Смањење плата и пензија и повећање пореза није реформа

Милојко Арсић у свом јучерашњем тексту покушава да побегне и од теме и од анализе катастрофалне фискалне политике коју води Влада. Разлог је једноставан. Он је заједно са Фискалним саветом и кумовао и дао “стручно” покриће Влади да спроведе и добије “стручну” подршку за погубну политику повећања пореских стопа и смањења плата и пензија и због тога сноси и део кривице за њу.

За разлику од професора Арсића, ја ћу се бавити суштином. Влада је смањила плате и пензије и повећала све порезе. За то време је наставила са субвенционисањем. Да ли је могло без тога, односно, да ли је постојао други план?

На противуставном смањењу пензија, Влада је уштедела око 200 милиона евра на годишњем нивоу. Од смањења плата додатних 200 милиона. На повећању пореских стопа, влада реално није добила ништа, јер кад се узме ефекат инфлације, и поред енормног повећања пореских стопа, реалног раста нема. Због тога Арсић и бежи од анализе. Додатне приходе Влада је добила извлачењем дивиденди из јавних предузећа која још имају профит (Телеком, Пошта, ЕМС). Колико тачно, не знамо јер Министарство финансија крије тај податак. Процене говоре око 150 милиона евра. Значи укупно око 550 милиона евра.

Са друге стране, за субвенције разних врста, од страних инвеститора који наше грађане запошљавају као јефтину радну снагу, до домаћих деценијских губиташа, Влада је предвидела 660 милиона евра. У то упада и субвенција Ер Србији од 71 милион евра да би могла да буде Вучић-профитабилна, а то је трећина смањења пензија. Анализа пословања само шест државних фирми у 2014.години (Србијагас, ЕПС, Железнице, Железара, Петрохемија и Ер Србија) показује губитак од преко милијарду евра, и државну субвенцију од 241 милион евра. На партијско запошљавање својих кадрова са купљеним дипломама странке годишње баце преко милијарду евра. Из Фонда за развој и осталих фондова корупција годишње поједе стотине милиона евра. Због неподношљивих пореза и неразумних прописа, у сивој зони је трећина привреде. Најбоље да станем.

И ту лежи и одговор на кључно питање на које Арсић даје погрешан одговор: да ли је могућа фискална консолидација без повећања пореза, смањења плата и отимања пензија. Одговор је недвосмислено да. И он се крије у увођењу реда. Ред почиње од пописа имовине и израде личних карата и систематизација радних места. Од прекида партијског запошљавања и коруптивних субвенција. Смањење плата и пензија и повећање пореских стопа није реформа. Реформа значи: увођење реда.

Ја бих волео да нисам у праву и да је Милојко Арсић у праву. Ја бих волео да није истина да порески приходи реално падају, да је и фискална и економска стратегија Владе добра и да економија али и цело друштво не срљају у амбис. Бојим се, на жалост, да је обратно.