Autorski tekst Ekonomija Prenosimo

Nesposoban premijer i ekonomija Srbije

Premijer je već duže od tri godine na vlasti. Rezultati njegove ekonomske politike po privredu i građane su poražavajući. Za te tri godine na vlasti, premijer je povećao praktično sve poreske stope, smanjio plate i penzije, povećao subvencije, prizivao strane investitore i zaduživao se. Tu svoju Feketić pozorišnu predstavu u nastavcima je zajedno nazvao: teškim reformama. Tri godine premijer već sprovodi fiskalnu konsolidaciju i za to vreme je povećan javni dug za 9 milijardi evra, sa 15,5 milijardi evra na 24,5 milijardi, odnosno sada već preko 75% BDP-a.

 

Radulović1

 

Premijer je obećao građanima 2011. godine da će u roku od 6 meseci od kada dođe na vlast, ako građanima ne bude bolje, sam podneti ostavku. 2012.godine je, nakon dolaska na vlast, obećao da će biti bolje 2013, 2013. godine je obećao da će biti bolje 2014, 2014. godine. da će biti bolje 2015. i upravo sada, prilikom usvajanja budžeta za 2016. godinu da će biti bolje već krajem 2016, početkom 2017.

Za sve ovo vreme, premijer i njegova stranka nas gotovo dnevno bombarduju pričom o tome kako je kriva prethodna vlast. I činjenica je, Tadićeva vlast je bila katastrofalna. Za svoje četiri godine, javni dug je uvećao za 8 milijardi evra, sa 7,5 na 15,5 milijardi evra. Potpuno je uništio pravosuđe svojom “reformom”, u kojoj su pravljeni spiskovi sudija i tužilaca po kafanama. Usavršio je kontrolu medija. Za njegovo vreme cela privreda u restrukturiranju je nastavila da propada. Prakitčno niko nije procesuiran za pljačkašku privtizaciju koja je sprovedena u Srbiji. Bez ikakve ekonomske logike, zajedno sa PUPS-om i SPS-om, povećao je penzije za 10%, ali je sve inflacija svakako pojela za manje od godinu dana.

Međutim, prošlo je više od tri godine. Dovoljno vremena da se isprave stvari i krene u pravom pravcu. Da li je Srbija na dobrom putu?

Na kraju smo godine, pa bi bio i red da malo izbliza pogledamo rezultate premijera, stavku po stavku.

Kako je smanjen deficit

Vlada Republike Srbije je od 2012. godine do danas povećala praktično sve poreske stope na sve poreze koji se plaćaju u Srbiji. PDV je povećan sa 18% na 20%, pa sa 8% na 10%, porez na dobit sa 10% na 15%, paušalne poreze preduzetnicima, akcize na duvan, naftu, kafu, uvela je novu akcizu na struju, porez na imovinu. Sa druge strane, Vlada je smanjila plate i penzije, što je takođe uticalo na pad poreskih prihoda. Kada sve ovo uzmemo u obzir, i rast stopa i smanjenje plata i penzija, očekivani realni rast (rast bez inflacije) je bio veći od 15%. Šta smo dobili? Realni poreski prihodi su parktično ostali isti. To dalje znači, ako su poreske stope povećane, a poreski prihodi ostali isti, da je poreska osnovica pala. Zašto su onda uopšte povećavane? Zar ni premijer, ni vlada, ni Fiskalni savet, koji zdušno podržava ove pogrešne mere, ne razumeju da kada povećaš poreze u slaboj ekonomiji u stvari dobiješ pad prihoda? Znaju sigurno jer to sam im svima lično rekao dok sam bio ministar privrede.

Premijer je protivustavno smanjio sve penzije veće od 25.000 dinara za 22%, a iznose preko 40.000 dinara za 25%. Ustavni sud na žalost nije stao u odbranu očiglednog kršenja prava penzionera i odbio je inicijativu pokreta “Dosta je bilo” da uopšte razmatra da li je zakon o smanjenju penzija protivustavan. Ispada da je međunarndni sud za ljudska prava u Strazburu veći zaštitnik ustavom zagarantovanih prava građana Srbije na imovinu od našeg Ustavnog suda. Od otimanja penzija premijer je uštedeo 210 miliona evra na godišnjem nivou.

Smanjene su sve plate u javnom sektoru. U isto vreme u javnom sektoru održava preko 100.000 partijskih kadrova, sa kupljenim diplomama na izmišnjenim kancelarijskim radnim mestima. Ne lekara, profesora, policajaca, radnika u komunalnim preduzećima, već partijskih kancelarijskih parazita. Od smanjenja plata premijer je uštedeo oko 300 miliona evra na godišnjem nivou.

 

V_oteo3

 

Iz državnih preduzeća, Telekom, Pošta, EMS, Aerodrom je prošle godine izvukao dividende u iznosu od oko 200 miliona evra. Tačne podatke Ministarstvo finansija krije. Da bi isplatile ove dividende, pošto nemaju gotovinu na računu, neka od njih su morala da se zaduže kod Komercijalnih banaka.

Za subvencije raznih vrsta, od stranih investitora koji naše građane zapošljavaju kao jeftinu radnu snagu, do domaćih decenijskih gubitaša, Vlada je predvidela 660 miliona evra. Vučiću nije palo na pamet da umesto penzija smanji subvencije i tako smanji deficit? Rezultat po BDP bi bio značajno pozitivan.

 

Gubici privrede i javnih preduzeća

Prema novembarskom izveštaju Agencije za privredne registre, privreda Republike Srbije je napravila u 2014. godini gubitak od 1,1 milijardu evra. U 2013. godini taj gubitak je iznosio oko 250 miliona evra. Ako se izuzmu javna preduzeća, preduzeća u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji, privreda je poslovala sa dobitkom od oko 130 miliona evra.

Da bismo videli kako to izgleda na primeru pojedinačnih kompanija, analizirali smo finansijske izveštaje samo 6 velikih državnih firmi/projekata: Srbijagasa, EPS-a, Železnica, Železare, Petrohemije i Er Srbije.

Srbijagas je u 2014.godini ostvario neto gubitak od 382 miliona evra. Glavni razlog ovolikog gubitka su nenaplaćen gas i nenaplaćena potraživanja koja iznose gotovo 300 miliona evra. Privreda i građani Srbije plaćaju gotovo najskuplji gas u Evropi, a Srbijagas zida ogromne gubitke.

Železnice Srbije su u 2014. godini ostvarile neto gubitak od 208 miliona evra. Ovakvo poslovanje premijerovih partijskih kadrova građani Srbije, penzioneri, prosvetni radnici, preduzetnici, poljoprivrednici i sva privreda Srbije su častili subvencijom od 107 miliona evra.

Železara Smederevo je u 2014. godini ostvarila neto gubitak od 134 miliona evra. Za ovo su država, odnosno prosvetari, penzioneri i svi ostali poreski obveznici častili menadžment Železare subvencijom, odnosno poklonom, od 36 miliona evra.

EPS je sa svih svojih 14 zavisnih preduzeća u 2014.godini napravio konsolidovani neto gubitak od 114 miliona evra. EPS je od građana Srbije dobio subvenciju od 25 miliona evra. Glavni razlog za ovoliki gubitak nenaplaćena struja od 300 miliona evra. Premijer je u avgustu povećao cenu struje za 12% i time od privrede i građana uzeo dodatnih 180 miliona evra.

Petrohemija Panečvo je u 2014.godini ostvarila neto gubitak od 94 miliona evra. Premijer je prosvetarima isplatio jednokratnu pomoć od 7.000 dinara. U prosveti radi 130.000 ljudi, tako da ta “pomoć” iznosi oko 8 miliona evra. To je 12 puta manje od gubitka Petrohemije, odnosno preko 84.000 dinara po prosvetnom radniku.

Er Srbija u 2014.godini ostvarila gubitak od 68 miliona evra, koji su Vlada Srbije, premijer, njegov ekspert za bugarske stanove i državni prodavac Beopterola Siniša Mali i “arapski” menadžment Er Srbije pokušali da pretvore u dobit od 2,7 miliona evra tako što su subvenciju države, odnosno poklon građana i privrede Er Srbiji u iznosu od 71 milion evra, hteli da prikažu kao poslovni rezultat Vučićeve Vlade.

Samo ovih 6 državnih firmi je u 2014.godini napravilo gubitak od preko milijardu evra, i za to od građan Srbije dobili državnu pomoć u iznosu od 241 milion evra, više nego što je premijer uzeo od penzionera.

 

GubiciDrzavnihPreduzeca

 

 

Seci Aerodrom, krpi Er Srbiju

U svom finansijskom izveštaju za prvih 9 meseci ove godine, Aerodrom Nikola Tesla je objavio da je država Srbija 2014. g, preko Uprave za javni dug, na sebe preuzela plaćanje duga Er Srbije prema Aerodromu u iznosu od 4,2 milijarde dinara. Prvu polovinu ovog duga u iznosu od 2,1 milijardi dinara, država je, umesto Er Srbije, platila Aerodromu u decembru mesecu 2014. g.

Od ovog novca, Aerodrom Nikola Tesla je dva puta u 2015. godini u budžet Republike Srbije uplatio dividende. Prvi put u februaru 600 miliona dinara, a zatim u junu još 1,1 milijardi. Budžet je ovih 1,7 milijardi dinara registrovao kao vanredni neporeski prihod. Država je u stvari sama sebi uplatila dividende.

Drugu polovinu druga Er Srbije prema Aerodromu, u iznosu od 2,1 milijarde dinara, država je isplatila u martu 2015.g. Ovaj novac je iskorišćen za pokrivanje gubitka Aerodroma zbog neplaćenih usluga. Naime, Er Srbija uopšte ne plaća usluge Aerodromu i Aerodrom je primoran da pokriva ove gubitke. Jer premijer se sigurno sprema da u predizbornoj  kampanji objavi kako je Er Srbija imala još jednu uspešnu poslovnu godinu.

 

JAT_Etihad

 

Da li ima izlaza i gde je?

 

U vreme dok sam bio ministar, zaustavili smo sve subvencije u privredi i krenuli sa uvođenjem reda. Zaustavljeno je bacanje novca iz SIEPA, Fonda za razvoj. Zaustavljene su pljačkaške privatizacije Vršačkih vinograda  i Prve Petoletke. Pristupilo se pravljenju ličnih karata, popisu imovine i obaveza, analizi tržišta, poslovnim planovima, sistematizacijama radnih mesta, kako bi se pripremili za restrukturiranje privrede u 2014.godini.

Pripremljeni su novi zakoni o stačaju i privatizaciji po kojim je SVIM zaposlenim trebao da bude povezan radni staž, uplaćene zaostale zarade. U skupštini je usvojen budžet Ministarstva privrede za 2014.godinu koji nije u sebi imao subvencije u privredi i koji je predviđao sredstva za isplatu zaostalih zarada i povezivanje radnog staža. Tehnološki višak bi se utvrđivao nakon završenih poslovnih planova i pratećih sistematizacija radnih mesta i za te zaposlene su bile predviđene otpremnine.

Početkom 2014.g. tada PPV Aleksandar Vučić je sve ovo zaustavio i praktično gurnuo privredu i budžet nazad u haos. Pomogli su mu čelnici sindikata, dok članovi nisu ni znali da protestuju protiv toga da im bude povezan radni staž i uplaćene zaostale zarade.

Partokratija preko partijskog zapošljavanja uništava javni sektor. Mi nemamo viška lekara ili prosvetnih radnika ili radnika u komunalnim preduzećima. Mi imamo viška partijskih kadrova sa kupljenim diplomama sa izmišljenih fakulteta na izmišljenim kancelarijskim radnim mestima. Oni uništavaju javni sektor i zbog njih su plate i penzije zapravo i smanjene. Oni su partijski aparat koji parazitira na leđima i javnog sektora i svih građana. To svi građani znaju. Znaju i radnici zaposleni u javnom sektoru koji vide te partijske kadrove kako napreduju na neradu i za to primaju ogromne plate. Mi kažemo da u stvari primaju deluks socijalnu pomoć. Ti partijski kadrovi treba da dobiju otkaz (po našim analizama njih je već oko 100.000)  i tako treba uštedeti milijardu evra. Treba odstraniti parazita kako bi javni sektor mogao da diše, ima povećanje zarada za lekare i prosvetne radnike, poveća kvalitet usluga.

Šta sa partijskim parazitima? Umesto ove deluks socijalne pomoći samo za partijske kadrove, treba uvesti univerzalnu socijalnu pomoć za sve građane Srbije. Sva domaćinstva bez prihoda bi dobijala 10.000 dinara po domaćinstvu i 5.000 dinara po članu domaćinstva, tako da bi tročlana dobijala 25.000 din, a četvoročlana 30.000 din mesečno. Takav sistem ima Kanada. Da li to možemo da platimo? Odgovor je da. Ovakav univerzalan sistem socijalne zaštite, ako uzmemo da je 20% porodica socijalno ugroženo bez ikakvih primanja, košta na godišnjem nivou oko 150 milijardi dinara.  Prošle godine su izdaci na socijalnu pomoć u našem razrušenom sistemu iznosili 180 milijardi dinara. 2013.g. još i više 182 milijarde. Zamislite, uvođenje reda košta manje.

Ovo nas i dovodi do makroekonomske jednačine izlaska iz krize: otpustiti partijske kadrove iz javnog sektora (ušteda od milijardu evra), uvesti univerzalnu socijalnu zaštitu (trošak od 300 miliona evra), smanjiti poresko opterećenje privrede preko smanjenja poreza i doprinosa (trošak od 700 miliona evra). Deficit smanjiti ukidanjem subvencija.

Zašto premijer ovo ne radi? Zato što nema interes. Da bi uveo red, morao bi da se odrekne svoje partijske mašinerije.

A MMF i EU? Zar oni ne vode računa? MMF vodi računa o tome da Srbija vrati dugove poveriocima čije interese MMF zastupa. Ništa više. Njihov posao je da dužnik, država Srbija, smanji svoj deficit. Da li to znači da će biti uništene državne firme koje će kasnije biti prodate budzašto, to ih svakako ne interesuje. Da li će građani živeti teže, ni to. Naši interesi, interesi građana Srbije, to je posao naše vlade.

Smanjenje plata i penzija nije reforma. Reforma znači uvođenje reda. Ni ova, ni prethodna vlada, ni ona pre nje, ni u jednoj oblasti u društvu nije uvela red.

Želim vam svima srećnu novu 2016.godinu. I želim nam svima da nisam u pravu i da će se konačno ostvariti barem jedno obećanje premijera. Na žalost bojim se, mrka kapa.

 

Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo

 

Newsweek, 21.12.2015

Oznake
Saša Radulović

Saša Radulović

Rođen 1965. godine. Odrastao u Sarajevu gde završio osnovnu i srednju školu i Elektrotehnički fakultet 1989. godine, smer automatika i elektronika. Nakon diplomiranja dobio je posao u Simensu u Nemačkoj gde je radio na nuklearnim elektranama. Karijeru je 1993. nastavio u Kanadi i SAD gde je bio je aktivni učesnik buma Silicijumske doline. U Srbiju se vratio 2005. godine.

Sa Vericom Barać i Miroslavom Milenović borio se protiv korupcije i radio na slučajevima 24 pljačkaške privatizacije. Bio je finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu, držao treninge za tužioce i policijske inspektore za privredni kriminal. Pet meseci bio je ministar privrede u Vladi Srbije i za to vreme sprečio pljačku braćeVučić, Siniše Malog, Mlađana Dinkića, koji su nastavili tamo gde je Tadićeva vlast stala.

Uverio se da je Aleksandar Vučić centar korupcije, izašao iz Vlade i sa saradnicima osnovao pokret “Dosta je bilo” čiji je cilj da pobedi i uvede sistem, pravnu državu jakih institucija i slobodnih medija, zaustavi partijsko zapošljavanje, uvede transparentnost i čiste račune.

Saša Radulović je dokazano najveći borac protiv režima Aleksandra Vučića i partokratije koja ubija Srbiju. Ako Aleksandar Vučić nekoga ne sme da pogleda u oči, onda je to Saša Radulović. Sprečio ga je u pljački tada, sprečiće ga u pljački i sada.

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Zaista mi se ovaj tekst izuzetno dopao. Jasan je da jasniji ne može biti, jasan je i svima onima koji o ekonomiji baš ništa ne znaju. Sve je izloženo veoma pregledno, “kao nacrtano”, kako se to u žargonu kaže. A premijer Vlade Srbije nije samo nesposoban, kako piše u naslovu, već je i beskrajno sebičan zato što ga interesi građana uopšte ne dotiču, on isključivo gleda da njegovoj stranci bude bolje, samim tim i da produži svoju vlast. Cela ta partijska, parazitska, botovska mašinerija praktično je samo glasačka, ona ne samo da nije u stanju da stvori novu vrednost već donošenjem pogrešnih, voluntarističkih odluka i rešenja uništava i ono malo preostale zdrave ekonomije. Zastrašujuća neodgovornost, nastala posle odlaska Zorana Živkovića, Koštuničin i Tadićev populizam, koji se kao korov proširio celom Srbijim i u ovo, Vučićevo vreme, uništili su i dalje uništavaju i samu nadu da može da nam bude bolje. A ljudi bez nade postaju očajni, postaju opasni i za sebe i za druge. Izgleda da Vučić i to ne zna.

  • U potpunosti podrzavam prethodnog govornika Sinisu Zivkovica.Nisam za velike govore,vec dela,ali zato cini mi se moracemo jos malo pricekati.Ako to bude nekoliko godina,to ce biti uspeh,a ako bude jos krace bice super.Stvarno,DOSTA JE BILO VEC ODAVNO,ali moramo biti uporni i istrajni i rezultat ce doci.S tako pozitivnim mislima,zelim SASI RADULOVICU,POKRETU DOSTA JE BILO,KAO I SVIM GRADJANIMA KOJI OVDE ZIVE A RAZMISLJAJU NA OVAKAV POZITIVAN NACIN,SRECNIJU I USPESNIJU 2016.godinu !!!