Блог Образовање

Образовање у академији будућности

Већ неколико месеци користим Кан Академију, онлине платформу која ми омогућава да се подсетим основа алгебре и калкулуса које сам учио у средњој школи. (Веровали или не, за савремену политичку науку на међународном нивоу нематематичко знање може да буде велики хендикеп.)

 

khan-academy-logo

 

А онда сам приметио да у понуди Кан Академије постоји и математика за предшколце и основну школу. Једног поподнева понудио сам свом сину (скоро 8 година) и старијој кћерци (5,5 година) да пробају да реше неке од задатака у оквиру програма Early math. Садржај је веома једноставан: сабирање, одузимање, основна геометрија (препознавање тела), мерење итд.
Разултати су били фантастични. Не само да су имали преко 95% тачних одговора после сваке тематске целине, већ су са великим ентузијазмом радили задатке. У почетку сам мислио да пробам само једном или два пута да видим како ће реаговати, али већ сутрадан ћерка ме је самоиницијативно питала: “Можемо поподне опет да радимо задатке из Кан Академије?”

Онда сам сина (управо кренуо у 2. разред) запитао: “Шта мислиш, како би било да овако радите математику у разреду?” “Уууу, то би било одлично” — одговорио је као из топа. “Могли бисмо сви да имамо рачунаре испред себе, и тако решавамо задатке”.

Неколико дана након тога, случајно смо на јутјубу, тражећи неки цртани филм, наишли на клип под називом “2. светски рат у Европи — Сваки дан” у коме се у седам минута, у разним бојама, показује како су се мењале границе у европи од 1. септ. 1939-8. маја 1945. год. Обоје су гледали у клип као омађијани. Разуме се, ћерка је била привучена само бојом која се мења на екрану, али син је тражио да му објасним шта значи промена боја. (Боје су се мењале у зависности од тога да ли је Немачка била у офанзиви или дефанзиви.) После неколико гледања, разумео је ко су биле Силе осовине, а ко Савезници. Подсећам, мој син још нема 8 година, али скраћена анимирана историја 2. светског рата изазвала је интерес за историјом.

Ова два примера упућују на два важна закључка за основно образовање.

1) Основно образовање у Србији почиње прекасно. Дете од 5,5 година савршено добро може да разуме основне математичке операције са бројевима до 10, препознаје основне геометријске облике и мери дужину предмета. Ипак, у Србији оно мора да чека још две године да би те ствари почела да учи у школи. Дете од 8 година је савршено способно да разуме једноставно објашњење и основне чињенице о 2. светском рату. Ипак, школа ће га са историјским садржајима упознати тек за три године. У многим европским земљама деца крећу у школу са 5 година. Ми још увек пуштамо децу да се играју у 5. и 6. години у жељи да им “не кваримо детињство”.

2) Кан Академија нам показује у ком правцу се креће савремено основно образовање. Предмети као што су математика, историја, географија, физика, хемија, биологија могу да функционишу по принципу покретних боја, цртежа, слика и облика. Уџбеници и остала папирна помагала која се данас масовно користе у основним школама у том контексту постају неинтересантна и беспотребна. Пребацивање на рачунарске програме омогућило би већу заинтересованост међу децом, јер би на учење деца делимично почела да гледају као на игру, одн, на нешто што сама желе да ураде, без присиљавања.

За овакву наставу потребно је пуно новца. Ако има смисла улагати у образовање, онда је то улагање у овакве рачунске апликације која подстичу децу на учење. Уместо да страним инвеститорима уступамо земљу за џабе, плаћамо субвенције за мегаломанске пројекте који на крају пропадну, или одржавамо у животу предузећа која ништа не производе, паметније је уложити у производњу овкавих софтвера. Цивилизација се креће ка овом циљу. На неким местима планете је већ стигла. Ми одлучујемо хоће ли код нас стићи пре или касније.

 

Душан Павловић Блог

 

Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Skolstvo se menjalo, jos je Stipe Suvar imao zanimljive ideje usmerenog obrazovanja koje su i danas prisutni, dobro bi bilo da djaci imaju racunare a ne torbe od po 7 kilograma, polako ce se manje i pisati, nije mi samo jasno ulaganje u softvere obzirom da fakulteti ipak nemaju znanja da isteraju projekte do kraja optereceni nepotizmom i korupcijom, u manjoj meri se rade programi putem vpn-a i malo je placeno a po 16 sati se gleda i kuca a poslodavci mnogo ocekuju i dinar im veoma tezak, eventualno neka obuka i doskolavanje prosbetnih radnika sa nekim softverskim alatima pa da oni izradjuju programcice sa animacijama i pitalicama sto bi bilo sjajno da dostajebilo pripremi kao model resabanja stanja u prosveti i ponudi glasacima u maju 2016.

  • Морам да се делимично не сложим са цењеним господином Павловићем. Дете му има одличне резултате упораво захваљујуи томе што не учи на рачунару, него пишући у свеску, односно вежбом. Подсетићу да у данашње време математички генији не долазе из земаља у којима се у школству користе високе технологије, него из замаља са класичним образовањем, Индије, Пакистана, Кине, Русије, Јапана… Исто се односи и на друге предмете односн науке. Учење на рачуару може да буде привлачно, и да није досадно, али питам ја вас, када ђацима образовање и учење није било досадно и одбојно? Није проблем ђака натерати на научи нешто, већи је проблем како га научити да то знање задржи, да га не заборави чим се заврши испитивање за оцену…

  • Što se tiče aplikacije, u potpunosti podržavam. Što se tiče igre, potpuno pogrešno mišljenje. Deca mora da se igraju i da uče iz igre. Kada vidim podršku tamo nekoj Tatjani (ne Tatjani iz pokreta DJB, ona je divna 🙂 ) nego nekoj koja kao nešto zna o ishrani a nema pojma, ili kad vidim pisanje o tome da deci treba skratiti igru, pitam se da li treba i dalje da podržavam pokret, u čijem najvišem rukovodstvu učestvuje neko sa takvim idejama?