Socijalne stanove kupuje partokratija

Naša brižna Vlada je krajem 2012. godine usvojila program izgradnje stanova za socijalno stanovanje. Utvrđeno je da potrebno 10.000 stanova za najugroženije građane u Srbiji.

^{Foto: mr Dejana Pataki}

Prvobitno je planirano za 12 gradova, 1700 stanova (tačnije kuća) u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Pančevu, Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Užicu i Nišu. Doneta je odluka da, za početak, to bude u sedam gradova Srbije.

Stanovi su letos završeni u Kraljevu, Pančevu, Zrenjaninu, gradnja je kasnila u Nišu i Kikindi, Kragujevac je odustao, a sedmi grad se ne pominje. Cena izgradnje je 320-360 evra po kvadratu. Ukupna vrednost investicije, ne računajući zemljište i infrastrukturno opremanje je oko 360 miliona dinara. Država je obezbedila dvesta miliona dinara, a ostatak sredstava gradovi i opštine.

Šta naša vlast podrazumeva pod kategorijom socijalno ugrožen stanovnik? Socijalno ugrožen stanovnik Republike Srbije koji hoće da aplicira (konkuriše i dobije) socijalni stan nije onaj stanovnik koji nema primanja (sirotinja). To je stanovnik koji ima redovna mesečna primanja ali nedovoljna da reši svoje stambeno pitanje. “Normalno postoji i gornja granica primanja da se ne bi desilo da ljudi koji mogu na tržištu da dobiju stan, uzimaju u zakup socijalne stanove, pa je tako za četvoročlano domaćinstvo gornji limit primanja 90.000 dinara”, rekla je direktorka Republičke agencije za stanovanje, Maja Lakićević.

Stanovi su namenjeni stambeno ugroženim invalidnim i osobama sa telesnim oštećenjima, porodicama sa više dece, osobama preko 65 godina starosti, deci bez roditeljskog staranja i samohranim roditeljima. Gradska stambena agencija će stanove davati u zakup na određeno vreme, na period od tri godine, uz mogućnost obnavljanja ugovora, bez prava na otkup stana.

Međutim, uvek ih, na volšeban način, otkupe.

Što se tiče Zrenjanina, izgradnja, deset kuća za socijalno stanovanje, počela je januara 2014. godine, a završena je jula 2015. godine. Kuće su tipske, sagrađene u takozvanom banatskom stilu, žute boje. Površina stanova je od 39,65 do 56,59 kvadrata. Za ovaj investiciju Vlada Srbije je izdvojila 25 miliona dinara, a Grad Zrenjanin je kroz infrastrukturu i zemljište izdvojio 10 miliona dinara. Cena zakupa za stan od 50 kvadrata je oko 60 evra mesečno. A kako kaže direktor Gradske stambene agencije, Laslo Fuks: “Važno je istaći da ovo nisu stanovi za socijalne slučajeve.”

Javni konkurs za deset izgrađenih socijalnih stanova u ulici Franje Kluza u Zrenjaninu je završen (od 27. jula 2015.), izbor građana koji su dobili stanove je trebalo da se desi dvadeset dana po završetku konkursa plus vreme za žalbe. Garđani još ne znaju ko je srećni dobitnik. Zima je već stigla.

U Zrenjaninu je davnašnja praksa učinila da je normalno da socijalne stanove dobijaju baš oni koji nisu ni socijalni slučajevi, ni socijalno ugroženi. U tu kategoriju ulaze zaposleni u javnim i državnim ustanovama, nikako u privatnom sektoru. Ima tu šarolikog sveta od partijski zaposlenog šofera do gradonačelnika. Sam tekst konkursa ostavlja prostor za manipulaciju i partijsku dodelu stanova. U ovom gradu je sasvim normalno da socijalni stan dobije načelnik neke gradske uprave ili član upravnog odbora javne ustanove ili preduzeća. Bilo je takvih primera u nedavnoj prošlosti, a kašnjenje i netransparentnost u dodeli stanova, čemu danas prisustvujemo, daje realnog osnova za sumnju.

Kako su u stanove uvedeni razni priključci, pa i gas, već se unapred znalo da socijalno ugrožena kategorija ne može da plaća skupo plinsko grejanje. Ali neko sa redovnim mesečnim primanjima i dodacima kao što su mesečna naknada iz upravnog odbora, sigurno će moći da plati.

Kad se desi svečano uručenje ključeva, najverovatnije će, pored resornog ministra i ponosnih gradskih predstavnika vlasti, biti prisutan i hor mlađih učenika neke osnovne škole da uz muzičku pratnju metalofona otpevaju:

Na kraj sela žuta kuća ti-ti-ti,
žuta kuća ta-ta-ta, žuta ku-ći-ca.
Tu mi sedi stari otac, na-čel-nik,
on ima jednu ćerku, čla-ni-cu up-rav-nog od-bo-ra …

Zar je moguće da je neko ko je zaposlen u javnoj ili državnoj ustanovi, neko ko je član nekog odbora, tako ugrožen da nema da plati privatno stanovanje ili uzme kredit od banke. Mesečna naknada koja se dobija zato što si član nekog upravnog odbora ne ulazi u mesečna primanja.

Ovo nije socijalna politika, ovo je manipulacija terminima „socijalna“ i očigledna korupcija i partokratija. Četvoročlana porodica koja ima mesečna primanja 90.000 dinara nije socijalno ugrožena, naročito ako je otac gradonačelnik ili bivši gradonačelnik ili bilo kakav zaposleni sa završetkom nik…… ili član nekog odbora.

Država je obavezna da građanima obezbedi uslove i podjednake šanse za posao i omogući da se sami zbrinu za svoje stanovanje kroz uređen sistem. Država je tu da zbrine, kroz socijalne programe, sve one koji su sami, a nemoćni.

Autor teksta
mr Dejana Pataki,
član pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“