Влада је променила дозвољен ниво афлатоксина у млеку на нетранспарентан начин и далеко од очију јавности, која је за то сазнала посредно. Новим одредбама Правилника дозвољени ниво афлатоксина увећан је са 0,05 на 0,25 микрограма по килограму. То је пет пута више отровног састојка него до сада. (Сл.Гл. РС бр.84/2015).
Foto: Izvor: Freeimages/Zsuzsanna_Kilian
Оно што посебно вређа и иритира јавност, је да такву вест није саопштио нико од званичника Владе, него представница једне невладине организације – Светлана Глумац, директорка „Нових брендова“. Она је похвалила одлуку Владе, која је, наводно зарад заштите паора, повећала дозвољени ниво афлатоксина и врло “компетентно” умирила јавност да је млеко и даље безбедно за исхрану становништва.
Званичници Владе уверавали су нас у јануару ове године да је 0,25 микрограма алфатоксина привремена мера и да су до краја 2014. дефинитивно створени услови за усклађивање са европским стандардом од 0,05.
Није прошло ни девет месеци, а већ су се, по ко зна који пут, оголиле лажи и обмане ове СНС-СПС власти. Очигледно да се опет радило о најобичнијем “маркетингу” и прикупљању јефтиних политичких поена, а не о стварном спровођењу, прописаних, системских мера за трајно елиминисање појаве ових отрова у исхрани становништва.
За спречавање појаве овог микотоксина потребан је низ мера и у производњи и у складиштењу кукуруза. Мере су и познате и изводљиве. Потребно их је само примењивати, а задатак власти је да то материјално стимулише, стручно оспособљава све учеснике у „ланцу“ и контролише цео процес од почетка до краја, и то константно из године у годину, без обзира на временске услове. То је озбиљан и одговоран посао и не трпи никакве импровизације партијских кадрова са купљеним дипломама, који су нагурани по свим министарствима ове Владе.
У чијем је интересу петоструко повећање афлатоксина у млеку? Прича о отрову у храни претворила се, поново као и 2013. године, у политичко надметање представника републичке и покрајинске власти, а грађани су жртве. Јер, супротно одредбама Владиног правилника, покрајнски секретар за пољопривреду тврди да његова испитивања на терену показују да је ниво афлатоксина испод 0,05 микрограма по килограму, односно испод дозвољених граница у европским државама.
Због проблема са афлатоксином имали смо огромне последице 2012. и 2013.г., посебно у извозу кукуруза. Изгубили смо добар део међународног тржишта, где смо пре тога годишње извозили више од два милиона тона, а у поменуте две године свега пола милиона тоне. О губицима призвођача млека и комплетне млекарске индустрије, а посебно о стварној здравственој угрожености људи, никада шира јавност није подробно и непристрасно информисана.
Само стручна и професионална администрација и надлежне инспекције могу да обезбеде безбедне услове за производњу хране. Грађани и њихова безбедност не смеју бити жртва политичких марифетлука садашње и бивше власти.
Доста је било свега, и једних и других.
Време је да се истински мења власт у Србији.
Подржите покрет Доста је било-Саша Радуловић, да се у држави коначно уведе ред и да почнемо да живимо као сав остали нормалан свет.
мр.Арсен Курјачки
Србобран
Свесно се прича о овом отрову (а и многим другим негативним појавама) гура под тепих јер велики део потрошача од гомиле “ударних” вести на ово не обраћа пажњу. Кратко желим да поновим оно што се може наћи на великом броју интернет страница, али као да увек има нека вест која је још драматичнија, па људи интересовање усмере тамо. Врсте Aspergillus flavus и Aspergillus parasiticus припадају плеснима из рода Aspergillus. У условима високе температуре и сушних периода долази до оптималних услова за размножавање и појаве великог распрострањења при чему ове плесни синтетишу различите токсине, а најопаснији су афлатоксини чији назив потиче од врсте А. flavus (А-fla-toxin) и има их неколико врста. Афлатоксин Б1 је најтоксичнији и може да се нађе у намирницама које садрже непрерађене житарице, али не може да се нађе у млеку. Убраја се у групу канцерогених суспстанци тј. спада у групу 1 према IARC класификацији (International Agency for Research on Cancer) што значи да је канцероген и да је то доказано код људи. Дериват афлатоксина М1 спада у групу 2А што значи да је вероватно канцероген (канцерогеност доказана код животиња) и појављује се у млеку. Процеси пастеризације и стерилизације који се примењују у млечној индустрији не могу да униште ове токсине. Посебно су на унос ових токсина осетљива деца код које је могућа појава озбиљних сметњи у физичком и психичком развоју, а у каснијем животном добу повећана је вероватноћа од појаве рака јетре. Опречна су мишљења о дозвољеној количини ових отрова у храни међу стручњацима, али треба осмислити бољи начин обавештавања потрошача, а посебно родитеља чија деца у великој количини конзумирају кравље млеко у исхрани.
Naravno, potrošači imaju pravo da znaju šta kupuju i koliko je to sve zdravstveno bezbedno, posebno za određene kategorije stanovništva, kao što su mala deca, trudnice i dr. Ali, isto tako je i važno da se javno saopšti kakve mere se preduzimaju u celom procesu proizvodnje stočne hrane odnosno mleka, da bi se suzbila pojava ovih otrovnih materija. Najšira zainteresovana javnost mora biti upoznata ko i kako sprovodi sve te mere, mora imati mogućnost u uvid svih tih aktivnosti. Tek kada to bude tako “transparentno” omogućeno, onda se neće moći “marketinški” iznositi u javnost kako je sve urađeno, kao je sve pod kontrolom i sl., a da se u stvarnosti vrlo malo, i nedovoljno, radi po tom pitanju.