Управни суд је, по тужби покрета „Доста је било – Саша Радуловић“, наложио Влади Србије да јавно објави пословну биографију Дејана Матића, некадашњег возача Александра Вучића, а сада председника општине Земун. На основу којих квалификација је машински техничар постао члан Управног одбора Агенције за привредне регистре (АПР)?
Дејан Матић је пример погубне кадровске политике Александра Вучића и СНС, један од симбола власти која је нестручне људе, са купљеним или измишљеним дипломама, преко ноћи довела на власт и који се неосновано и убрзано богате.
Овај бивши шофер је на опскуран начин, негде око 2012. године стекао диплому једног приватног факултета. На изборним листама, које су јавно доступне, Матић је у периоду пре 2012. године био машински техничар. Влада је дужна да јавно образложи на основу којих квалификација га је поставила чак и у УО АПР-а, пре избора на функцију председника општине Земун.
Покрет „Доста је било“ је поднео 34 тужбе против одлука Владе да нам ускрати увид у 160 биографија државних функционера. Управни суд је до сада у нашу корист решио четири тужбе и нaложио Влaди дa обелодaни пословне биогрaфије. Влaдa ни нaкон више од 20 дaнa није поступилa ни по једној тужби Упрaвног судa.
Покрет се залаже за ПОТПУНУ транспарентност јавне власти. Ово је прва од 20 мера које предлажемо као изборни програм „Година прекретнице“. То је једини начин да се заустави корупција и професионализује управљање.
Прилог:
Повезани линкови:
mogu da razumem, donekle, 1945. godine, postavljanje kadrova na visoke funkcije, na osnovu ratnih zasluga, ovi sada to isto čine, oni su uvek u ratu, svi oko njih su neprijatelji, izdajnici, plaćenici.
Da li postoji rok u kom Vlada mora da postupi po odluci Upravnog suda?
Рок је 15 дана од пријема одлуке.
Prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog znacaja, nakon podnetog zahteva drzavnim institucijama, obaveza je da odgovore u roku od 15 dana. U protivnom krse Zakon.
Ako se drzava ne drzi zakona, onda je to anarhija i totalitarizam. Takvo stanje ne moze dugo da traje a rezultat je potpuno bezvlasce i rasulo. Zbog toga drzava mora da bude prva u primeni svojih zakona, da bi to isto zahtevala od gradjana.
Anarhija i totalitarizam su potpuno suprotne stvari! Anarhija je demokratija u najsirem smislu gde se gradjani ohrabruju da se samoorganiziju i donose odluke sami bez predstavnika, a totalitarizam stavlja odluke u ruke jedne osobe ili nekolicine.
Најгоре је што ће подаци бити објављени, и сви ће то чути/прочитати, али ником то није битно. Наше урушено друштво је толико срозано, да мораш да се трудиш да би објаснио суграђанима да је лаж – лаж, да је неко ко краде лопов (јако је тешко не чути са друге стране “тако би сви!”; лоповлук је подразумевано понашање), да је неморално и ненормално што се Дачић дружи са криминалцима и слично. Јако је тешко у овој држави бити нормалан и моралан.
Коментар који сте дали је аксиома
Matic je zavrsio Union, tacnije kod njih je na volseban nacin za samo 3 godine stekao zvanje.
Gotov je.
Neka je završio šta god da je završio, i kad god. Ovo pod uslovom da nije kupio diplomu, već se trudio, zalagao, pohađao predavanja i ispunjavao sve obaveze. Na kraju krajeva, formalno obrazovanje nije jedini način na koji je moguće steći znanje. Veći je problem ako svoj posao ne radi pošteno i časno. Ako je diplomu kupio, u sve ostalo, naravno, može s punim pravom da se sumnja. U celoj priči najveći je problem lopovluk (jer i kupiti diplomu znači zapravo ukrasti (ukrasti nekome vrednijem pravo na poziciju), a znači i uvredu svih onih koji marljivo i vredno rade, uče, trude se, bilo na državnom, bilo na privatnom fakultetu). Rečju, najveći je problem nemoral. Nemoral koji se s državnog vrha širi društvom poput kancera. Imati takve ljude na najvišim pozicijama nešto je najgore što možete učiniti budućim generacijama. Kakvi su to primeri, kakvi uzori??? Kakva sa njima može biti Srbija za deset, dvadeset ili pedeset godina? Ako je bude.
Bilo bi u redu da se ljudi usavrsavaju u svojoj struci pa da takvi upisuju masinski (u navedenom primeru) ili medicinski fakultet…interesantan je primer iz zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, gde medicinske sestre uz rad zavrsavaju neki ekonomski ili pravni fakultet a onda samo prelaze na druga radna mesta sa tim diplomama…tako da deca koja redovno studiraju nemaju ni priliku da konkurisu na ta radna mesta…zalosno..sta i kako se radi..
Ima tu mnogo vise ljudi koji su uspeli preko noci ali tako je bilo u svakoj staroj vladi,a boga mi,bice iu svakoj novoj vladi.