Пливање, сликање, глума, певање, плес, кошарка, одбојка, страни језици, припрема за упис у средњу школу, корективне вежбе, карате, допунска настава, фолклор…
Ако мислите да је ово списак секција и ваннаставних активности неке основне школе – варате се. Ово је списак “бесплатних” програма општине Нови Београд које је од преузимања функције њеног председника осмислио и већ неколико година спроводи др Александар Шапић.
Др Шапић је одлично дијагностиковао један од проблема који муче родитеље деце основношколског узраста: удар на кућни буџет разних чланарина за тренинге и остале ваншколске активности. Терапија коју је потом одредио, пак, крајње је дискутабилна и лечи симптом, а не узрок.
Уместо да се запита зашто побројане активности деца немају у самој школи кроз рад секција које се (час до два недељно) свеједно сваком запосленом наставнику плаћају и рачунају у четрдесеточасовну радну недељу, те да након подробне анализе проблема изнађе и одговарајуће решење кроз пружање општинске подршке пројекту реактивирања њиховог рада, др Шапић је на себе преузео улогу финансијера приватних спортских клубова и уметничких радионица у име родитеља, и то општинским новцем.
До “бесплатних програма” родитељи су ове активности своје деце такође два пута плаћали: први пут кроз порезе којима се финансирају плате наставника, а други пут приватним клубовима и агенцијама које их организују. Једино ново што су “бесплатни програми” општине Нови Београд донели јесте – посредника у виду Општине. Уместо да плаћају једном индиректно (кроз републички буџет) и једном директно (самим клубовима), родитељи сада плаћају два пута индиректно (кроз републички и кроз општински буџет).
“Бесплатно” у овим програмима, дакле, није апсолутно ништа. Штавише, они родитеље једнако двоструко коштају. Једини прикладан назив за њих био би: “Не морате и трећи пут да платите”.
Шта је алтернатива?
Није ли приступ решавању овог тачно дијагностикованог проблема требало да почне од питања: Зашто школе не организују рад секција за које, иначе, на папиру намењеном Министарству просвете (“Извештај о раду у претходној школској години”) уредно лажно извештавају да их одржавају у пуном обиму?
Није ли било логично прво се запитати зашто оригинално замишљено решење штедње родитељског буџета (секције у школама) не функционише како треба, па се евентуално ангажовати да оно проради?
И, коначно, нису ли, пребацивањем одабира клубова са родитеља на општину Нови Београд, непотребно и неопрезно широм отворена врата тешком сукобу интереса и могућности корупције?
А не причамо о малим новчаним износима.
У буџети за 2015. годину, Општина Нови Београд планирала је да на име ових “бесплатних” програма потроши 16.399.000,00 динара.
На општини Нови Београд ради 20 основних школа. Да су ова средства, уместо за “бесплатне” програме (за које није чак до краја јасно ни да ли се могу подвести под надлежност градске општине) била усмерена на подршку раду основних школа (што јесте једна од малобројних надлежности градских општина) – свака основна школа могла је добити по 820.000,00 динара за решавање проблема због којих се секције, иначе, не одржавају.
Који су то проблеми?
Одговор на то питање може нам дати само дубља анализа, заснована на директном контакту са директорима и запосленима у основним школама. И какви год резултати те анализе били – потом средства из општинског буџета треба усмерити на њихово решавање.
Тако би Општина Нови Београд коначно почела да ради оно што јој и стоји у опису надлежности: да подржава рад школа, а не да секције од њих киднапује ради политичке промоције појединца.
Бранка Стаменковић
Координатор покрета “Доста је било – Саша Радуловић” за Нови Београд
Повезани текст:
Шапић разрадио лични маркетинг о трошку општинског буџета
“Dosta je bilo” ste ga zaista preterali. Ovome narodu trebaju izgled samo batine. O kakvim vi porezima pričTe u ovoj ludoj državi? Pa to malo pomoći građanima koje ovaj mladi čovek osmisli su visestruko efikasni. Škole su problem drzave i vlade , a opstina je u Bg najcesce posmatraci, a ovde čovek pokuša nesto humano plemenito, socijalno i antropoloski potrebno. Ekonomski i pedagoski opravdano i sto su građani u dahu pozdravili kao prvo da vide gde ide budzetski dinar i ako minimalan. Sramota postovani Raduloviću .
Miloše, a zar ne mislite da ova naša država ne bi bila tako “luda”, kako to vi kažete, kada bi se ipak vodilo više računa o tome kako trošimo poreze? Shavatam da Vama na prvi pogled deluje kao da tekst napada humanu brigu Aleksandra Šapića za Novobeograđane, ali kada malo zagrebete ispod površine, jasno je da to pravi više štete nego koristi. Ti programi daju legitimitet i opravdanje osnovnim školama da prstom ne mrdnu da reaktiviraju rad sekcija – za koje zaposleni nastavnici i učitelji, inače, primaju platu.
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” zalaže se za to da SVA deca i svi roditeljski novčanici osete dobrobiti dostupnih i iz budžeta plaćenih slobodnih aktivnosti, a ne samo manji broj dece s Novog Beograda, dok se ne popune kvote koje je opština odredila.
Mislim da ste ga preterali. Ovakve stvari su apsolutno dobrodosle. Zivim u Veliko Britaniji i ovakvih stvari na zapadu ima mnogo. Pozeljno je da svaka opstina ima ovakvih stvari. Ovakve “besplatne” aktivnosti odvlace decu sa ulica, uce ih dobrom i zdravom ponasanju. Za ovakve stvari iskreno sve pohvale.
Takve stvari su dobrodošle, ali ne bez konkursa, ne bez jasnih transparentnih uslova i objave troškova, ne sa tajnim dogovorima izmedju predsednika opštine i njemu bliskih. I ne ako se iz budžeta već plaćaju vannastavne aktivnosti za škole. Deo našeg programa jeste iz budžeta plaćene sportske aktivnosti za decu, i dramske, muzičke, likovne i druge sekcije. Ali ne ovako.
Dobro je da ste otvorili mogucnost za diskusiju na teme. Nije dovoljno samo objaviti tekst, mada je veoma vazno razbijati medijsku blokadu, prilozima. Mnogima je zaista svega dosta. Organizujte se i organizujte nas, gradjane.