Ауторски текст Правосуђе

Избори за тужиоце спроведени незаконито и по политичком диктату

Избори за јавне тужиоце спроведени су уз масивно кршење одредби Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности. Кандидати за тужиоце предложени су на основу нејасних, првенствено политичких критеријума. Из целог поступка се јасно види да је Државно веће тужилаца (ДВТ) послужило као продужена рука Владе Србије и да ће резултат избора нових тужилаца бити потпуно супротан демократским принципима поделе власти – добићемо тужиоце захвалне и лојалне извршној власти, а Тужилаштво ће бити без интегритета и са значајно урушеним кредибилитетом.

Sud

Тужиоце по Уставу Србије (члан 159) бира Скупштина Србије на шест година, а на основу предлога кандидата који доставља Влада. Закон о јавном тужилаштву предвиђа да ДВТ саставља листу кандидата на основу стручности, оспособљености и достојности. Критеријуми и мерила прецизно су дефинисани актом ДВТ – “Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата у поступку предлагања и избора носилаца јавнотужилачке функције” (Правилник).

Државно веће тужилаца расписало је оглас за избор јавних тужилаца за 25 виших јавних тужилаштава и 58 основних јавних тужилаштава, као и за два тужилаштва посебне надлежности – Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине. Оглас је објављен у Службеном гласнику РС бр 77/15 од 09.09.2015. године. ДВТ је на седници одржаној 23.11.2015. утврдио листу кандидата за избор на функцију јавних тужилаца и доставило је Влади РС. Иначе, устаљена пракса ДВТ је да не објављује записнике са својих седница.

У поступку који је претходио утврђивању коначне листе кандидата ДВТ је учинио низ незаконитости и неправилности, а рад ДВТ је у наведеном поступку био крајње нетранспарентан и усмерен ка потпуној политизацији избора јавних тужилаца, тако да је угрозио основне уставне и законске одредбе по којима је Тужилаштво, независан и самосталан државни орган.

Једна од основних неправилности и нелогичности у поступку избора кандидата види се у начину на који су писани и вредновани програми организације и унапређења рада јавног тужилаштва, које су кандидати били обавезни да доставе и на основу кога се утврђује способност за организовање рада и познавање послова тужилачке управе. Програм се оцењује оценом од 1 до 20. Иако је Правилником (члан 20) јасно предвиђено да се од кандидата тражи да достави програм рада за појединачно, одређено тужилаштво, јер су тужилаштва специфична и различита, ДВТ је од кандидата прихватио уопштене, универзалне програме рада.

Највећи број кандидата који су конкурисали за избор јавних тужилаца у различитим тужилаштвима , представили су идентичан програм организације и унапређења рада па чак и у ситуацијама кад су конкурисали за јавна тужилаштва различитог ранга. Већина кандидата се није информисала, нити је фактички била информисана о конкретним проблемима јавног тужилаштва за која су конкурисали. Али се дешавало да поједини кандидати добију максималан број бодова за презентацију програма организације конкретног тужилаштва са којим се по први пут сусрећу.

Приличан број кандидата је, без претходно достављене писмене верзије, програм усмено представио и то у изузетно кратком временском размаку (неки чак и у трајању од неколико минута) иако је у питању програм рада и конкретне мере за побољшање за период од 6 година.

ДВТ је приликом оцењивања програма кандидата поступао апсурдно јер је у не малом броју случајева различите оцене давао једном те истом програму неког кандидата И то тако што је ниже вредновао програм за тужилаштво у коме кандидат већ врши функцију, а вишу оцену давао за исти тај програм за друга тужилаштва, чији им је рад непознат. Такав систем оцењивања је очигледно био усмерен ка фаворизовању појединих, политички лојалних кандидата. Просто речено, ДВТ је вероватно спровео претходни договор са органима извршне власти. Оцењивање је пратила и крајња арбитраност и нелогичност, поједини бодови су, мимо свих правила и јасних критеријума, приказани и у децималама.

Коначне ранг листе, за свих 85 јавних тужилаштва за која је расписан оглас, утврђене су на 16. редовној седници ДВТ, одржаној 23.11.2015. год. Из несхватљивих разлога на истој седници, мимо сваке законске процедуре и уз флагрантно кршење одредби Закона о јавном тужилаштву (члан 74) који прописује обавезу да се Влади достави листа кандидата за сва јавна тужилаштва, ДВТ је саставио јединствену листу кандидата само за 55, од укупно 85 јавних тужилаштва.

На јединствену листу кандидата које је доставио Влади, ДВТ није уврстио појединачне листе за 30 тужилаштава различитог ранга и за то није дао ни једно објашњење. Поступак је очигледно политички мотивисан, а разлог се крије у томе што неки од кандидата, углавном најбоље рангирани, нису по вољи власти. Укратко, ти кандидати нису политички подобни за вршење функције која, у складу са међународноправним нормативом, мора бити самостална и независна од било каквог утицаја политике и извршне власти. ДВТ је у овом случају преузео улогу нескривеног политичког инструмента извршне власти.

Оваквим неоправданим и незаконитим нечињењем ДВТ ће омогућити Републичком јавном тужиоцу Загорки Доловац, која је уједно и председница ДВТ, да искористи дискреционо право и на чело тих 30 тужилаштава постави вршиоце дужности, који би у накнадном избору могли бити постављени за јавне тужиоце, мимо процеса избора. Свима њима биће остављено “тест пролазно време” у статусу в.д. како би се показало да ли су политички подобни и флексибилни.

ДВТ на листу достављену Влади није ставио ни кључне податке значајне за вредновање рада и оцену професионалних и личних квалитета кандидата. Листа не садржи оцену стручности и оспособљености, оцену програма, оцену писаног теста, као ни збирну оцену вредновања рада кандидата. Влади нису достављени ни лични досијеи кандидата у којима су садржани подаци о професионалном кретању у служби, као ни други подаци на основу којих се могу утврдити лични и професионални квалитети кандидата. Наведена листа садржи само лично име и презиме кандидата као и податке о тужилаштву у коме врши функцију. Кандидати су селектовани под редним бројевима при чему се не може утврдити по ком основу је неки кандидат сврстан на прво место, а неки на неко друго место.

Као стручни орган овлашћен за вредновање рада кандидата, ДВТ је тиме грубо прекршио одредбе Закона о јавном тужилаштву и у потпуности девастирао Правилник, подзаконски акт који је сам донео. Државно веће тужилаца је целим поступком кандидовања И оцењивања тужилаца допринело политизацији избора и на недвосмислен начин омогућило Влади, као носиоцу извршне власти, да изабере политички лојалне кандидате и предложи их Скупштини, у којој има машину за гласање.

У стручним круговима провејава прича да је за сваког кандидата претходно прибављена неформална сагласност од најутицајнијег функционера СНС на територији подручја тужилаштва за које се избор спроводи. Договор унутар СНС је, како тврде упућени, да за сваког тужиоца који ће бити изабран на чело тужилаштва “гарант” буде одређени функционер СНС. То значи да је овог пута, исто као што је то био случај 2009. године, извршена интерна партијска “селекција” подобних кандидата за тужилачке функције. У претходној, пропалој, реформи правосуђа локални одбори Демократске странке својим печатом су оверавали препоруке за избор судија. Извесно је да јавност за сада неће добити уверљив доказ о политичком утицају на процес избора тужиоца. То је могуће само уколико се појаве узбуњивачи из редова часних и храбрих тужиоца. Нешто касније доказа ће бити на претек. Проблем је у томе што ће до дата немерљива штета већ бити начињена.

Стога се постављају два питања. Прво: На основу којих критеријума ће, изузев политичке лојалности, Влада предложити Скупштини избор кандидата? Друго: Каква је уопште улога ДВТ-а у потупку избора јавних тужилаца изузев улоге сервисно-помоћне службе извршне власти, која има за циљ да формално евидентира кандидате и рангира их по сугестијама извршне власти ? Влада РС је могла и сама да распише оглас за избор јавних тужилаца, изврши оцењивање кандидата мимо свих критеријума и потом упутити Скупштини листу политичко подобних. ДВТ је нескривено показао поданичку лојалност Влади.

Овакав изборни процес, вођен политичким мотивима, указује да ћемо у наредних шест година на челу органа, који су надређени полицији у кривичном поступку, имати нестручне, недостојне и политички лојалне људе који ће бити само “оруђе владавине” извршне власти, а резултат ће бити стварање типичне полицијске државе и страховладе. Део одговорности је и на запосленима у тужилаштвима који ћуте из страха од одмазде, али и на струковним организацијама. Дигнитет јавнотужилачке функције и тужилаштва као институције треба пре свега да заштити струка. А струка се поново плаши извршне власти на исти начин на који се плашила и 2009. године.

Још има времена да се предупреде све последице нетранспарентног и незаконитог избора тужилаца. Надлежне институције у оквиру правног поретка Републике Србије би требало да реагују и омогуће избор стручних, часних и независних тужилаца. У недавној прошлости Државно веће тужилаца (у скоро истом саставу као и сада) било је актер једне скандалозне и пропале реформе правосуђа. О томе се много говорило у земљама и телима Европске уније, а поред негативне слике о државним институцијама, и буџет Србије је претрпео знатну штету. Сад се поново суочавамо са ризиком да, кроз незакониту делатност већ увелико компромитованог Државног већа тужилаца, поступак избора јавних тужилаца у јавности, региону и широј Европи буде поново оцењен као незаконит, политизован, непотистички, речју – скандалозан.

Правни тим покрета
„Доста је било – Саша Радуловић“

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар