Ауторски текст Војводина Државна управа Економија

Друмскоразбојничко опорезивање

Већина нас ушла је у ову годину са страхом који се може преточити у само једну реченицу: “Како ћемо је преживети, ‘прегурати’, и која нам је вештина за то потребна ове године?” Ускоро ће нам стићи рачуни, а новца нема. Обмањиваћемо сами себе да ћемо се некако извући, снаћи. Стићи ће нам решења којима држава од нас тражи да измиримо своју обавезу према њој, односно платимо порез.

Грађани Србије су порески обвезници по разним основама, Извор права државе да уводи порезе, као и да их наплаћује, је Устав. Пред сваком државом увек стоји сложен задатак – како да усклади свој интерес да прикупи што више новца, са интересима грађана и њиховом могућношћу да порез плате.
Последњих година наш порески систем иде у погрешном правцу. Нити држава има довољно прихода, нити грађани имају пореску моћ да издржавају непотребно скупу државу. У тренутку када је власт схватила да не може да задовољи свој велики апетит, почела је да повећава намете и да прибегава неуставним мерама као што је смањење пензија, а смањене су и зараде у јавном сектору. Ове своје потезе је у јавности називала реформама, и то су оне реформе за које премијер и сам каже да је свестан да их народ не подржава.

coins-948603_1280

Да се подсетимо шта је то Влада, у којој је главну политику водио СНС, учинила у периоду од 2012-2015. године. Повећала је ПДВ, порез на добит, паушални порез, порез на имовину, повећала је постојеће и увела нове акцизе, смањила пензије, смањила зараде у јавном сектору, увела солидарни порез, још више нас кредитно задужила…

Анализа парафискала показује да привреда у Србији плаћа 384 непореска намета. Највећи део непореских намета у надлежности је републичких органа, и они су одговорни за наплату 277 такси и накнада. Мали број намета је дефинисан од стране локалних самоуправа и представља њихов изворни приход. По среди је снажна централизација новца ка београдској “каси“.

Тврдња садашње власти да је наплата пореза иста као прошле године значи да  повећање пореза није донело резултат у виду веће прикупљене суме новца за јавну касу. Суштински, ова тврдња значи да су многи предузетници, мала и средња предузећа прешли у сиву зону због великог пореског оптерећења. Влада није искористила могућност да употреби смисаону пореску политику и у ред уведе сада хаотичне привредне услове, већ је учинила управо супротно. Тако је дала замајац нелегалном пословању, а сада појачава рад инспектора на терену у правцу што снажнијег гоњења учесника промета у сивим токовима да се врате у легалне. Грађани су мета гоњења са обе стране.

Овако неуко вођеној и расипној држави новац је потребан за задовољење личних интереса оних који су тренутно на власти. Буџет се усмерава на бесмислене субвенције страним инвеститорима, тајне уговоре, сумњиве приватизације и на запослене у јавном сектору који су често прекобројни јер су партијски другови, рођаци, кумови, пријатељи који паразитирају на рачун грађана, и неретко су сасвим неквалификовани за поверене им функције.

Воља грађана за плаћањем пореза “убијена” је очигледно бахатим понашањем државе. Власт која се понаша друмскоразбојнички, приморава грађане да прикривају своје приходе и избегавају плаћање пореза, или се одлуче да из легалних токова пређу у несигурну, ризичну, сиву зону, ради одржавања егзистенције у најскромнијем облику.

Хајде да се подсетимо шта то пише у Уставу Србије и како нас он штити од ових друмских разбојника који отимају наш новац. У Уставу Србије, у члану 91. који се односи на порезе и друге приходе, пише:
“Средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују се из пореза и других прихода утврђених законом. Обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснива се на економској моћи обвезника.”
У за Србију невероватној претпоставци да се власт придржава Устава, који вас штити, не би “одокативно” одређивала висину пореза, по принципу: “ове године ми треба оволико… И зато ћу, на име пореза, узети од својих грађана оволико…”

Годинама никоме у овој земљи не пада на памет, када су у питању грађани, да изради социјалне карте, па да се тачно зна ко колико може да плати пореза и колика је та економска моћ сваког од нас.
Ми, у Покрету Доста је било се залажемо да порези морају да буду разумни и баш онакви каквим их Устав и дефинише – порези према економској моћи обвезника, тј. порези који су подстицајни, економско разумни, праведни, неселективни, порези који ће стимулисати напуштање сиве зоне. Сматрамо да новац треба да се троши у што већој мери тамо где се јавни приходи и убирају – у окрузима, градовима и општинама. Такође инсистирамо да општине, градови и окрузи имају што већи утицај на висину и структуру намета на својој територији. Говоримо о суштинској децентрализацији која је важна зато што локални људи најбоље знају које су локалне потребе и Београд не би смео да буде место прикупљања скоро свог новца и одлучивања о његовом трошењу. Логично, зар не?

Зорица Дамјановић
координаторка правног тима за Војводину
Покрета “Доста је било – Саша Радуловић”

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар