Неукусна помпа, уз коју се у Хрватској слави 20. годишњица “Олује”, прелази размере укуса. Без саосећања са жртвама “Олује”: преко 200.000 прогнаних и готово 2.000 убијених и несталих, преко 20.000 порушених кућа. Замислите кад би снаге Ратка Младића данас славиле војну победу “ослобађања” Сребренице.
Из хрватских извјешћа, са разних домољубних скупова, избија такав понос на тај догађај, као да је Хрватска победила снаге Ромела, Ајзенхауера и Жукова заједно, а не Милана Мартића и Горана Хаџића. У стварности је Хрватска мобилисала више војника него што је било радно способног становништва у западним и јужним деловима РСК. Иза Хрватске су стајале САД, тако што су НАТО снаге бомбардовале српска радарска постројења, а хрватску војску саветовали умировљени амерички генерали. Иза крајишких Срба није било никога. Специјални изасланици из Београда већ су демонтирали већину моћнијег наоружања, као што су ракете на Петровој гори. Страна јавност, згрожена догађајима у Сребреници две недеље раније, посматрала је трагедију Крајишника са злурадом равнодушношћу.
Исти они државници, који су подстакли побуну крајишких Срба четири године раније, сада нису дозволили колонама избеглица да прођу кроз Београд. Мало је примера таквог занемаривања својих сународника у српској историји. У ранијој епизоди са избеглицама из Хрватске, 1941. године, њихов дочек је био организованији. Тадашња Србија је била много мања и сиромашнија од Србије деведесетих, није ни била држава, већ област која је уз Пољску, Словенију и совјетске територије имала најгори положај у окупираној Европи. И у таквом, згаженом остатку Србије, избеглице су прихваћене сразмерно боље него 1995.године.
Наша држава се ни касније није много поправила. Хрватска је покоље и паљевине заменила префињенијом политиком тајних оптужница за ратне злочине, па онда привидно нежнијим отимањем земљишта, станарског права и пензија. Званичници Србије нису желели да љуте своје хрватске саговорнике, па се нису баш претерано обазирали на те ситнице. Пасивност Србије по питањима имовинских и пензијских права је тим чуднија када се има у виду да би решавање ових проблемо донело велики новац опљачканим Крајишницима, а самим тим и њиховој новој држави. А имамо два хрватска Србина на свом новцу: Теслу и Миланковића.
Да ли је и како ово страдање могло да се избегне? Када је све отишло доврага? Запаљива реторика београдских медија и целог Милошевићевог режима је сигурно одиграла своју улогу, као и петљања разних „националних радника “ на терену. Међутим, нова хрватска држава није чинила ништа да умири своје Србе. Хрватски Срби су се уплашили, а застрашивали су их и медији, да се понавља 1941. година. Али, то се чинило и другима. Хрватски публициста јеврејског порекла Славко Голдштајн написао је књигу са баш тим насловом: „1941: година која се враћа“. Усташе су се уз почасти враћале у земљу. Највиши хрватски државници су у говорима хвалили НДХ. Туђман је осетио да му одговара ескалација кризе. Рат би му помогао из макар три разлога. Прво, хомогенизовао би Хрвате. Друго, разорио би идеју о могућности заједничког живота. Није случајно највећа жртва рата у Хрватској ‒ Вуковар, град са највећим процентом Срба (скоро 40%), Југословена и мешаног становништва (у неким пописима и до 20%). И треће, разарање хрватских градова побудило би симпатије код светског јавног мњења и избрисало успомену на усташе и најгори могући имиџ једине независне хрватске државе у историји. Да би се ситуација заоштрила, уклањани су људи који су били за сарадњу, као осијечки полицајац Јосип Рајхл-Кир.
Држава Србија и део српских вођа у Хрватској ишли су на руку Туђмановом плану. Бомбардовање и пљачкање околине Дубровника, једног од ретких у свету познатих градова бивше Југославије, згрозило је и оне људе који никада нису чули ни за Србе ни за Хрвате. Разорени Вуковар је доспео и до спота Мајкла Џексона. Глупост српских држвника је помогла да држава Хрватска, упркос снажним елементима неонацизма, постане симбол борбе за демократију против, наводно, неокомунистичког диктатора Милошевића. На све то, стално су погоршавали квалитет руководства хрватских Срба. Отерали су мудрог Јована Рашковића, који је веровао у умерено решење, неку врсту аутономије. Руководство крајишких Срба је бивало све горе, до ненадмашног Горана Хаџића. Још нису најјасније околности за одбијање плана З-4. Уместо скоро-државе, коју је прећутно нудио тај план, народ Николе Тесле је добио протеривање.
И поред свег зла које су претрпили, Крајишници су успели, после олује која им је почупала корење, да никну у новој земљи. Основали су мала и средња предузећа, породичне фирме и газдинства, махом по Војводини. Један од њих је са кесом дошао из Осијека и направио пословну империју у Банату. Обогатили су Србију. Не знамо да ли ће се међу њима родити нови Никола Тесла, Милутин Миланковић или Арсен Дедић. Ако се то деси, биће то пре у Инђији или Пазовама, него ли у Равним котарима, Книнској крајини, Лици, Банији и Кордуну…
Предраг Марковић, историчар
члан Клуба за културу покрета “Доста је било – Саша Радуловић”
Odličan tekst! Dovoljno sam stara pa se i sama sećam svih događaja o kojima govori autor.
Najbolji tekst o ovom dogadjaju, koji sam dosada procitao. Svaka cast!
Dobar tekst, ali kako da šerujem?
Sve cestitke g. Markovicu za napisan tekst.
Предраже Марковићу,
дозволите да Вам честитам на брилијантним речима, краткој и јасној приповести о догађајима којима смо били савременици.
За мене лично је непојмљиво, необјашњиво, срамно и ужасно шта су онај скот милошевић и његови сатрапи учинили Српском роду.
Нека је лака ова наша тешка земља нашим страдалим сународницима.
Има ли наде да будемо мало мудрији?
Господине Будо,
зашто Вам је непојмљиво, необјашњиво…?
Па просто постоје људи који се ничега не сраме и не стиде.
Као што је Вас срамота да прођете улицом скроз голи, а некога није срамота.
Комунизам је идеологија чији су поштоваоци увек сматрали да је довољно трубити о једнакости и на тај начин се ствара хумано друштво, друштво једнаких.
Међутим комунисти су показали да су исти као и капиталисти у једном – грчевито се држе за власт.
Милошевићу (који је био мешавина и комунисте и капиталисте и ратног профитера и надобудног канцеларијског мољца који прича добро вицеве) никад није био битан народ, већ да ли ће и колико ће остати на власти. Погледајте само шта је урадио на Косову. Косовски проблем је почео да решава кад је већ све кренуло наопако. До 1998. су му требали албански гласови да би лакше фалисификовао изборе, е кад је догорело до ноката он је покушао да реши проблем на најгори могући начин. Иста је ствар са Крајином Дозволио је да тамо оперишу разни шверцери, ратни профетери, криминалци… који су нас у светској јавности толико обрукали да кад је почела Олуја јавно мњење у Европи и САД је просто у себи рекло – “е па нека им га сад”. Не кажу људи џабе да су на книнској тврђави Хрвати требали да подигну споменик њему а не Туђману.
Једно само није поменуо др Марковић, вероватно да не иде тако далеко. 1941. године јесте Србија много боље дочекивала Србе из НДХ и то све у режији Милана Недића и Димитрија Љотића. Дакле сарадници нациста Милан Недић и Димитрије Љотић били су хуманији према Србима из НДХ него Милошевић 1995.
Када би се све светске силе сутра договорориле да Србија буде само Бг пашалук, да јој се скоро сва територија одузме, наши властодршци би пшоставили само једно питање: “а шта ћу ја у тој новој држави Бг пашалук да будем”. Брига би их било и за запад и исток и север и југ Србије.
Nije loš tekst ali nedostaje oštrine o ponašanju sadašnjeg srbskog vođstva koji šeni pred njihovim ,pravi se lud na njihove izlive mržnje i samo nastavqa tadićevu politiku u stilu mi smo kulturniji i civilizovaniji,nećemo se tako nisko spuštati i na provokacije odgovarati kako zaslužuju,a dotle oni zbrisaše sve što je srbsko tamo ostalo!!!
Ujediniti obe Srbije, i proglasiti Nezavisnost…!
Izvanredan tekst! U ove dane sjecanja i tuge na sve ono sto vise nije, unijeli ste malo utjehe. Hvala
Bravo za tekst. Bilo bi lepo videti malo vise autorskih tekstova gospodina Markovica na sajtu DJB.
Sve odlicno napisano i licno pamtim. Ovde mi samo nedostaju danasnji akteri koji su i tada bili vrlo aktivni.
Tekst je dobar,ali za nekog ko je istoricar I savremenik dogadjaja, nepotpun. Svaliti svu krivicu na drzavu I njene organe , a ne pomenuti SAN-u, koja je jos pre dolaska Milosevica na vlast, imala razradjen program etnickog ciscenja teritorija za koje je smatrala da treba da pripadnu Srbiji, I po kom programu je u Hrvatskoj oterano ne- srpsko stanovnistvo iz tzv.SAO Republika, je nedozvoljivo.
Kako da Markovic nesto prebacuje SANu, kada je i sam deo tog srpskog intelekta.
Ja se sa ovim clankom slazem samo u toliko, da prihvatam, da je proslava Oluje u svom obimu neprikladna. Ona je ne samo neprikladna, vec je i politicki motivisana. Proslavom se traze populisticki glasovi na sledecim izborima. I ne ukazuje na duzno postovanje prema neduznim zrtvama Oluje.
Medjutim sta Markovic *zaboravlja* da istakne?
Njegova prica se bazira na Ustasama i NDH, sta 90te godine nije bila bas istinita. On *zaboravlja* reci, da je od 91. zapoceto sa vojnom okupacijom trecine Hrvatske. On *zaboravlja* reci, da su JNA, Sluzbe Bezbednosti, Cetnici, paravojne jedinice Arkana i Hadzica i mnogih drugih, oruzjem zauzele 1/3 Hrvatske. On *zaboravlja* reci, da je do 93. bio proteran svaki Hrvat ili Nesrbin sa Krajine. Vise od 150hiljada Hrvata je proterano sa Krajine – sa kojim pravom gdine Markovic? Jel to pravo, pravo Nebeskog Naroda, ili na cijem se drugom pravu baziraju vojne akcije u drzavi, koja je od 92. bila medjunarodno priznata drzava u svojim danasnjim granicama? Na osnovu kojeg prava se razrusio Vukovar, bombardovali Zadar i Sibenik, koji se to Srbin *branio* granatama palim na Dubrovnik? Sa kojim se to pravom sistematizovao zlocin poput onog u Ovcari, u Lovasu, Škabrnji, Nadinu, Erdutu, Dalju, Baćinu. Da ne nabrajam dalje. Lepo sistematski pripremljeni zlocini cetnickih kokardi, koji su trebali da nateraju Hrvate da napuste svoje domove. Sta su na kraju masovno i uradili. Kojim pravom gdine Markovic? Jel vam kao odgovor nato, jedino objasnjenje *Glupost* Beogradske politike? Nisu li te *Gluposti* kostale vise od 100hiljada zivota sirom SFRJ? Nisu li te *gluposti* na kraju i dovele do Oluje, do masovnih grobnica muslimanskih civila u Bosni, do exodusa Albanaca na Kosovu, sta je na kraju i dovelo do bombarodvanja Srbije?
Da se ispravno razumemo – ja nikako ne zagovaram zlocine tokom i posle Oluje. Da je Hrvatska vise pravna, a manje populisticka drzava, -nazalost na isti nacin nacionalisticki obojena kao i Srbija- ona bi smogla snage da pocinioce zlocina tokom Oluje privede pravdi. Ne radi to skoro na isti nacin, kao sta je Vlada Srbije sakrivala Mladica i Hadzica umesto da ih uhapsi i da im sudi.
Medjutim Oluja kao vojna akcija protiv 42000 Marticevih Cetnika koju su okupirali 1/3 Hrvatske teritorije je pravno legitimna vojna akcija, cak i moralno ispravna sta je potvrdio i medjunarodni sud pravde. Ona je tom akcijom povratila svoju teritoriju i povratila vise od 150 hiljada prognanih Hrvata. Da je postojao i motiv prognanstva Srba za osvetu za prognane Hrvate, to ne zelim da sporim, jer je verovatno tako.
Ja bih ocekivao od jednog istoricara koji pise istoriju za DJB, jedan prosireniji horizont, a ne obranu -ako i lepo sakrivenu- Cetnicstva i Ideja Velike Srbije.
Fakt je: politika BG je zapocela ratna dejstva po Hrvatskoj nakon sta su bila neuspesna u Sloveniji. Vojno je okupirala 1/3 Hrvatske cineci pritom stravicne zlocine nad civilnim stanovnistvom, istim onakvim kako su se kasnije dogadjali u Bosni nad muslimanskim stanovnistvom i na Kosovu nad Albanskim stanovnistvom. Krajina je do 93. bila etnicki ociscena. Na skoro isti nacin kao sta je bila ociscena 95. posle Oluje. Plan Z-4 nije prihvacen od BG. Time je bila zapecacena sudbina srpskog stanovnista Krajine. Jasno je da bi medjunarodno priznata drzava Hrvatska povratila pre ili kasnije oruzjem oduzeti teritorij natrag u svoje granice. Krivica zato lezi daleko u najvecem delu u BG.
Znaci nije niti Jasenoivac niti NDH kriva za egzodus Srba (iako su u zlocina sigurno ucestvovali nejvecim delom nacionalisticke grupacije koje su postojale sve jace, sta je okupacija i proterivanje Hrvata duze trajalo).
Ja se do sada jos nikada nisam slagao sa vasim *vidjenjem* istorije, pa se ne slazem niti ovaj puta. Sa vasim *vidjenjem* istorije, nece se nikada doci do pomirenja gradjana na prostorima bivse SFRJ. Jer i vama je kriv i Vatikan i USA i citav Zapadni svet, za srpski neuspeh i bedu. Ne krivite srpski nacionalizam, DVB, primitivizam i ove koji danas vladaju Srbijom, a koji su glavni krivci za sva zla nastala u periodu od 90.-99., ali i zadanasnju bedu.
Plan Z-4, na koji se samo povrsno i nejasno osvrcete, je najveci promasaj Beogradske politike i najveci krivac za Oluju i za izbegle Srbe. I vi kao istoricar, -a da niste nacionaliscki obojen- bi to trebali znati. Plan Z-4 je vec bio potpisan od Tudjmana. On ga jeste potpisao skripajuci zubima, nateran od USA, Rusije, V.Britanije i Francuske (odnosno zacecima danasnje EK), ali ga je potpisao. Ko nije zeleo potpisati Plan Z-4 koji je garantovao Krajini Drzavu u drzavi? Sa svojom policijom, svojim skolstvom, svojim sudstvom (do republickog nivova), cak svojom zastavom, grbom i monetom. Martic i Milosevic nisu potpisali taj dogovor, koji je svim Srbima garantovao, da mogu da zadrze ono sta se pre toga oruzjem stekli. Mislili su da im vojna moc, garantuje drzavu Krajinu koju ce kasnije moci pripojiti Srbiji.
Vi -ako se smatrate- istoricarom, bi to i te kako morali uvaziti, kada pricate pricu o izbeglicama. Ovako se samo nadovezujete na pricu Nikolica, Vucica, Dacica, Seselja i raznoraznih drugih grupacija, kod kojih je uvek neko drugi kriv, za vlastiti neuspeh, odnosno vlastitu pogresnu politiku sile.
postovani Zlatko, nekako ste se mnogo popalili na tekst gos. Markovica Sve sto mu zamerate zahtevalo bi mnogo vise prostora i ustvari tema bi bila promasena. Tema tj. ono sto je pisac hteo da kaze i zasto je napisao clanak je “Неукусна помпа, уз коју се у Хрватској слави 20. годишњица “Олује”, прелази размере укуса” drugim recima organizovana je politicka manipulacija i shou za pucanstvo.
Ako cemo pravo ceo clanak je intoniran vise na stetu Srba no Hrvata u smislu ko je kriv te tako vasa opaska na par mesta da je Markovic nacionalista nikako ne stoji.
Po meni G Markovic nije pisao kao istoricar vec kao covek z eleci da kaze da sve ama bas sve sto se dogodilo u ratu izmedju Srba i Hrvata u bivsoj nam drzavi ne sluzi na cast ni jednom narodu i da nepostoji razlog za slavlja vec za tugu sto su Srbi ostali bez Hrvatske a Hrvatska bez Srba i naravno sto je za taj tragican boj poginulo i nastradalo toliko ljudi, ljudi Srba i Hrvata.Pozdrav od jednog pobeglog daleko od svih jugo ratova