Drumskorazbojničko oporezivanje

Većina nas ušla je u ovu godinu sa strahom koji se može pretočiti u samo jednu rečenicu: “Kako ćemo je preživeti, ‘pregurati’, i koja nam je veština za to potrebna ove godine?” Uskoro će nam stići računi, a novca nema. Obmanjivaćemo sami sebe da ćemo se nekako izvući, snaći. Stići će nam rešenja kojima država od nas traži da izmirimo svoju obavezu prema njoj, odnosno platimo porez.

Građani Srbije su poreski obveznici po raznim osnovama, Izvor prava države da uvodi poreze, kao i da ih naplaćuje, je Ustav. Pred svakom državom uvek stoji složen zadatak – kako da uskladi svoj interes da prikupi što više novca, sa interesima građana i njihovom mogućnošću da porez plate.
Poslednjih godina naš poreski sistem ide u pogrešnom pravcu. Niti država ima dovoljno prihoda, niti građani imaju poresku moć da izdržavaju nepotrebno skupu državu. U trenutku kada je vlast shvatila da ne može da zadovolji svoj veliki apetit, počela je da povećava namete i da pribegava neustavnim merama kao što je smanjenje penzija, a smanjene su i zarade u javnom sektoru. Ove svoje poteze je u javnosti nazivala reformama, i to su one reforme za koje premijer i sam kaže da je svestan da ih narod ne podržava.

Da se podsetimo šta je to Vlada, u kojoj je glavnu politiku vodio SNS, učinila u periodu od 2012-2015. godine. Povećala je PDV, porez na dobit, paušalni porez, porez na imovinu, povećala je postojeće i uvela nove akcize, smanjila penzije, smanjila zarade u javnom sektoru, uvela solidarni porez, još više nas kreditno zadužila…

Analiza parafiskala pokazuje da privreda u Srbiji plaća 384 neporeska nameta. Najveći deo neporeskih nameta u nadležnosti je republičkih organa, i oni su odgovorni za naplatu 277 taksi i naknada. Mali broj nameta je definisan od strane lokalnih samouprava i predstavlja njihov izvorni prihod. Po sredi je snažna centralizacija novca ka beogradskoj “kasi“.

Tvrdnja sadašnje vlasti da je naplata poreza ista kao prošle godine znači da  povećanje poreza nije donelo rezultat u vidu veće prikupljene sume novca za javnu kasu. Suštinski, ova tvrdnja znači da su mnogi preduzetnici, mala i srednja preduzeća prešli u sivu zonu zbog velikog poreskog opterećenja. Vlada nije iskoristila mogućnost da upotrebi smisaonu poresku politiku i u red uvede sada haotične privredne uslove, već je učinila upravo suprotno. Tako je dala zamajac nelegalnom poslovanju, a sada pojačava rad inspektora na terenu u pravcu što snažnijeg gonjenja učesnika prometa u sivim tokovima da se vrate u legalne. Građani su meta gonjenja sa obe strane.

Ovako neuko vođenoj i rasipnoj državi novac je potreban za zadovoljenje ličnih interesa onih koji su trenutno na vlasti. Budžet se usmerava na besmislene subvencije stranim investitorima, tajne ugovore, sumnjive privatizacije i na zaposlene u javnom sektoru koji su često prekobrojni jer su partijski drugovi, rođaci, kumovi, prijatelji koji parazitiraju na račun građana, i neretko su sasvim nekvalifikovani za poverene im funkcije.

Volja građana za plaćanjem poreza “ubijena” je očigledno bahatim ponašanjem države. Vlast koja se ponaša drumskorazbojnički, primorava građane da prikrivaju svoje prihode i izbegavaju plaćanje poreza, ili se odluče da iz legalnih tokova pređu u nesigurnu, rizičnu, sivu zonu, radi održavanja egzistencije u najskromnijem obliku.

Hajde da se podsetimo šta to piše u Ustavu Srbije i kako nas on štiti od ovih drumskih razbojnika koji otimaju naš novac. U Ustavu Srbije, u članu 91. koji se odnosi na poreze i druge prihode, piše:
“Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.”
U za Srbiju neverovatnoj pretpostavci da se vlast pridržava Ustava, koji vas štiti, ne bi “odokativno” određivala visinu poreza, po principu: “ove godine mi treba ovoliko… I zato ću, na ime poreza, uzeti od svojih građana ovoliko…”

Godinama nikome u ovoj zemlji ne pada na pamet, kada su u pitanju građani, da izradi socijalne karte, pa da se tačno zna ko koliko može da plati poreza i kolika je ta ekonomska moć svakog od nas.
Mi, u Pokretu Dosta je bilo se zalažemo da porezi moraju da budu razumni i baš onakvi kakvim ih Ustav i definiše – porezi prema ekonomskoj moći obveznika, tj. porezi koji su podsticajni, ekonomsko razumni, pravedni, neselektivni, porezi koji će stimulisati napuštanje sive zone. Smatramo da novac treba da se troši u što većoj meri tamo gde se javni prihodi i ubiraju – u okruzima, gradovima i opštinama. Takođe insistiramo da opštine, gradovi i okruzi imaju što veći uticaj na visinu i strukturu nameta na svojoj teritoriji. Govorimo o suštinskoj decentralizaciji koja je važna zato što lokalni ljudi najbolje znaju koje su lokalne potrebe i Beograd ne bi smeo da bude mesto prikupljanja skoro svog novca i odlučivanja o njegovom trošenju. Logično, zar ne?

Zorica Damjanović
koordinatorka pravnog tima za Vojvodinu
Pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”