Образовање у академији будућности

Већ неколико месеци користим Кан Академију, онлине платформу која ми омогућава да се подсетим основа алгебре и калкулуса које сам учио у средњој школи. (Веровали или не, за савремену политичку науку на међународном нивоу нематематичко знање може да буде велики хендикеп.)

А онда сам приметио да у понуди Кан Академије постоји и математика за предшколце и основну школу. Једног поподнева понудио сам свом сину (скоро 8 година) и старијој кћерци (5,5 година) да пробају да реше неке од задатака у оквиру програма Early math. Садржај је веома једноставан: сабирање, одузимање, основна геометрија (препознавање тела), мерење итд.
Разултати су били фантастични. Не само да су имали преко 95% тачних одговора после сваке тематске целине, већ су са великим ентузијазмом радили задатке. У почетку сам мислио да пробам само једном или два пута да видим како ће реаговати, али већ сутрадан ћерка ме је самоиницијативно питала: “Можемо поподне опет да радимо задатке из Кан Академије?”

Онда сам сина (управо кренуо у 2. разред) запитао: “Шта мислиш, како би било да овако радите математику у разреду?” “Уууу, то би било одлично” — одговорио је као из топа. “Могли бисмо сви да имамо рачунаре испред себе, и тако решавамо задатке”.

Неколико дана након тога, случајно смо на јутјубу, тражећи неки цртани филм, наишли на клип под називом “2. светски рат у Европи — Сваки дан” у коме се у седам минута, у разним бојама, показује како су се мењале границе у европи од 1. септ. 1939-8. маја 1945. год. Обоје су гледали у клип као омађијани. Разуме се, ћерка је била привучена само бојом која се мења на екрану, али син је тражио да му објасним шта значи промена боја. (Боје су се мењале у зависности од тога да ли је Немачка била у офанзиви или дефанзиви.) После неколико гледања, разумео је ко су биле Силе осовине, а ко Савезници. Подсећам, мој син још нема 8 година, али скраћена анимирана историја 2. светског рата изазвала је интерес за историјом.

Ова два примера упућују на два важна закључка за основно образовање.

1) Основно образовање у Србији почиње прекасно. Дете од 5,5 година савршено добро може да разуме основне математичке операције са бројевима до 10, препознаје основне геометријске облике и мери дужину предмета. Ипак, у Србији оно мора да чека још две године да би те ствари почела да учи у школи. Дете од 8 година је савршено способно да разуме једноставно објашњење и основне чињенице о 2. светском рату. Ипак, школа ће га са историјским садржајима упознати тек за три године. У многим европским земљама деца крећу у школу са 5 година. Ми још увек пуштамо децу да се играју у 5. и 6. години у жељи да им “не кваримо детињство”.

2) Кан Академија нам показује у ком правцу се креће савремено основно образовање. Предмети као што су математика, историја, географија, физика, хемија, биологија могу да функционишу по принципу покретних боја, цртежа, слика и облика. Уџбеници и остала папирна помагала која се данас масовно користе у основним школама у том контексту постају неинтересантна и беспотребна. Пребацивање на рачунарске програме омогућило би већу заинтересованост међу децом, јер би на учење деца делимично почела да гледају као на игру, одн, на нешто што сама желе да ураде, без присиљавања.

За овакву наставу потребно је пуно новца. Ако има смисла улагати у образовање, онда је то улагање у овакве рачунске апликације која подстичу децу на учење. Уместо да страним инвеститорима уступамо земљу за џабе, плаћамо субвенције за мегаломанске пројекте који на крају пропадну, или одржавамо у животу предузећа која ништа не производе, паметније је уложити у производњу овкавих софтвера. Цивилизација се креће ка овом циљу. На неким местима планете је већ стигла. Ми одлучујемо хоће ли код нас стићи пре или касније.

Душан Павловић Блог