Funkcioneri se izvlače uplaćujući novac u humanitarne svrhe

Prenosimo sa Radio televizije Vojvodine

BEOGRAD – Nedopustivo je da funkcioneri koji su prekršili zakon, time što nisu prijavili velik broj nekretnina i značajne sume novca, izvuku od krivičnog gonjenja, uplaćujući novac u humanitarne svrhe, izjavila je danas direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić.

Babić je, gostujući u emisiji “Pravi ugao” Radio-televizije Vojvodine, istakla da je primena načela oportuniteta ili odlaganja krivičnog gonjenja javnog funkcionera od strane Tužilaštva sve češća u praksi i da u tome nalazimo zabrinjavajući trend, kojim se devalvira rad Agencije, podriva pravni poredak i narušava poverenje u institucije države Srbije.

“Imali smo slučaj visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije i direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića, za kojeg smo pored neprijavljivanja imovine i prihoda od 75.000 evra, imali i sumnju na krivična dela primanje mita, pranje novca i zloupotrebu službenog položaja, a što se završilo tako što je Bajatović platio 200.000 dinara u humanitarne svrhe i javni tužilac je odbacio izveštaj Agencije”, objašnjava Babić.

Agencija za borbu protiv korupcije ove godine podnela je 12 krivičnih prijava protiv funkcionera za koje postoji sumnja da nisu prijavili imovinu Agenciji ili da su dali lažne podatke, u nameri da prikriju imovinsko stanje.

Ona ističe da načelo oportuniteta ili odlaganja krivičnog gonjenja funkcionera zbog javnog interesa ne sme da predstavlja privilegiju tog funkcionera, ali da se osumnjičeni, ipak, na neki način povlašćuje, čime se šalje loša poruka javnosti i signal drugim funkcionerima koji se nađu u sličnom problemu, što nije u skladu sa strateškim opredeljenjem države da se bori protiv korupcije.

“Ovakva praksa Tužilaštva je sve češća i to je ono što zabrinjava, Funkcioner zbog neprijavljivanja imovine mora krivično da se goni, čime se ispunjava svrha kažnjavanja, vrši uticaj ne sve druge, ali i dolazi do društvene osude krivičnog dela”, objašnjava direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

“Ako jedan organ, Agencija za borbu protiv korupcije, uradi veliki deo posla, završi taj posao, a onda prijava bude odbačena, lanac prekida i obesmišljava se svaki napor. Sa druge strane, vidimo da građani imaju drugačiji stav i mislim da njih treba da osluškujemo”, ukazuje ona.

Babić je objasnila da je izveštaj koji Agencija podnosi Tužilaštvu, Poreskoj upravi ili Upravi za sprečavanje pranja novca, a najčešće se tiče krivičnog dela pranja novca, trgovine uticajem, zloupotrebe službenog položaja, primanja mita i sl. po svojoj sadržini, praktično, krivična prijava, te da zabrinjava broj odbačenih prijava Agencije.

“Od 2011. godine podneli smo ukupno 37 krivičnih prijava u vezi sa neprijavljivanjem imovine funkcionera, a do sada imamo samo tri pravnosnažne osuđujuće presude, pri čemu se radi o uslovnim osuđujućim presudama”, navela je ona i dodala da zabrinjava i broj od osam odbačenih prijava.

Babić je rekla da oseća kako Agencija za borbu protiv korupcije nema opštedruštvenu podršku za svoj rad, te da funkcioneri u javnosti često nipodaštavaju odluke agencije ili upućuju besmislene insinuacije na njen račun, kako je rad Agencije politički obojen.

“Imamo slučaj bivšeg gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, čija reakcija na prijavu Agencije sublimira reakcije većine funkcionera optuženih za kršenje zakona, a to je da je on prilikom svrgavanja sa vlasti jednostavno zaboravio da prijavi imovinu, jer je imao važnije poslove u tom trenutku”, objašnjava ona.

Sličan je primer osporavanja i ministra odbrane Bratislava Gašića i izveštaja Agencije po kojem je bio u sukobu interesa kada je, kao gradonačelnik Kruševca, zaključio ugovore s firmama u vlasništvu njegove supruge i sina.

“On je rekao da neće dozvoliti da bilo ko dovodi njegovo ime u vezu sa nezakonitim radnjama i da baca ljagu na njega, a meni nije jasno šta on to neće dozvoliti. Moram da podsetim da smo mi nezavisan organ i ne treba nam ničija dozvola za rad”, ističe ona.

Babić objašnjava da Agencije najčešće ispituje da li se funkcioner našao u sukobu interesa i da ima veoma mnogo slučajeva zapošljavanja po rođačkoj liniji, rođaka, posebno u sistemu školstva, zatim zaključivanje ugovora sa svojim privrednim društvima ili društvima sa sobom povezanih lica, te da se preporuke za razrešenje koje Agencija daje u najvećem broju poštuju

Babić kaže da već postoje rezultati nekih postupaka koji su, za sada, samo u jednom slučaju rezultirali zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, te da se u najvećem broju slučajeva radi ili o kašnjenju u prijavljivanju imovine ili neprijavljivanju.

“U 16 slučajeva smo primetili sumnju u postojanje sukoba interesa, a to sada radi nadležna služba, a za dokazivanje osnovane sumnje je potrebno duže vreme”, objašnjava ona.

Babić napominje da je potrebna promena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi ona dobila veća ovlašćenja i kojim bi se uvela odgovornost za sve povrede zakona koje do sada nisu bile sankcionisane, te primena principa “jedan čovek, jedna funkcija”.