Функционери се извлаче уплаћујући новац у хуманитарне сврхе

Преносимо са Радио телевизије Војводине

БЕОГРАД – Недопустиво је да функционери који су прекршили закон, тиме што нису пријавили велик број некретнина и значајне суме новца, извуку од кривичног гоњења, уплаћујући новац у хуманитарне сврхе, изјавила је данас директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић.

Бабић је, гостујући у емисији “Прави угао” Радио-телевизије Војводине, истакла да је примена начела опортунитета или одлагања кривичног гоњења јавног функционера од стране Тужилаштва све чешћа у пракси и да у томе налазимо забрињавајући тренд, којим се девалвира рад Агенције, подрива правни поредак и нарушава поверење у институције државе Србије.

“Имали смо случај високог функционера Социјалистичке партије Србије и директора “Србијагаса” Душана Бајатовића, за којег смо поред непријављивања имовине и прихода од 75.000 евра, имали и сумњу на кривична дела примање мита, прање новца и злоупотребу службеног положаја, а што се завршило тако што је Бајатовић платио 200.000 динара у хуманитарне сврхе и јавни тужилац је одбацио извештај Агенције”, објашњава Бабић.

Агенција за борбу против корупције ове године поднела је 12 кривичних пријава против функционера за које постоји сумња да нису пријавили имовину Агенцији или да су дали лажне податке, у намери да прикрију имовинско стање.

Она истиче да начело опортунитета или одлагања кривичног гоњења функционера због јавног интереса не сме да представља привилегију тог функционера, али да се осумњичени, ипак, на неки начин повлашћује, чиме се шаље лоша порука јавности и сигнал другим функционерима који се нађу у сличном проблему, што није у складу са стратешким опредељењем државе да се бори против корупције.

“Оваква пракса Тужилаштва је све чешћа и то је оно што забрињава, Функционер због непријављивања имовине мора кривично да се гони, чиме се испуњава сврха кажњавања, врши утицај не све друге, али и долази до друштвене осуде кривичног дела”, објашњава директорка Агенције за борбу против корупције.

“Ако један орган, Агенција за борбу против корупције, уради велики део посла, заврши тај посао, а онда пријава буде одбачена, ланац прекида и обесмишљава се сваки напор. Са друге стране, видимо да грађани имају другачији став и мислим да њих треба да ослушкујемо”, указује она.

Бабић је објаснила да је извештај који Агенција подноси Тужилаштву, Пореској управи или Управи за спречавање прања новца, а најчешће се тиче кривичног дела прања новца, трговине утицајем, злоупотребе службеног положаја, примања мита и сл. по својој садржини, практично, кривична пријава, те да забрињава број одбачених пријава Агенције.

“Од 2011. године поднели смо укупно 37 кривичних пријава у вези са непријављивањем имовине функционера, а до сада имамо само три правноснажне осуђујуће пресуде, при чему се ради о условним осуђујућим пресудама”, навела је она и додала да забрињава и број од осам одбачених пријава.

Бабић је рекла да осећа како Агенција за борбу против корупције нема општедруштвену подршку за свој рад, те да функционери у јавности често ниподаштавају одлуке агенције или упућују бесмислене инсинуације на њен рачун, како је рад Агенције политички обојен.

“Имамо случај бившег градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића, чија реакција на пријаву Агенције сублимира реакције већине функционера оптужених за кршење закона, а то је да је он приликом свргавања са власти једноставно заборавио да пријави имовину, јер је имао важније послове у том тренутку”, објашњава она.

Сличан је пример оспоравања и министра одбране Братислава Гашића и извештаја Агенције по којем је био у сукобу интереса када је, као градоначелник Крушевца, закључио уговоре с фирмама у власништву његове супруге и сина.

“Он је рекао да неће дозволити да било ко доводи његово име у везу са незаконитим радњама и да баца љагу на њега, а мени није јасно шта он то неће дозволити. Морам да подсетим да смо ми независан орган и не треба нам ничија дозвола за рад”, истиче она.

Бабић објашњава да Агенције најчешће испитује да ли се функционер нашао у сукобу интереса и да има веома много случајева запошљавања по рођачкој линији, рођака, посебно у систему школства, затим закључивање уговора са својим привредним друштвима или друштвима са собом повезаних лица, те да се препоруке за разрешење које Агенција даје у највећем броју поштују

Бабић каже да већ постоје резултати неких поступака који су, за сада, само у једном случају резултирали захтевом за покретање прекршајног поступка, те да се у највећем броју случајева ради или о кашњењу у пријављивању имовине или непријављивању.

“У 16 случајева смо приметили сумњу у постојање сукоба интереса, а то сада ради надлежна служба, а за доказивање основане сумње је потребно дуже време”, објашњава она.

Бабић напомиње да је потребна промена Закона о Агенцији за борбу против корупције, којим би она добила већа овлашћења и којим би се увела одговорност за све повреде закона које до сада нису биле санкционисане, те примена принципа “један човек, једна функција”.