Socijalna pomoć – kako to rade uspešni

Nemačka ima univerzalni sistem socijalne zaštite stanovništva, jedan od najrazvijenijih u svetu, koji podrazumeva da onaj ko ne zarađuje dovoljno za život, nema svoj krov nad glavom, niti podršku porodice, može da računa na pomoć države. Sistem je, istovremeno, tako ustrojen da se svaka eventualna zloupotreba procesuira kao krivično delo.

Da bi neko u Nemačkoj dobio socijalnu pomoć mora da ispuni nekoliko glavnih uslova. Pored toga što nema sopstvenih resursa, nije u stanju da sam zaradi dovoljno za život i što najbliža porodica (otac, majka, muž, žena) nisu u mogućnosti da pomognu, tražilac ne može biti korisnik pomoći neke druge institucije nemačke države, kao što je biro rada ili neka druga socijalna ustanova.

Puna socijalna pomoć, po pravilu, ne dodeljuje se ljudima koji imaju u svom vlasništvu stan ili kuću, ili neke deponovane akcije na berzi. Ti ljudi, gubitkom posla, na primer, mogu da postanu socijalni slučajevi i da od države dobiju pomoć za život, ali u manjem iznosu nego da nemaju nekretninu ili akcije. Sve je regulisano detaljnim normama kako bi se svaka zloupotreba sprečila.

Šta obuhvata socijalna pomoć u Nemačkoj? U najkraćem, plaćen stan od najmanje 45 kvadrata za samca, plaćeno grejanje i zdravstveno osiguranje, i novac u visini u od 399 evra mesečno (od 1. janujara 2016. biće 404 evra).

Bračni parovi dobijaju veću kvadraturu i 360 evra po osobi. Svaki sledeći punoletni član porodice dobija 320 evra. Deca uzrasta od 14 do 18 godina primaju 302 evra, od 6 do 14 godina 267 evra, a do 6. godine 234 evra. Uz to, deca iz socijalno ugroženih porodica dobijaju dodatno 100 evra po godini školovanja.

Dakle, porodica sa dvoje školske dece, od kojih je jedno punoletno, može u Nemačkoj da računa na socijalnu pomoć od oko 1.500 evra mesečno, plaćen stan adekvatne veličine, grejanje i zdravstveno osiguranje.

Država plaća stan direktno onome od koga je iznajmljen i propisana je visina stanarine koju država može da plati. Ako je primalac pomoći izabrao skuplji stan, on snosi troškove razlike. U praksi se ne dešava da jedna osoba uzme stan od 90 kvadrata ili troši prekomerno grejanje, a da to socijalna pomoć pokriva.

Socijalna pomoć se mora zatražiti kod Kancelarije za socijalnu pomoć (Sozailamt), lično ili pismeno. Sistem u Nemačkoj je takav da socijalnu pomoć može tražiti i neka treća osoba, koja je primetila, da je socijalna pomoć nekome potrebna. Najčešće se to dešava kada neko primeti stare ili bolesne ljude, invalide ili zapuštenu decu bez staranja.

Pravo na socijalnu pomoć imaju i svi stranci koji imaju dozvolu boravka ili rada u Nemačkoj i za koje je jasno da žele ostatak života provesti u Nemačkoj. Na više od 1.000 strana socijalnog zakonodavsta, propisano je i kakva pomoć pripada specifičnim kategorijama društva, trudnica, mladim ljudima koji uče zanat, azilantima, itd.

Visina socijalne pomoći u Nemačkoj usklađuje se sa prosečnom potrošačkom korpom i rastom plata u celoj državi, pa se tako menja vremenom.

Svako ko dobija socijalnu pomoć ima pravo na dodatnu zaradu do 400 evra. Do te sume, socijalna pomoć mu se ne uskraćuje. Ali, ako zarađuje više od 400 evra, onda postoje jasni propisi kojima mu se smanjuje socijalna pomoć za određeni iznos.

Ako postoji i najmanja sumnja u zlopuotrebu socijalne pomoći, službeni organi imaju pravo da ispitaju imovinsko stanje onog ko pomoć prima. Ukoliko se utvrdi da je zlopupotreba bilo, pomoć se oduzima i država pokreće krivični postupak protiv takve osobe. Zato su u Nemačkoj zloupotrebe socijalne pomoći retke.

Živko Belić
Član pokreta “Dosta je bilo”