Radnice fabrike Geoks u Vranju, beznadežnih i umornih lica – trenutak istine na Tanjugovoj fotografiji emitovanoj uz izveštaj o tome kako je Aleksandar Vučić otvorio fabriku u Vranju.
Foto: Tanjug
Da li je fotografija snimljena pre ili nakon što im je Vučić egzaltirano saopštio kako će biti ponosne kad budu šetale evropskim gradovima i razgledale izloge sa cipelama, pa ugledaju Geox?
Svejedno kad, jer mora biti da su, i pre nego što ih je premijer pogodio u najosetljiviju šoping tačku, bile rezignirane što ih je neko vukao da idu da slušaju Vučića, umesto da razgledaju izloge sa cipelama po sjajnim belosvetskim bulevarima. Onako, kako to redovno praktikuju žene i devojčice iz Geox-ovih fabrika po Vijetnamu, Indoneziji, Kini ili Indiji, gde nema Vučića da ih govorima zamajava.
Ne zna Vučić kakvu je fatalnu grešku napravio, jer šta ima gore nego da žene sprečiš da cunjaju od izloga do izloga u potrazi za novim parom cipela, prebirući po sećanju modne savete Keri Bredšo. Naročito, ako živiš u Srbiji, u Vranju, pa si još i u biznisu sa cipelama. Kad si iz Vranja, onda imaš i temu za ćaskanje sa upeglanim prodavcem cipela i, dok ti stopalo ležerno klizi u savršeno napravljen kaplup, kažeš: “Ah, ovo je skoro tako dobro kao one cipele za koje je naš premijer nekim Italijanima poklonio po 9.000 evra za svako radno mesto. Možete misliti kakav kvalitet mi proizvodimo kad imamo i za bakšiš Italijanima.”
Elem, nije ni važno šta bi Vranjanke konverzirale po tim belosvetskim bulevarima. Ali je važno da ih je Vučić sprečio u tome. On niti to vidi, nit razume, nit ga zanima. Mora biti da su ga zaslepili blicevi fotoreportera.
Prizor Vranjanki sprečenih u šopingu tužan je, skoro kao i prizor radnika iz Niša kojima država duguje zaostale plate. Oni plaču, dok se istovremeno, samo na drugom mestu, nasmešeni premijer hvali neviđenim suficitom u državnoj kasi u januaru, ej bre u mesecu kad niko ni ne sanja suficit, kaže Vučić.
Zašto su jezivije žene koje ćute, gledaju u pod i ne plaču, od muškaraca koji ridaju? Da li je to samo zato što u prvoj sceni autokrata truća gluposti i ne zanima ga ni ko ga sluša, ni gde je došao, samo dok blicevi sevaju, a u drugoj sceni ga nema, niti će ga biti? Ili je to pitanje estetike ženskog izmučenog lica?
Kako god, sve mi se čini da će ga na kraju žene izuti iz cipela jer im je uradio ono što ni jedan pre njega nije. Omeo šoping turu po Evropi – na neodređeno vreme.
Draginja Lukin,
član pokreta “Dosta je bilo”, Beograd
Servilno dug prilog u maniru Pinka o Vučićevom stand up proseravanju u Vranju u udar(e)nom Dnevniku RTS-e.
Ono što Srbiji nedostaje je nada. Nada proizvodi intelektualnu i privrednu inicijativu. Inicijativa se pretače u privredni rast. Privredni rast se pretače u kupovnu moć. Kupovna moć otvara nadu. Ups vratili smo se na početak i zatvorili krug praveći spiralu uspona. Ovako ja vidim ideju Radulovića.
Al ima drugačiju, naprednu ideju. Oderi privredu, ukini nadu gašenjem firmi, izbij iz glave svaku inicijativu povećanjem opterećenja privrede a sada (unapređeno) i građana. Ućutkaj medije, posle zvižduka na utakmici ućutkaj i sva javna okupljanja. Oteraj školovanu decu, em neće biti tu da glasaju em će roditeljima slati $ da ne skapaju. Potemkinov privredni rast izmanipuliši, statistika je čudo! To će ukinuti svaku nadu! Ups opet smo zatvorili krug i nastavili spiralom do pakla. Ave Al Caesare morituturi te salutant!
Joj, Immobil kakav vrhunski opis stanja u zemlji! Gledam te žene. Čoveka srce da zaboli. E, dosta je bilo !!!! Hoću na licima ovog naroda bar osmehe da vidim. Jer već godinama unazad to nije tako.
Prevario se Al!
Nada umire poslednja!
Sam naziv “Dosta je bilo” daje nadu, pokazuje otpor prostakluku, lopovluku, neobrazovanosti, tiraniji falsfikatora diploma i života, otpor mraku, beznađu, bedi, propadanju u ovoj mori koju proživljavamo.
Radulović i DJB kao Diogen korača Srbijom tražeći ljude i pozivajući na otpor, na pobunu zdravog razuma protiv obmane, poziva na ponovno uspostavljanje moralnih i humanih vrednosti koju “grobari sa diplomom i funkcijom” i njihovi Mali i veliki satrapi nastoje da zakopaju zauvek udaljujući Srbiju od civilizovanog sveta.
Zato ja i stotine hiljada drugih roditelja gledamo jednu malu ruku kako maše sa pasoške kontrole BG aerodroma pitajući se da li ćemo dočekati dan da je ponovo ugledamo. Vučić je zlotvor!
Ne kaže se badava da jedna slika govori više od hiljadu reči. Na ovoj fotografiji samo se smeje jedna plavuša u čevrtom redu, desno, a sve ostale žene imaju izraz lica kao da se vode na gubilište. Žene u prvom redu, oborenih glava, gledaju u pod. Kod većine se uočava apatija, beznađe, nezainteresovanost, nelagodnost, a možda i sramota što moraju da prisustvuju ovom skupu. I istim tim ženama, koje sigurno nemaju novac da odu i pogledaju bar beogradske izloge, Vučić je poručio da će biti ponosne kada u izlozima svetskih metropola vide cipele koje su same pravile. Kakav odvratan cinizam, pomislio bi neko ko ne zna Vučićeve izjave. Ali onaj ko ih zna takođe zna da tu nije bilo cinizma, bila je u pitanju sasvim uobičajena i svakodnevna glupost, laprdanje i populizam, lažna bajka o nekom budućem srećnijem životu. A sve će te žene u inostranstvo možda moći da odu jedino kada Vučić i njegova politika odu sa vlasti.
Zdrava matematika kaze … radnici imaju bruto platu oko 36000 din (300 EUR) sto je godisnje oko 3600 EUR-a dakle za 2.5 godine Geox ce imati pokrivene troskove radne snage, trosak radne snage je jedan od najvecih troskova u svakoj proizvodnji. Sledi logicno pitanje da li je Geox po ugovoru u obavezi da radi u Srbiji duze od 2.5 god.?