Раднице фабрике Геокс у Врању, безнадежних и уморних лица – тренутак истине на Танјуговој фотографији емитованој уз извештај о томе како је Александар Вучић отворио фабрику у Врању.
Foto: Tanjug
Да ли је фотографија снимљена пре или након што им је Вучић егзалтирано саопштио како ће бити поносне кад буду шетале европским градовима и разгледале излоге са ципелама, па угледају Геоx?
Свеједно кад, јер мора бити да су, и пре него што их је премијер погодио у најосетљивију шопинг тачку, биле резигниране што их је неко вукао да иду да слушају Вучића, уместо да разгледају излоге са ципелама по сјајним белосветским булеварима. Онако, како то редовно практикују жене и девојчице из Геоx-ових фабрика по Вијетнаму, Индонезији, Кини или Индији, где нема Вучића да их говорима замајава.
Не зна Вучић какву је фаталну грешку направио, јер шта има горе него да жене спречиш да цуњају од излога до излога у потрази за новим паром ципела, пребирући по сећању модне савете Кери Бредшо. Нарочито, ако живиш у Србији, у Врању, па си још и у бизнису са ципелама. Кад си из Врања, онда имаш и тему за ћаскање са упегланим продавцем ципела и, док ти стопало лежерно клизи у савршено направљен каплуп, кажеш: “Ах, ово је скоро тако добро као оне ципеле за које је наш премијер неким Италијанима поклонио по 9.000 евра за свако радно место. Можете мислити какав квалитет ми производимо кад имамо и за бакшиш Италијанима.”
Елем, није ни важно шта би Врањанке конверзирале по тим белосветским булеварима. Али је важно да их је Вучић спречио у томе. Он нити то види, нит разуме, нит га занима. Мора бити да су га заслепили блицеви фоторепортера.
Призор Врањанки спречених у шопингу тужан је, скоро као и призор радника из Ниша којима држава дугује заостале плате. Они плачу, док се истовремено, само на другом месту, насмешени премијер хвали невиђеним суфицитом у државној каси у јануару, еј бре у месецу кад нико ни не сања суфицит, каже Вучић.
Зашто су језивије жене које ћуте, гледају у под и не плачу, од мушкараца који ридају? Да ли је то само зато што у првој сцени аутократа трућа глупости и не занима га ни ко га слуша, ни где је дошао, само док блицеви севају, а у другој сцени га нема, нити ће га бити? Или је то питање естетике женског измученог лица?
Како год, све ми се чини да ће га на крају жене изути из ципела јер им је урадио оно што ни један пре њега није. Омео шопинг туру по Европи – на неодређено време.
Драгиња Лукин,
члан покрета “Доста је било”, Београд
Servilno dug prilog u maniru Pinka o Vučićevom stand up proseravanju u Vranju u udar(e)nom Dnevniku RTS-e.
Ono što Srbiji nedostaje je nada. Nada proizvodi intelektualnu i privrednu inicijativu. Inicijativa se pretače u privredni rast. Privredni rast se pretače u kupovnu moć. Kupovna moć otvara nadu. Ups vratili smo se na početak i zatvorili krug praveći spiralu uspona. Ovako ja vidim ideju Radulovića.
Al ima drugačiju, naprednu ideju. Oderi privredu, ukini nadu gašenjem firmi, izbij iz glave svaku inicijativu povećanjem opterećenja privrede a sada (unapređeno) i građana. Ućutkaj medije, posle zvižduka na utakmici ućutkaj i sva javna okupljanja. Oteraj školovanu decu, em neće biti tu da glasaju em će roditeljima slati $ da ne skapaju. Potemkinov privredni rast izmanipuliši, statistika je čudo! To će ukinuti svaku nadu! Ups opet smo zatvorili krug i nastavili spiralom do pakla. Ave Al Caesare morituturi te salutant!
Joj, Immobil kakav vrhunski opis stanja u zemlji! Gledam te žene. Čoveka srce da zaboli. E, dosta je bilo !!!! Hoću na licima ovog naroda bar osmehe da vidim. Jer već godinama unazad to nije tako.
Prevario se Al!
Nada umire poslednja!
Sam naziv “Dosta je bilo” daje nadu, pokazuje otpor prostakluku, lopovluku, neobrazovanosti, tiraniji falsfikatora diploma i života, otpor mraku, beznađu, bedi, propadanju u ovoj mori koju proživljavamo.
Radulović i DJB kao Diogen korača Srbijom tražeći ljude i pozivajući na otpor, na pobunu zdravog razuma protiv obmane, poziva na ponovno uspostavljanje moralnih i humanih vrednosti koju “grobari sa diplomom i funkcijom” i njihovi Mali i veliki satrapi nastoje da zakopaju zauvek udaljujući Srbiju od civilizovanog sveta.
Zato ja i stotine hiljada drugih roditelja gledamo jednu malu ruku kako maše sa pasoške kontrole BG aerodroma pitajući se da li ćemo dočekati dan da je ponovo ugledamo. Vučić je zlotvor!
Ne kaže se badava da jedna slika govori više od hiljadu reči. Na ovoj fotografiji samo se smeje jedna plavuša u čevrtom redu, desno, a sve ostale žene imaju izraz lica kao da se vode na gubilište. Žene u prvom redu, oborenih glava, gledaju u pod. Kod većine se uočava apatija, beznađe, nezainteresovanost, nelagodnost, a možda i sramota što moraju da prisustvuju ovom skupu. I istim tim ženama, koje sigurno nemaju novac da odu i pogledaju bar beogradske izloge, Vučić je poručio da će biti ponosne kada u izlozima svetskih metropola vide cipele koje su same pravile. Kakav odvratan cinizam, pomislio bi neko ko ne zna Vučićeve izjave. Ali onaj ko ih zna takođe zna da tu nije bilo cinizma, bila je u pitanju sasvim uobičajena i svakodnevna glupost, laprdanje i populizam, lažna bajka o nekom budućem srećnijem životu. A sve će te žene u inostranstvo možda moći da odu jedino kada Vučić i njegova politika odu sa vlasti.
Zdrava matematika kaze … radnici imaju bruto platu oko 36000 din (300 EUR) sto je godisnje oko 3600 EUR-a dakle za 2.5 godine Geox ce imati pokrivene troskove radne snage, trosak radne snage je jedan od najvecih troskova u svakoj proizvodnji. Sledi logicno pitanje da li je Geox po ugovoru u obavezi da radi u Srbiji duze od 2.5 god.?