Vlada je promenila dozvoljen nivo aflatoksina u mleku na netransparentan način i daleko od očiju javnosti, koja je za to saznala posredno. Novim odredbama Pravilnika dozvoljeni nivo aflatoksina uvećan je sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu. To je pet puta više otrovnog sastojka nego do sada. (Sl.Gl. RS br.84/2015).
Foto: Izvor: Freeimages/Zsuzsanna_Kilian
Ono što posebno vređa i iritira javnost, je da takvu vest nije saopštio niko od zvaničnika Vlade, nego predstavnica jedne nevladine organizacije – Svetlana Glumac, direktorka „Novih brendova“. Ona je pohvalila odluku Vlade, koja je, navodno zarad zaštite paora, povećala dozvoljeni nivo aflatoksina i vrlo “kompetentno” umirila javnost da je mleko i dalje bezbedno za ishranu stanovništva.
Zvaničnici Vlade uveravali su nas u januaru ove godine da je 0,25 mikrograma alfatoksina privremena mera i da su do kraja 2014. definitivno stvoreni uslovi za usklađivanje sa evropskim standardom od 0,05.
Nije prošlo ni devet meseci, a već su se, po ko zna koji put, ogolile laži i obmane ove SNS-SPS vlasti. Očigledno da se opet radilo o najobičnijem “marketingu” i prikupljanju jeftinih političkih poena, a ne o stvarnom sprovođenju, propisanih, sistemskih mera za trajno eliminisanje pojave ovih otrova u ishrani stanovništva.
Za sprečavanje pojave ovog mikotoksina potreban je niz mera i u proizvodnji i u skladištenju kukuruza. Mere su i poznate i izvodljive. Potrebno ih je samo primenjivati, a zadatak vlasti je da to materijalno stimuliše, stručno osposobljava sve učesnike u „lancu“ i kontroliše ceo proces od početka do kraja, i to konstantno iz godine u godinu, bez obzira na vremenske uslove. To je ozbiljan i odgovoran posao i ne trpi nikakve improvizacije partijskih kadrova sa kupljenim diplomama, koji su nagurani po svim ministarstvima ove Vlade.
U čijem je interesu petostruko povećanje aflatoksina u mleku? Priča o otrovu u hrani pretvorila se, ponovo kao i 2013. godine, u političko nadmetanje predstavnika republičke i pokrajinske vlasti, a građani su žrtve. Jer, suprotno odredbama Vladinog pravilnika, pokrajnski sekretar za poljoprivredu tvrdi da njegova ispitivanja na terenu pokazuju da je nivo aflatoksina ispod 0,05 mikrograma po kilogramu, odnosno ispod dozvoljenih granica u evropskim državama.
Zbog problema sa aflatoksinom imali smo ogromne posledice 2012. i 2013.g., posebno u izvozu kukuruza. Izgubili smo dobar deo međunarodnog tržišta, gde smo pre toga godišnje izvozili više od dva miliona tona, a u pomenute dve godine svega pola miliona tone. O gubicima prizvođača mleka i kompletne mlekarske industrije, a posebno o stvarnoj zdravstvenoj ugroženosti ljudi, nikada šira javnost nije podrobno i nepristrasno informisana.
Samo stručna i profesionalna administracija i nadležne inspekcije mogu da obezbede bezbedne uslove za proizvodnju hrane. Građani i njihova bezbednost ne smeju biti žrtva političkih marifetluka sadašnje i bivše vlasti.
Dosta je bilo svega, i jednih i drugih.
Vreme je da se istinski menja vlast u Srbiji.
Podržite pokret Dosta je bilo-Saša Radulović, da se u državi konačno uvede red i da počnemo da živimo kao sav ostali normalan svet.
mr.Arsen Kurjački
Srbobran
Svesno se priča o ovom otrovu (a i mnogim drugim negativnim pojavama) gura pod tepih jer veliki deo potrošača od gomile “udarnih” vesti na ovo ne obraća pažnju. Kratko želim da ponovim ono što se može naći na velikom broju internet stranica, ali kao da uvek ima neka vest koja je još dramatičnija, pa ljudi interesovanje usmere tamo. Vrste Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus pripadaju plesnima iz roda Aspergillus. U uslovima visoke temperature i sušnih perioda dolazi do optimalnih uslova za razmnožavanje i pojave velikog rasprostranjenja pri čemu ove plesni sintetišu različite toksine, a najopasniji su aflatoksini čiji naziv potiče od vrste A. flavus (A-fla-toxin) i ima ih nekoliko vrsta. Aflatoksin B1 je najtoksičniji i može da se nađe u namirnicama koje sadrže neprerađene žitarice, ali ne može da se nađe u mleku. Ubraja se u grupu kancerogenih suspstanci tj. spada u grupu 1 prema IARC klasifikaciji (International Agency for Research on Cancer) što znači da je kancerogen i da je to dokazano kod ljudi. Derivat aflatoksina M1 spada u grupu 2A što znači da je verovatno kancerogen (kancerogenost dokazana kod životinja) i pojavljuje se u mleku. Procesi pasterizacije i sterilizacije koji se primenjuju u mlečnoj industriji ne mogu da unište ove toksine. Posebno su na unos ovih toksina osetljiva deca kod koje je moguća pojava ozbiljnih smetnji u fizičkom i psihičkom razvoju, a u kasnijem životnom dobu povećana je verovatnoća od pojave raka jetre. Oprečna su mišljenja o dozvoljenoj količini ovih otrova u hrani među stručnjacima, ali treba osmisliti bolji način obaveštavanja potrošača, a posebno roditelja čija deca u velikoj količini konzumiraju kravlje mleko u ishrani.
Naravno, potrošači imaju pravo da znaju šta kupuju i koliko je to sve zdravstveno bezbedno, posebno za određene kategorije stanovništva, kao što su mala deca, trudnice i dr. Ali, isto tako je i važno da se javno saopšti kakve mere se preduzimaju u celom procesu proizvodnje stočne hrane odnosno mleka, da bi se suzbila pojava ovih otrovnih materija. Najšira zainteresovana javnost mora biti upoznata ko i kako sprovodi sve te mere, mora imati mogućnost u uvid svih tih aktivnosti. Tek kada to bude tako “transparentno” omogućeno, onda se neće moći “marketinški” iznositi u javnost kako je sve urađeno, kao je sve pod kontrolom i sl., a da se u stvarnosti vrlo malo, i nedovoljno, radi po tom pitanju.