Kada se prodaja velikog kombinata, poput u Vojvodini svima poznatog giganta PIK Bečej, vrši prodajom kapitala u celini, svesni smo da tako krupan finansijski ulog može da proguta samo najkrupnija privredna riba. Nekadašnja velika privreda odavno se raspala, a ono što sada zovemo velikim firmama u vojvođanskom agraru možemo da svedemo na samo tri imena MK komerc, Matijević i Delta agrar. Njima je u celini prilagođen oglas o prodaji kapitala u celini. Zato nije neočekivano što su se baš dve od navedenih firmi i pojavile kao potencijalni kupci kombinata. (Izvor: http://www.agrosmart.net/vesti/pik-34becej34-nadmetace-samo-kostic.html)
Model ovakvih privatizacija u Srbiji je poznat i ponavlja se, a institucije ne reaguju i ne presecaju spiralu propadanja. Sve veliko u agraru što smo u Srbiji prodali u celini kapitala, prošlo je slično. Gazde kupe sve, a koriste samo ono što je njihova primarna delatnost. Ostatak imovine zanemare i prepuste propadanju. Zadrže samo onoliko radnika koliko im je u eri ekstremno mehanizovane poljoprivrede potrebno za upravljanje mašinama, za administraciju, čuvanje objekata…
Pošto se na licitaciji pojavi mali broj potencijalnih kupaca, a nekad čak i samo jedan, jer su svi ostali prodajom kapitala u celini unapred eliminisani iz utakmice, licitacija nikada nije konkurentska borba koja podiže vrednost predmet kupovine. Ko daje više? Niko. Od početne cene se daleko ne odlazi, a u slučaju PIK Bečeja početna cena je definisana na 50% vrednosti kombinata. Ne tako davno imali smo i apsurdan slučaj da je početna cena i umanjenajer je kupac nije prihvatio. Sećate se sigurno slučaja Vršačkih vinograda.
Prodaja kapitala u celini je rizik da deo resursa, koji padnu u ruke kupcu, ostane neiskorišćen. Današnje kompanije se, u cilju postizanja što veće efikasnosti, usko specijalizuju u određenim delatnostima. Kombinat PIK Bečej sadrži veći broj jedinica koje se bave različitim delatnostima. U njegovim okvirima posluju “Svinjarstvo”, “Govedarstvo”, “Ribnjak”, “Flora”, “Ratarstvo”, “Trgovina i ugostitljstvo” i “Građevinar”. Radi se o tako velikoj firmi da su retke porodice u Bečeju i okolini koje u kombinatu nisu imale bar jednog zaposlenog člana.
Foto: freeimages.com / Dragan Sasic
Opravdana je sumnja da potencijalni kupci od čitavog PIK-a žele samo zemljište i možda (u slučaju firme Matijević) poslovne jedinice koje se bave stočarstvom. Šta će biti sudbina drugih jedinica?
Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ u ovoj, kao i u sličnim slučajevima prodaje kapitala smatra da ne treba prodavati celu kompaniju jednom kupcu. PIK Bečej je trebalo isparčati i prodati kao sedam posebnih preduzeća kupcima koji se bave delatnostima koje im se nude na prodaju. Na takav način bi se obezbedio sigurniji opstanak svih njegovih podjedinica i sačuvao veći broj radnih mesta.
Skoro tri hiljade hektara zemlje u vlasništvu PIK-a trebalo je podeliti na što manje parcele i prodavati odvojeno. Ovakvom prodajom mogućnost kupovine bi se otvorila i poljoprivrednim gazdinstvima. Drugim rečima, porodične firme bi mogle da pokušaju da na kapitalu preuzetom od PIK-a razviju svoj biznis. U tom slučaju bi se na licitaciji svake jedinice PIK-a pojavilo više potencijalnih kupaca, licitiralo bi se aktivno i vrlo ozbiljno i dobila bi se viša prodajna cena kapitala ovog giganta. Poverioci bi dobili veću sigurnost da naplate svoja potraživanja, jer je više novca lakše podeliti, zar ne?
Da li bi prodaja delova kombinata eliminisala MK komerc i Matijevića? Ne, oni bi i dalje mogli da kupe one delove koji ih zanimaju, ali sa jednom malom razlikom. Platili bi ih skuplje, jer bi zdrava licitacija sa više učesnika sigurno doprinela rastu prodajne cene. U slučaju PIK Bečej, recimo, poslovna jedinica “Ratarstvo” je mogla da postane zadruga u okviru koje bi se udruživali naši poljoprivrednici. Na žalost, prodajom kapitala u celini, Bečejci na PIK-ovoj zemlji neće biti gazde, već jeftina najamna radna snaga i biće zaposleno manje radnika.
Ko je doneo odluku da se i u ovom slučaju nakon svih prethodnih tragičnih prodaja kapital ponovo prodaje u celini? Pomoćnik ministra poljoprivrede mr Nenad Katanić je u Bečeju početkom oktobra izjavio da je odluka o ovakvoj prodaji potvrda dobre komunikacije Vlade, Ministarstva poljoprivrede, najvećih poverilaca Pik Bečej, lokalne samouprave Bečej, samog kombinata i sindikata. (Izvor: http://www.webinfo.rs/becej/9142-odbor-poverilaca-pik-becej-nova-procena-kapitala-prodaja-kombinata-samo-kao-celina.html)
dipl. ekonomistkinja Svetlana Kozić
koordinatorkinja za Severnobanatski okrug
Pokreta “Dosta je bilo”
Da li ste pregovarali sa Narodnom mrezom u vezi transparentnosti, evroskepticizma i neutralnosti.
Momci se zaigrali, jeste li videli da je u Beogradu apartman sa segamegadens direktorcicima i bitangicama nalozio kredit Beogradskim elektranama od milion eu za pkb? Ocigledno treba platiti apartmane a najzanimljivije sto cu JA placati kao i ostali gradjani kroz komunalne racune kojeih iovako castimo sa po500 dinara.
Kamo sreće da su veliki poljopr.kombinati, posebno u Vojvodini, sačuvani u svom izvornom organizacionom obliku, po sistemu “od njive do trpeze”! Valjalo je samo promeniti svojinsku strukturu vlasništva(putem deonica oročenih na 10 god.izvršiti restituciju) i profesionalizovati menadžment. Uzorni kombinati koji su bili zaokružene reproceline, koji su primenjivali svu najnapredniju agrotehniku, gde se potvrđivalo u praksi sva naučna dostignuća u našem agraru i stvarali novi stručnjaci i naučni radnici, negovalo stočarstvo bez obzira tržišne “lupinge” sa cenama mleka i mesa, i gde se jedino proizvodilo ono što je naša najkurentnija izvozna roba u državi – svetski priznato najkvalitetnije SEME ratarskih kultura. Naše NS i ZP seme se sejalo širom planete zemlje i nije ga moglo proizvesti koliko je bilo traženo. Ta proizvodnja je moguća samo na velikim posedima, zbog biloške specifičnosti i neophodne tehnologije. Veliki kombinati su urušeni i rasparčani i samim tim smo od izvoznika postali zavisnici od uvoza ovog strateški važnog imputa u poljoprivredi.Ostali su još samo PIK Bečej i PKB Beograd, i oni su sada došli na red za “burazersku” privatizaciju, tek da se i ova Vlast malo “ogrebe” o preostale kombinate. Ako već nismo sačuvali postojeće reproceline, onda bar da smo omogućili našim sitnim i srednjim paorima da i oni dođu u posed obradive zemlje i dr., ova Vlast nastavlja da “poklanja” tajkunima i sva ova prirodna bogatstva, naravno uz “masnu proviziju” za svoje stranke i stranačke parazite na funkcijama.