Taj sektor zapoljava najviše građana i on mora da bude prepoznat kao motor razvoja zemlje. Država ovo treba da ima na umu i da pravi planove kako da pomogne i podstakne najvećeg poslodavca.
Ali, te mere izostaju, kaže Radulović, a na leđa male privrede tovare se sve veća opterećenja koja dovode do gašenja firmi i radnji, što opet umanjuje prihode države. Najveće opterećenje po Raduloviću, o čemu je i ranije mnogo puta govorio, jesu porezi i doprinosi na zarade, koji idu i do 64 odsto, što je teško izdržati. Razumna poreska pravila svi poštuju, a nerazumna veliki broj ljudi izbegava, kaže Radulović. Zato i imamo sivu ekonomiju od 30 posto društvenog proizvoda, što državi odnosi 2,8 milijardi evra izgubljenog poreza godišnje.
Smanjiti opterećenje
Rešenje za privredni razvoj je podsticanje kičme naše ekonomije, sektora malih preduzeća i preuzetnika, i to smanjenjem velikih poreza i doprinosa na zarade. Jer, kad se pogleda naš poreski sistem, većina dažbina može da se izdrži, ali država šalje poruku – ako zaposliš novog radnika, odraću te. To dovodi do gašenja porodičnih biznisa i bežanja u sivu ekonomiju, a sa razumnim opterećenjima na platu ovaj glavni sektor bi se razvijao i to bi povratno dovelo do povećanja budžeta, tvrdi Radulović.
On smatra da je proteklih godina u pljačkaškoj privatizaciji u Srbiji izgubljeno 400.000 radnih mesta, a da država nema adekvatan odgovor. Pravi odgovor bi, po njemu, bilo uvođenje univerzalne socijalne zaštite od 15.000 dinara za porodice koje su ostale bez prihoda, plus 5.000 dinara za svakog sledećeg člana domaćinstva. To bi za četvoročlanu porodicu značilo pomoć od 30.000 dinara mesečno. Ovaj njegov predlog nije prošao jer je odgovor vlasti bio – tada niko neće hteti da radi, što po Raduloviću nije tačno.
Sada se za socijalnu pomoć godišnje izdvaja milijardu i po evra, ali kada se vidi koliko siromaštvo vlada u zemlji, pitanje je gde idu te pare. I zdravstvena zaštita je po Ustavu Srbije obavezna za sve građane i nema overe knjižica, ali se taj princip ne sprovodi u praksi.
Privatizacija je, po Raduloviću, bila pljačkaška i ostavila teške posledice, a on je sa iskustvom stečajnog upravnika, što je radio godinama, iz prve ruke video kako stvari funkcionišu i u ovoj oblasti. Kod nas se u javnosti javlja pitanje koje postavljaju tajkuni koji su došli pod udar zakona, a ono glasi – kako neko može da uništi svoje sopstveno preduzeće i zašto bi to radio? Ako je to i uradio, sebi je naneo štetu, a ne državi, glasi ovo tumačenje.
Po Raduloviću stvari stoje sasvim drugačije. U svojoj praksi je video da vlasnik privatnog preduzeća i te kako ima motiv da ga uništi ako istovremeno posluje sa drugim ili trećim svojim preduzećem. Isporučivanjem robe prvom preduzeću po nerazumnim cenama on izvlači kapital iz te firme i dovodi je do stečaja. Time je oštetio državu za porez i dobavljače za robu koju im duguje, ili banke za kredite, jer je prva firma propala pošto je sav kapital iz nje izvučen.
– O ovakvim slučajevima stalno čitamo po novinama, ali za naše sudove je velika enigma i gotovo enmoguća misija da procesuiraju ovakve slučajeve i to traje godinama, zaključuje Radulović.
I dok su posledice obavljenih privatizacija pogubne, ostalo je da se privatizuje još preko 500 preduzeća, od čega 144 u restrukturiranju. Skupština Srbije je ovih dana donela izmene Zakona o privatizaciji kojim je 17 preduzeća izuzela od ostalih i zaštitila ih još godinu dana od prinudne naplate dugova, a još oko 30 preduzeća za rok od šest meseci.
Radulović tvrdi da ovim Vlada Aleksandra Vučića namerava da okonča pljačkašku privatizaciju i praktično likvidira sva preduzeća bez odgovornosti za ono što je sprovedeno.
– Za 46 preduzeća Vlada planira nastavak haosa bez ikakvog plana za uvođenje reda, nastavak besmislene potrage za stranim investitorima i nastavak besmislenih subvencija. Razlog što su doneli ovaj zakon je što nisu ništa uradili sa prethodnim. Taj zakon je donet pre godinu dana, i tada su svi rokovi isticali, pa su dali protivustavnu zaštitu ovim preduzećima. Ustavni sud je presudio da je ta zaštita protivzakonita još pre 10 godina i rekao je da može da traje do kraja maja ove godine. Sada je donet zakon da se nekima opet produžava takva zaštita, kaže Radulović.
Po njemu, prava zaštita je uvođenje reda u preduzeća, kada se napravi lična karta firme, popiše se imovina, obaveze i utvrdi finansijsko stanje, a zatim se obavi finansijsko restrukturiranje, gde se obrišu obaveze. Potom se radi analiza tržišta i poslovni plan da se dobiju obrtna sredstva i da se vidi šta na tržištu može da se uradi.
Umesto toga, kaže Radulović, imamo privatizaciju haosa gde ništa ne može da se uradi i imamo javno pozivanje investitora. Naravno, nastavlja Radulović, jave se samo slabi investitori, jer jaki ne žele da ulaze u haos, pošto se ne zna kolika su dugovanja i potraživanja, koji su sudski postupci u toku. Na žalost, ceh neće platiti neodgovorna Vlada, već građani, zaključuje Radulović, koji ne veruje da će bilo koje od preostalih neprivatizovanih preduzeća, uključujući i zaštićene, naći novog vlasnika.
PRIPREME ZA IZBORE
Bez koalicija
Pokret “Dosta je bilo” Saše Radulovića planira da na sledećim lokalnim izborima pređe cenzus i uđe u skupštine u svim većim gradovima Srbije. Na izbore neće ići u koaliciji sa drugim strankama jer ni jedna neće da se odrekne partokratije, kažu u Pokretu.
Pristalicama kako navode, reći će u kampanji da niko neće preko pokreta dobiti zaposlenje jer je ova organizacija protivnik partijskog zapošljavanja, kao i protiv uticaja političkih partija na sve sfere društva, na rad svih institucija i javnih preduzeća, uz zalaganje da rad svih javnih službi bude transparentan.
Izvor: Kragujevačke
Autor: Miloš Pantić
Ovaj Vas program pokreta znam vec napamet, pratim vas od pocetka i preko drustvenih mreza delim sve vase aktivnosti. Imate moju punu podrsku i nadam se da cete uspeti da nas uvedete u svetliju buducnost. Srdacan pozdrav od Penzionera Malise.