Plivanje, slikanje, gluma, pevanje, ples, košarka, odbojka, strani jezici, priprema za upis u srednju školu, korektivne vežbe, karate, dopunska nastava, folklor…
Ako mislite da je ovo spisak sekcija i vannastavnih aktivnosti neke osnovne škole – varate se. Ovo je spisak “besplatnih” programa opštine Novi Beograd koje je od preuzimanja funkcije njenog predsednika osmislio i već nekoliko godina sprovodi dr Aleksandar Šapić.
Dr Šapić je odlično dijagnostikovao jedan od problema koji muče roditelje dece osnovnoškolskog uzrasta: udar na kućni budžet raznih članarina za treninge i ostale vanškolske aktivnosti. Terapija koju je potom odredio, pak, krajnje je diskutabilna i leči simptom, a ne uzrok.
Umesto da se zapita zašto pobrojane aktivnosti deca nemaju u samoj školi kroz rad sekcija koje se (čas do dva nedeljno) svejedno svakom zaposlenom nastavniku plaćaju i računaju u četrdesetočasovnu radnu nedelju, te da nakon podrobne analize problema iznađe i odgovarajuće rešenje kroz pružanje opštinske podrške projektu reaktiviranja njihovog rada, dr Šapić je na sebe preuzeo ulogu finansijera privatnih sportskih klubova i umetničkih radionica u ime roditelja, i to opštinskim novcem.
Do “besplatnih programa” roditelji su ove aktivnosti svoje dece takođe dva puta plaćali: prvi put kroz poreze kojima se finansiraju plate nastavnika, a drugi put privatnim klubovima i agencijama koje ih organizuju. Jedino novo što su “besplatni programi” opštine Novi Beograd doneli jeste – posrednika u vidu Opštine. Umesto da plaćaju jednom indirektno (kroz republički budžet) i jednom direktno (samim klubovima), roditelji sada plaćaju dva puta indirektno (kroz republički i kroz opštinski budžet).
“Besplatno” u ovim programima, dakle, nije apsolutno ništa. Štaviše, oni roditelje jednako dvostruko koštaju. Jedini prikladan naziv za njih bio bi: “Ne morate i treći put da platite”.
Šta je alternativa?
Nije li pristup rešavanju ovog tačno dijagnostikovanog problema trebalo da počne od pitanja: Zašto škole ne organizuju rad sekcija za koje, inače, na papiru namenjenom Ministarstvu prosvete (“Izveštaj o radu u prethodnoj školskoj godini”) uredno lažno izveštavaju da ih održavaju u punom obimu?
Nije li bilo logično prvo se zapitati zašto originalno zamišljeno rešenje štednje roditeljskog budžeta (sekcije u školama) ne funkcioniše kako treba, pa se eventualno angažovati da ono proradi?
I, konačno, nisu li, prebacivanjem odabira klubova sa roditelja na opštinu Novi Beograd, nepotrebno i neoprezno širom otvorena vrata teškom sukobu interesa i mogućnosti korupcije?
A ne pričamo o malim novčanim iznosima.
U budžeti za 2015. godinu, Opština Novi Beograd planirala je da na ime ovih “besplatnih” programa potroši 16.399.000,00 dinara.
Na opštini Novi Beograd radi 20 osnovnih škola. Da su ova sredstva, umesto za “besplatne” programe (za koje nije čak do kraja jasno ni da li se mogu podvesti pod nadležnost gradske opštine) bila usmerena na podršku radu osnovnih škola (što jeste jedna od malobrojnih nadležnosti gradskih opština) – svaka osnovna škola mogla je dobiti po 820.000,00 dinara za rešavanje problema zbog kojih se sekcije, inače, ne održavaju.
Koji su to problemi?
Odgovor na to pitanje može nam dati samo dublja analiza, zasnovana na direktnom kontaktu sa direktorima i zaposlenima u osnovnim školama. I kakvi god rezultati te analize bili – potom sredstva iz opštinskog budžeta treba usmeriti na njihovo rešavanje.
Tako bi Opština Novi Beograd konačno počela da radi ono što joj i stoji u opisu nadležnosti: da podržava rad škola, a ne da sekcije od njih kidnapuje radi političke promocije pojedinca.
Branka Stamenković
Koordinator pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović” za Novi Beograd
Povezani tekst:
Šapić razradio lični marketing o trošku opštinskog budžeta
“Dosta je bilo” ste ga zaista preterali. Ovome narodu trebaju izgled samo batine. O kakvim vi porezima pričTe u ovoj ludoj državi? Pa to malo pomoći građanima koje ovaj mladi čovek osmisli su visestruko efikasni. Škole su problem drzave i vlade , a opstina je u Bg najcesce posmatraci, a ovde čovek pokuša nesto humano plemenito, socijalno i antropoloski potrebno. Ekonomski i pedagoski opravdano i sto su građani u dahu pozdravili kao prvo da vide gde ide budzetski dinar i ako minimalan. Sramota postovani Raduloviću .
Miloše, a zar ne mislite da ova naša država ne bi bila tako “luda”, kako to vi kažete, kada bi se ipak vodilo više računa o tome kako trošimo poreze? Shavatam da Vama na prvi pogled deluje kao da tekst napada humanu brigu Aleksandra Šapića za Novobeograđane, ali kada malo zagrebete ispod površine, jasno je da to pravi više štete nego koristi. Ti programi daju legitimitet i opravdanje osnovnim školama da prstom ne mrdnu da reaktiviraju rad sekcija – za koje zaposleni nastavnici i učitelji, inače, primaju platu.
Pokret “Dosta je bilo – Saša Radulović” zalaže se za to da SVA deca i svi roditeljski novčanici osete dobrobiti dostupnih i iz budžeta plaćenih slobodnih aktivnosti, a ne samo manji broj dece s Novog Beograda, dok se ne popune kvote koje je opština odredila.
Mislim da ste ga preterali. Ovakve stvari su apsolutno dobrodosle. Zivim u Veliko Britaniji i ovakvih stvari na zapadu ima mnogo. Pozeljno je da svaka opstina ima ovakvih stvari. Ovakve “besplatne” aktivnosti odvlace decu sa ulica, uce ih dobrom i zdravom ponasanju. Za ovakve stvari iskreno sve pohvale.
Takve stvari su dobrodošle, ali ne bez konkursa, ne bez jasnih transparentnih uslova i objave troškova, ne sa tajnim dogovorima izmedju predsednika opštine i njemu bliskih. I ne ako se iz budžeta već plaćaju vannastavne aktivnosti za škole. Deo našeg programa jeste iz budžeta plaćene sportske aktivnosti za decu, i dramske, muzičke, likovne i druge sekcije. Ali ne ovako.
Dobro je da ste otvorili mogucnost za diskusiju na teme. Nije dovoljno samo objaviti tekst, mada je veoma vazno razbijati medijsku blokadu, prilozima. Mnogima je zaista svega dosta. Organizujte se i organizujte nas, gradjane.