Ауторски текст Социјална заштита

Социјална помоћ – како то раде успешни

Немачка има универзални систем социјалне заштите становништва, један од најразвијенијих у свету, који подразумева да онај ко не зарађује довољно за живот, нема свој кров над главом, нити подршку породице, може да рачуна на помоћ државе. Систем је, истовремено, тако устројен да се свака евентуална злоупотреба процесуира као кривично дело.

panorama_berlin_9411_schwarz-weiss_l

 

Да би неко у Немачкој добио социјалну помоћ мора да испуни неколико главних услова. Поред тога што нема сопствених ресурса, није у стању да сам заради довољно за живот и што најближа породица (отац, мајка, муж, жена) нису у могућности да помогну, тражилац не може бити корисник помоћи неке друге институције немачке државе, као што је биро рада или нека друга социјална установа.

Пуна социјална помоћ, по правилу, не додељује се људима који имају у свом власништву стан или кућу, или неке депоноване акције на берзи. Ти људи, губитком посла, на пример, могу да постану социјални случајеви и да од државе добију помоћ за живот, али у мањем износу него да немају некретнину или акције. Све је регулисано детаљним нормама како би се свака злоупотреба спречила.

Шта обухвата социјална помоћ у Немачкој? У најкраћем, плаћен стан од најмање 45 квадрата за самца, плаћено грејање и здравствено осигурање, и новац у висини у од 399 евра месечно (од 1. јанујара 2016. биће 404 евра).

Брачни парови добијају већу квадратуру и 360 евра по особи. Сваки следећи пунолетни члан породице добија 320 евра. Деца узраста од 14 до 18 година примају 302 евра, од 6 до 14 година 267 евра, а до 6. године 234 евра. Уз то, деца из социјално угрожених породица добијају додатно 100 евра по години школовања.

Дакле, породица са двоје школске деце, од којих је једно пунолетно, може у Немачкој да рачуна на социјалну помоћ од око 1.500 евра месечно, плаћен стан адекватне величине, грејање и здравствено осигурање.

Држава плаћа стан директно ономе од кога је изнајмљен и прописана је висина станарине коју држава може да плати. Ако је прималац помоћи изабрао скупљи стан, он сноси трошкове разлике. У пракси се не дешава да једна особа узме стан од 90 квадрата или троши прекомерно грејање, а да то социјална помоћ покрива.

Социјална помоћ се мора затражити код Канцеларије за социјалну помоћ (Созаиламт), лично или писмено. Систем у Немачкој је такав да социјалну помоћ може тражити и нека трећа особа, која је приметила, да је социјална помоћ некоме потребна. Најчешће се то дешава када неко примети старе или болесне људе, инвалиде или запуштену децу без старања.

Право на социјалну помоћ имају и сви странци који имају дозволу боравка или рада у Немачкој и за које је јасно да желе остатак живота провести у Немачкој. На више од 1.000 страна социјалног законодавста, прописано је и каква помоћ припада специфичним категоријама друштва, трудница, младим људима који уче занат, азилантима, итд.

Висина социјалне помоћи у Немачкој усклађује се са просечном потрошачком корпом и растом плата у целој држави, па се тако мења временом.

Свако ко добија социјалну помоћ има право на додатну зараду до 400 евра. До те суме, социјална помоћ му се не ускраћује. Али, ако зарађује више од 400 евра, онда постоје јасни прописи којима му се смањује социјална помоћ за одређени износ.

Ако постоји и најмања сумња у злопуотребу социјалне помоћи, службени органи имају право да испитају имовинско стање оног ко помоћ прима. Уколико се утврди да је злопупотреба било, помоћ се одузима и држава покреће кривични поступак против такве особе. Зато су у Немачкој злоупотребе социјалне помоћи ретке.

Живко Белић
Члан покрета “Доста је било”

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар