Не може да прође ни пар месеци а де се не огласе наши ојађени сељаци, тражећи помоћ од своје државе. Увози се, без царина и било каквих ванцаринских заштита, буквално све и свашта од пољопривредних производа. Произвођачи млека упозоравају на сву погубност увоза млека у праху, као и других производа. Млекаре, без најаве, једнострано раскидају уговоре са сељацима који испоручују свеже млеко. Произвођачи свиња, очајни због ниских откупних цена које не покривају ни трошкове производње, своју немоћ исказују покушајима блокаде путева. Произвођачи поврћа и воћа „грцају” под притиском огромних количина роба које пристижу и из земаља ЕУ, а којима је блокиран пут за Русију. Сви ови, очајни произвођачи, у свом незнању и неинформисаности, траже помоћ своје државе, траже смањење и забрану увоза појединих пољопривредних производа, траже заштиту путем царина.
Тада наступају „партијски експерти” СНС- СПС власти и здушно подржавајући и „саучествујући” са њима, запомажу како би они све учинили да им помогну, али „руке су им везане”, јер је она претходна „ненародна жута ДС” власт потписала срамни ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) са ЕУ. Тим споразумом укинуте су царине на скоро све пољопривредне производе, а у марту 2017. године странци ће моћи слободно и да купују наше пољопривредно земљиште (друге одговорне земље су то условиле са временом приступања у ЕУ односно 5-10 година након тога).Није се тада мислило како ће се наши осиромашени сељаци носити са најразвијенијим, високо субвенционираним пољопривредама Европе.
Тачно је да је претходна ДС-СПС-ЛСВ-СВМ власт, само зарад својих себичних партијских интереса, журила да што пре заврши преговоре и да непосредно пред изборе 2012. године изађе пред бираче, славодобитно, као неко ко је направио најзначајнији корак ка приближавању ЕУ, неко ко је потписао ССП. Рачунало се да ће тај, толико ишчекивани постигнути циљ, драстично поправити видно урушени, свим оним лоповлуцима, проневерама и пљачкашким приватизацијама, рејтинг тадашњих владајућих странака. Али није вредело. Народу се смучила тадашња власт, са све својим улицканим кадровима, који су безочно проневерили и покрали све чега год су се дохватили.
Александар Вучић и СНС су обећали да ће се обрачунати са корупцијом, са тајкунима, да ће заштитити малог човека, да ће помоћи нашем сељаку. Народ је поверовао, и гласао за власт која ће бринути о држави. Али сада, када паори траже помоћ од своје државе, ова СНС-СПС власт „пере руке” од одговорности и не предузима ништа да поправи стање.
Иако се потписани ССП мора поштовати, постоје многе мере које се могу предузимати у циљу заштите своје домаће производње. Све одговорне земље још како брину о сопственој економији и њени интереси су јој на првом месту. Постоји читав сет ванцаринских мера које нису предмет одредаба ССП, а којима се драстично отежава и поскупљује увоз пољопривредних производа, и на тај начин штити сопствена производња. Најсвежији пример је захтев наших извозника брашна, који траже помоћ своје државе за увођење адекватних реципрочних мера према Републици Македонији. Ригорозне, свеобухватне и сталне контроле квалитета увезених производа и прописивање обавезних додатних процедура при увозу, наравно поред развоја нашег аграра, итекако утичу на конкурентност наших произвођача.
Земље чланице ЕУ високо субвенционирају своје пољопривреде. Наши сиромашни произвођачи су у неравноправном положају, а то је у супротности са основним принципима ЕУ и СТО о „равноправној тржишној утакмици”. На децембарској Министарској конференцији СТО (Светске трговинске организације) у Најробију, ради унапређења конкурентности извозних производа и успостављању истих услова за све, донета је одлука о укидању свих облика извозних субвенција у свим земљама до 2018. Усвојен је и Специјални заштитни механизам (ССМ) за земље у развоју, а који могу користити када се суоче са прекомерним порастом увоза или неприродно јефтиним увозом.
Дакле, није непознато да су наши паори хендикепирани одсуством подршке своје државе и да као такви не могу да се равноправно такмиче са европским колегама. Потребно је само да то и ова ненародна власт почне да званично истиче и захтева ПРОМЕНЕ УСЛОВА међусобне размене добара, да захтева праведније позиције за наш аграр. Земље ЕУ разумеју шта значи штитити своје интересе, али оне сигурно неће то нама саме нудити. Али, док ми имамо ову и овакву власт, којој је важније да је по разноразним метрополама хвале и „тапшу по рамену”, стићи ће и септембар 2017. године, а тада ми више нећемо бити „газде у својој кући”. Србија ће се претворити у земљу јефтине најамне радне снаге, а наши паори ће постати „бироши” код туђих земљопоседника.
Доста је било, време је да се коначно изаберу људи који знају како се истински брине о својој држави и њеним грађанима.
Ови избори су нам „Последњи воз” да сачувамо државу, да сачувамо достојанство свих нас, да сачувамо да нам деца не „беже преко”, да сачувамо наше сељаке.
У Србобрану
мр Арсен Курјачки
координатор за Јужнобачки округ
покрета „Доста је било – Саша Радуловић“
01.02.2016.
Ovo je demagogija, niko na ovom svetu ne može seljacima da GARANTUJE cene, razlog je TRŽIŠTE na kom se cene i formiraju, u Srbiji nije moguć izvoz svinja u EU, za Rusiju nismo konkurentni ( jedan Čile zauzeo naše mesto ), zbog toga u Srbiji postoje OGROMNI VIŠKOVI NA ZATVORENOM TRŽIŠTU, naravno rezultat je niska cena. Niko ni DS, ni DJB ni Big Lale nisu u mogućnosti da pomognu srpskim stocarima oko cene, prelevmani su NA SNAZI, ali ne pomazu, problem je sledeći: ocajna genetika ( uzecu najlepse prase za obrt stada je trebalo da ostane u 19.veku, danas se KUPUJE priplodna nazimica sa genetskim osobinama ), gajenje 3 krmace u objektima ostalim od pradede u danasnjem vremenu ne moze vise nikakav profit da donese, i da ne duzim – DJB je pokret ISTINE smatram da je to ono sto privlaci ljude, ovakvi tekstovi koji obiljuju patetikom i laznim obećanjima nema sta da traze u programu DJB.
Ja vidim tu da je sistem problem. Ako se sistem iz ovog pokvarenog, korumpiranog, kvazi neo-liberalnog kapitalizma postavi na jedan zdrav, sve to moze leci bolje i zdravije. Zato uzmi i glasaj za djb.
Ako drugi mogu da opstanu na trzistu, zasto nebi mogao i srpski seljak? On ne moze zbog toga, jer zivi u drzavi bez sistema. Dok ostale drzave sveta brinu o svojim resursama, mi ne brinemo i cekako spasioca iz vana.
Ja nisam strucnjak za poljoprivredu, ali verujem da ovaj tekst nije demagogija. Ja demagogiju u recima S.Radulovica jos nisam cuo. A cujem je na politckoj sceni Srbije svakodnevno vec godinama.