Neukusna pompa, uz koju se u Hrvatskoj slavi 20. godišnjica “Oluje”, prelazi razmere ukusa. Bez saosećanja sa žrtvama “Oluje”: preko 200.000 prognanih i gotovo 2.000 ubijenih i nestalih, preko 20.000 porušenih kuća. Zamislite kad bi snage Ratka Mladića danas slavile vojnu pobedu “oslobađanja” Srebrenice.
Iz hrvatskih izvješća, sa raznih domoljubnih skupova, izbija takav ponos na taj događaj, kao da je Hrvatska pobedila snage Romela, Ajzenhauera i Žukova zajedno, a ne Milana Martića i Gorana Hadžića. U stvarnosti je Hrvatska mobilisala više vojnika nego što je bilo radno sposobnog stanovništva u zapadnim i južnim delovima RSK. Iza Hrvatske su stajale SAD, tako što su NATO snage bombardovale srpska radarska postrojenja, a hrvatsku vojsku savetovali umirovljeni američki generali. Iza krajiških Srba nije bilo nikoga. Specijalni izaslanici iz Beograda već su demontirali većinu moćnijeg naoružanja, kao što su rakete na Petrovoj gori. Strana javnost, zgrožena događajima u Srebrenici dve nedelje ranije, posmatrala je tragediju Krajišnika sa zluradom ravnodušnošću.
Isti oni državnici, koji su podstakli pobunu krajiških Srba četiri godine ranije, sada nisu dozvolili kolonama izbeglica da prođu kroz Beograd. Malo je primera takvog zanemarivanja svojih sunarodnika u srpskoj istoriji. U ranijoj epizodi sa izbeglicama iz Hrvatske, 1941. godine, njihov doček je bio organizovaniji. Tadašnja Srbija je bila mnogo manja i siromašnija od Srbije devedesetih, nije ni bila država, već oblast koja je uz Poljsku, Sloveniju i sovjetske teritorije imala najgori položaj u okupiranoj Evropi. I u takvom, zgaženom ostatku Srbije, izbeglice su prihvaćene srazmerno bolje nego 1995.godine.
Naša država se ni kasnije nije mnogo popravila. Hrvatska je pokolje i paljevine zamenila prefinjenijom politikom tajnih optužnica za ratne zločine, pa onda prividno nežnijim otimanjem zemljišta, stanarskog prava i penzija. Zvaničnici Srbije nisu želeli da ljute svoje hrvatske sagovornike, pa se nisu baš preterano obazirali na te sitnice. Pasivnost Srbije po pitanjima imovinskih i penzijskih prava je tim čudnija kada se ima u vidu da bi rešavanje ovih problemo donelo veliki novac opljačkanim Krajišnicima, a samim tim i njihovoj novoj državi. A imamo dva hrvatska Srbina na svom novcu: Teslu i Milankovića.
Da li je i kako ovo stradanje moglo da se izbegne? Kada je sve otišlo dovraga? Zapaljiva retorika beogradskih medija i celog Miloševićevog režima je sigurno odigrala svoju ulogu, kao i petljanja raznih „nacionalnih radnika “ na terenu. Međutim, nova hrvatska država nije činila ništa da umiri svoje Srbe. Hrvatski Srbi su se uplašili, a zastrašivali su ih i mediji, da se ponavlja 1941. godina. Ali, to se činilo i drugima. Hrvatski publicista jevrejskog porekla Slavko Goldštajn napisao je knjigu sa baš tim naslovom: „1941: godina koja se vraća“. Ustaše su se uz počasti vraćale u zemlju. Najviši hrvatski državnici su u govorima hvalili NDH. Tuđman je osetio da mu odgovara eskalacija krize. Rat bi mu pomogao iz makar tri razloga. Prvo, homogenizovao bi Hrvate. Drugo, razorio bi ideju o mogućnosti zajedničkog života. Nije slučajno najveća žrtva rata u Hrvatskoj ‒ Vukovar, grad sa najvećim procentom Srba (skoro 40%), Jugoslovena i mešanog stanovništva (u nekim popisima i do 20%). I treće, razaranje hrvatskih gradova pobudilo bi simpatije kod svetskog javnog mnjenja i izbrisalo uspomenu na ustaše i najgori mogući imidž jedine nezavisne hrvatske države u istoriji. Da bi se situacija zaoštrila, uklanjani su ljudi koji su bili za saradnju, kao osiječki policajac Josip Rajhl-Kir.
Država Srbija i deo srpskih vođa u Hrvatskoj išli su na ruku Tuđmanovom planu. Bombardovanje i pljačkanje okoline Dubrovnika, jednog od retkih u svetu poznatih gradova bivše Jugoslavije, zgrozilo je i one ljude koji nikada nisu čuli ni za Srbe ni za Hrvate. Razoreni Vukovar je dospeo i do spota Majkla Džeksona. Glupost srpskih držvnika je pomogla da država Hrvatska, uprkos snažnim elementima neonacizma, postane simbol borbe za demokratiju protiv, navodno, neokomunističkog diktatora Miloševića. Na sve to, stalno su pogoršavali kvalitet rukovodstva hrvatskih Srba. Oterali su mudrog Jovana Raškovića, koji je verovao u umereno rešenje, neku vrstu autonomije. Rukovodstvo krajiških Srba je bivalo sve gore, do nenadmašnog Gorana Hadžića. Još nisu najjasnije okolnosti za odbijanje plana Z-4. Umesto skoro-države, koju je prećutno nudio taj plan, narod Nikole Tesle je dobio proterivanje.
I pored sveg zla koje su pretrpili, Krajišnici su uspeli, posle oluje koja im je počupala korenje, da niknu u novoj zemlji. Osnovali su mala i srednja preduzeća, porodične firme i gazdinstva, mahom po Vojvodini. Jedan od njih je sa kesom došao iz Osijeka i napravio poslovnu imperiju u Banatu. Obogatili su Srbiju. Ne znamo da li će se među njima roditi novi Nikola Tesla, Milutin Milanković ili Arsen Dedić. Ako se to desi, biće to pre u Inđiji ili Pazovama, nego li u Ravnim kotarima, Kninskoj krajini, Lici, Baniji i Kordunu…
Predrag Marković, istoričar
član Kluba za kulturu pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”
Odličan tekst! Dovoljno sam stara pa se i sama sećam svih događaja o kojima govori autor.
Najbolji tekst o ovom dogadjaju, koji sam dosada procitao. Svaka cast!
Dobar tekst, ali kako da šerujem?
Sve cestitke g. Markovicu za napisan tekst.
Predraže Markoviću,
dozvolite da Vam čestitam na brilijantnim rečima, kratkoj i jasnoj pripovesti o događajima kojima smo bili savremenici.
Za mene lično je nepojmljivo, neobjašnjivo, sramno i užasno šta su onaj skot milošević i njegovi satrapi učinili Srpskom rodu.
Neka je laka ova naša teška zemlja našim stradalim sunarodnicima.
Ima li nade da budemo malo mudriji?
Gospodine Budo,
zašto Vam je nepojmljivo, neobjašnjivo…?
Pa prosto postoje ljudi koji se ničega ne srame i ne stide.
Kao što je Vas sramota da prođete ulicom skroz goli, a nekoga nije sramota.
Komunizam je ideologija čiji su poštovaoci uvek smatrali da je dovoljno trubiti o jednakosti i na taj način se stvara humano društvo, društvo jednakih.
Međutim komunisti su pokazali da su isti kao i kapitalisti u jednom – grčevito se drže za vlast.
Miloševiću (koji je bio mešavina i komuniste i kapitaliste i ratnog profitera i nadobudnog kancelarijskog moljca koji priča dobro viceve) nikad nije bio bitan narod, već da li će i koliko će ostati na vlasti. Pogledajte samo šta je uradio na Kosovu. Kosovski problem je počeo da rešava kad je već sve krenulo naopako. Do 1998. su mu trebali albanski glasovi da bi lakše falisifikovao izbore, e kad je dogorelo do nokata on je pokušao da reši problem na najgori mogući način. Ista je stvar sa Krajinom Dozvolio je da tamo operišu razni šverceri, ratni profeteri, kriminalci… koji su nas u svetskoj javnosti toliko obrukali da kad je počela Oluja javno mnjenje u Evropi i SAD je prosto u sebi reklo – “e pa neka im ga sad”. Ne kažu ljudi džabe da su na kninskoj tvrđavi Hrvati trebali da podignu spomenik njemu a ne Tuđmanu.
Jedno samo nije pomenuo dr Marković, verovatno da ne ide tako daleko. 1941. godine jeste Srbija mnogo bolje dočekivala Srbe iz NDH i to sve u režiji Milana Nedića i Dimitrija Ljotića. Dakle saradnici nacista Milan Nedić i Dimitrije Ljotić bili su humaniji prema Srbima iz NDH nego Milošević 1995.
Kada bi se sve svetske sile sutra dogovororile da Srbija bude samo Bg pašaluk, da joj se skoro sva teritorija oduzme, naši vlastodršci bi pšostavili samo jedno pitanje: “a šta ću ja u toj novoj državi Bg pašaluk da budem”. Briga bi ih bilo i za zapad i istok i sever i jug Srbije.
Nije loš tekst ali nedostaje oštrine o ponašanju sadašnjeg srbskog vođstva koji šeni pred njihovim ,pravi se lud na njihove izlive mržnje i samo nastavqa tadićevu politiku u stilu mi smo kulturniji i civilizovaniji,nećemo se tako nisko spuštati i na provokacije odgovarati kako zaslužuju,a dotle oni zbrisaše sve što je srbsko tamo ostalo!!!
Ujediniti obe Srbije, i proglasiti Nezavisnost…!
Izvanredan tekst! U ove dane sjecanja i tuge na sve ono sto vise nije, unijeli ste malo utjehe. Hvala
Bravo za tekst. Bilo bi lepo videti malo vise autorskih tekstova gospodina Markovica na sajtu DJB.
Sve odlicno napisano i licno pamtim. Ovde mi samo nedostaju danasnji akteri koji su i tada bili vrlo aktivni.
Tekst je dobar,ali za nekog ko je istoricar I savremenik dogadjaja, nepotpun. Svaliti svu krivicu na drzavu I njene organe , a ne pomenuti SAN-u, koja je jos pre dolaska Milosevica na vlast, imala razradjen program etnickog ciscenja teritorija za koje je smatrala da treba da pripadnu Srbiji, I po kom programu je u Hrvatskoj oterano ne- srpsko stanovnistvo iz tzv.SAO Republika, je nedozvoljivo.
Kako da Markovic nesto prebacuje SANu, kada je i sam deo tog srpskog intelekta.
Ja se sa ovim clankom slazem samo u toliko, da prihvatam, da je proslava Oluje u svom obimu neprikladna. Ona je ne samo neprikladna, vec je i politicki motivisana. Proslavom se traze populisticki glasovi na sledecim izborima. I ne ukazuje na duzno postovanje prema neduznim zrtvama Oluje.
Medjutim sta Markovic *zaboravlja* da istakne?
Njegova prica se bazira na Ustasama i NDH, sta 90te godine nije bila bas istinita. On *zaboravlja* reci, da je od 91. zapoceto sa vojnom okupacijom trecine Hrvatske. On *zaboravlja* reci, da su JNA, Sluzbe Bezbednosti, Cetnici, paravojne jedinice Arkana i Hadzica i mnogih drugih, oruzjem zauzele 1/3 Hrvatske. On *zaboravlja* reci, da je do 93. bio proteran svaki Hrvat ili Nesrbin sa Krajine. Vise od 150hiljada Hrvata je proterano sa Krajine – sa kojim pravom gdine Markovic? Jel to pravo, pravo Nebeskog Naroda, ili na cijem se drugom pravu baziraju vojne akcije u drzavi, koja je od 92. bila medjunarodno priznata drzava u svojim danasnjim granicama? Na osnovu kojeg prava se razrusio Vukovar, bombardovali Zadar i Sibenik, koji se to Srbin *branio* granatama palim na Dubrovnik? Sa kojim se to pravom sistematizovao zlocin poput onog u Ovcari, u Lovasu, Škabrnji, Nadinu, Erdutu, Dalju, Baćinu. Da ne nabrajam dalje. Lepo sistematski pripremljeni zlocini cetnickih kokardi, koji su trebali da nateraju Hrvate da napuste svoje domove. Sta su na kraju masovno i uradili. Kojim pravom gdine Markovic? Jel vam kao odgovor nato, jedino objasnjenje *Glupost* Beogradske politike? Nisu li te *Gluposti* kostale vise od 100hiljada zivota sirom SFRJ? Nisu li te *gluposti* na kraju i dovele do Oluje, do masovnih grobnica muslimanskih civila u Bosni, do exodusa Albanaca na Kosovu, sta je na kraju i dovelo do bombarodvanja Srbije?
Da se ispravno razumemo – ja nikako ne zagovaram zlocine tokom i posle Oluje. Da je Hrvatska vise pravna, a manje populisticka drzava, -nazalost na isti nacin nacionalisticki obojena kao i Srbija- ona bi smogla snage da pocinioce zlocina tokom Oluje privede pravdi. Ne radi to skoro na isti nacin, kao sta je Vlada Srbije sakrivala Mladica i Hadzica umesto da ih uhapsi i da im sudi.
Medjutim Oluja kao vojna akcija protiv 42000 Marticevih Cetnika koju su okupirali 1/3 Hrvatske teritorije je pravno legitimna vojna akcija, cak i moralno ispravna sta je potvrdio i medjunarodni sud pravde. Ona je tom akcijom povratila svoju teritoriju i povratila vise od 150 hiljada prognanih Hrvata. Da je postojao i motiv prognanstva Srba za osvetu za prognane Hrvate, to ne zelim da sporim, jer je verovatno tako.
Ja bih ocekivao od jednog istoricara koji pise istoriju za DJB, jedan prosireniji horizont, a ne obranu -ako i lepo sakrivenu- Cetnicstva i Ideja Velike Srbije.
Fakt je: politika BG je zapocela ratna dejstva po Hrvatskoj nakon sta su bila neuspesna u Sloveniji. Vojno je okupirala 1/3 Hrvatske cineci pritom stravicne zlocine nad civilnim stanovnistvom, istim onakvim kako su se kasnije dogadjali u Bosni nad muslimanskim stanovnistvom i na Kosovu nad Albanskim stanovnistvom. Krajina je do 93. bila etnicki ociscena. Na skoro isti nacin kao sta je bila ociscena 95. posle Oluje. Plan Z-4 nije prihvacen od BG. Time je bila zapecacena sudbina srpskog stanovnista Krajine. Jasno je da bi medjunarodno priznata drzava Hrvatska povratila pre ili kasnije oruzjem oduzeti teritorij natrag u svoje granice. Krivica zato lezi daleko u najvecem delu u BG.
Znaci nije niti Jasenoivac niti NDH kriva za egzodus Srba (iako su u zlocina sigurno ucestvovali nejvecim delom nacionalisticke grupacije koje su postojale sve jace, sta je okupacija i proterivanje Hrvata duze trajalo).
Ja se do sada jos nikada nisam slagao sa vasim *vidjenjem* istorije, pa se ne slazem niti ovaj puta. Sa vasim *vidjenjem* istorije, nece se nikada doci do pomirenja gradjana na prostorima bivse SFRJ. Jer i vama je kriv i Vatikan i USA i citav Zapadni svet, za srpski neuspeh i bedu. Ne krivite srpski nacionalizam, DVB, primitivizam i ove koji danas vladaju Srbijom, a koji su glavni krivci za sva zla nastala u periodu od 90.-99., ali i zadanasnju bedu.
Plan Z-4, na koji se samo povrsno i nejasno osvrcete, je najveci promasaj Beogradske politike i najveci krivac za Oluju i za izbegle Srbe. I vi kao istoricar, -a da niste nacionaliscki obojen- bi to trebali znati. Plan Z-4 je vec bio potpisan od Tudjmana. On ga jeste potpisao skripajuci zubima, nateran od USA, Rusije, V.Britanije i Francuske (odnosno zacecima danasnje EK), ali ga je potpisao. Ko nije zeleo potpisati Plan Z-4 koji je garantovao Krajini Drzavu u drzavi? Sa svojom policijom, svojim skolstvom, svojim sudstvom (do republickog nivova), cak svojom zastavom, grbom i monetom. Martic i Milosevic nisu potpisali taj dogovor, koji je svim Srbima garantovao, da mogu da zadrze ono sta se pre toga oruzjem stekli. Mislili su da im vojna moc, garantuje drzavu Krajinu koju ce kasnije moci pripojiti Srbiji.
Vi -ako se smatrate- istoricarom, bi to i te kako morali uvaziti, kada pricate pricu o izbeglicama. Ovako se samo nadovezujete na pricu Nikolica, Vucica, Dacica, Seselja i raznoraznih drugih grupacija, kod kojih je uvek neko drugi kriv, za vlastiti neuspeh, odnosno vlastitu pogresnu politiku sile.
postovani Zlatko, nekako ste se mnogo popalili na tekst gos. Markovica Sve sto mu zamerate zahtevalo bi mnogo vise prostora i ustvari tema bi bila promasena. Tema tj. ono sto je pisac hteo da kaze i zasto je napisao clanak je “Neukusna pompa, uz koju se u Hrvatskoj slavi 20. godišnjica “Oluje”, prelazi razmere ukusa” drugim recima organizovana je politicka manipulacija i shou za pucanstvo.
Ako cemo pravo ceo clanak je intoniran vise na stetu Srba no Hrvata u smislu ko je kriv te tako vasa opaska na par mesta da je Markovic nacionalista nikako ne stoji.
Po meni G Markovic nije pisao kao istoricar vec kao covek z eleci da kaze da sve ama bas sve sto se dogodilo u ratu izmedju Srba i Hrvata u bivsoj nam drzavi ne sluzi na cast ni jednom narodu i da nepostoji razlog za slavlja vec za tugu sto su Srbi ostali bez Hrvatske a Hrvatska bez Srba i naravno sto je za taj tragican boj poginulo i nastradalo toliko ljudi, ljudi Srba i Hrvata.Pozdrav od jednog pobeglog daleko od svih jugo ratova