Ne može da prođe ni par meseci a de se ne oglase naši ojađeni seljaci, tražeći pomoć od svoje države. Uvozi se, bez carina i bilo kakvih vancarinskih zaštita, bukvalno sve i svašta od poljoprivrednih proizvoda. Proizvođači mleka upozoravaju na svu pogubnost uvoza mleka u prahu, kao i drugih proizvoda. Mlekare, bez najave, jednostrano raskidaju ugovore sa seljacima koji isporučuju sveže mleko. Proizvođači svinja, očajni zbog niskih otkupnih cena koje ne pokrivaju ni troškove proizvodnje, svoju nemoć iskazuju pokušajima blokade puteva. Proizvođači povrća i voća „grcaju” pod pritiskom ogromnih količina roba koje pristižu i iz zemalja EU, a kojima je blokiran put za Rusiju. Svi ovi, očajni proizvođači, u svom neznanju i neinformisanosti, traže pomoć svoje države, traže smanjenje i zabranu uvoza pojedinih poljoprivrednih proizvoda, traže zaštitu putem carina.
Tada nastupaju „partijski eksperti” SNS- SPS vlasti i zdušno podržavajući i „saučestvujući” sa njima, zapomažu kako bi oni sve učinili da im pomognu, ali „ruke su im vezane”, jer je ona prethodna „nenarodna žuta DS” vlast potpisala sramni SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) sa EU. Tim sporazumom ukinute su carine na skoro sve poljoprivredne proizvode, a u martu 2017. godine stranci će moći slobodno i da kupuju naše poljoprivredno zemljište (druge odgovorne zemlje su to uslovile sa vremenom pristupanja u EU odnosno 5-10 godina nakon toga).Nije se tada mislilo kako će se naši osiromašeni seljaci nositi sa najrazvijenijim, visoko subvencioniranim poljoprivredama Evrope.
Tačno je da je prethodna DS-SPS-LSV-SVM vlast, samo zarad svojih sebičnih partijskih interesa, žurila da što pre završi pregovore i da neposredno pred izbore 2012. godine izađe pred birače, slavodobitno, kao neko ko je napravio najznačajniji korak ka približavanju EU, neko ko je potpisao SSP. Računalo se da će taj, toliko iščekivani postignuti cilj, drastično popraviti vidno urušeni, svim onim lopovlucima, proneverama i pljačkaškim privatizacijama, rejting tadašnjih vladajućih stranaka. Ali nije vredelo. Narodu se smučila tadašnja vlast, sa sve svojim ulickanim kadrovima, koji su bezočno proneverili i pokrali sve čega god su se dohvatili.
Aleksandar Vučić i SNS su obećali da će se obračunati sa korupcijom, sa tajkunima, da će zaštititi malog čoveka, da će pomoći našem seljaku. Narod je poverovao, i glasao za vlast koja će brinuti o državi. Ali sada, kada paori traže pomoć od svoje države, ova SNS-SPS vlast „pere ruke” od odgovornosti i ne preduzima ništa da popravi stanje.
Iako se potpisani SSP mora poštovati, postoje mnoge mere koje se mogu preduzimati u cilju zaštite svoje domaće proizvodnje. Sve odgovorne zemlje još kako brinu o sopstvenoj ekonomiji i njeni interesi su joj na prvom mestu. Postoji čitav set vancarinskih mera koje nisu predmet odredaba SSP, a kojima se drastično otežava i poskupljuje uvoz poljoprivrednih proizvoda, i na taj način štiti sopstvena proizvodnja. Najsvežiji primer je zahtev naših izvoznika brašna, koji traže pomoć svoje države za uvođenje adekvatnih recipročnih mera prema Republici Makedoniji. Rigorozne, sveobuhvatne i stalne kontrole kvaliteta uvezenih proizvoda i propisivanje obaveznih dodatnih procedura pri uvozu, naravno pored razvoja našeg agrara, itekako utiču na konkurentnost naših proizvođača.
Zemlje članice EU visoko subvencioniraju svoje poljoprivrede. Naši siromašni proizvođači su u neravnopravnom položaju, a to je u suprotnosti sa osnovnim principima EU i STO o „ravnopravnoj tržišnoj utakmici”. Na decembarskoj Ministarskoj konferenciji STO (Svetske trgovinske organizacije) u Najrobiju, radi unapređenja konkurentnosti izvoznih proizvoda i uspostavljanju istih uslova za sve, doneta je odluka o ukidanju svih oblika izvoznih subvencija u svim zemljama do 2018. Usvojen je i Specijalni zaštitni mehanizam (SSM) za zemlje u razvoju, a koji mogu koristiti kada se suoče sa prekomernim porastom uvoza ili neprirodno jeftinim uvozom.
Dakle, nije nepoznato da su naši paori hendikepirani odsustvom podrške svoje države i da kao takvi ne mogu da se ravnopravno takmiče sa evropskim kolegama. Potrebno je samo da to i ova nenarodna vlast počne da zvanično ističe i zahteva PROMENE USLOVA međusobne razmene dobara, da zahteva pravednije pozicije za naš agrar. Zemlje EU razumeju šta znači štititi svoje interese, ali one sigurno neće to nama same nuditi. Ali, dok mi imamo ovu i ovakvu vlast, kojoj je važnije da je po raznoraznim metropolama hvale i „tapšu po ramenu”, stići će i septembar 2017. godine, a tada mi više nećemo biti „gazde u svojoj kući”. Srbija će se pretvoriti u zemlju jeftine najamne radne snage, a naši paori će postati „biroši” kod tuđih zemljoposednika.
Dosta je bilo, vreme je da se konačno izaberu ljudi koji znaju kako se istinski brine o svojoj državi i njenim građanima.
Ovi izbori su nam „Poslednji voz” da sačuvamo državu, da sačuvamo dostojanstvo svih nas, da sačuvamo da nam deca ne „beže preko”, da sačuvamo naše seljake.
U Srbobranu
mr Arsen Kurjački
koordinator za Južnobački okrug
pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“
01.02.2016.
Ovo je demagogija, niko na ovom svetu ne može seljacima da GARANTUJE cene, razlog je TRŽIŠTE na kom se cene i formiraju, u Srbiji nije moguć izvoz svinja u EU, za Rusiju nismo konkurentni ( jedan Čile zauzeo naše mesto ), zbog toga u Srbiji postoje OGROMNI VIŠKOVI NA ZATVORENOM TRŽIŠTU, naravno rezultat je niska cena. Niko ni DS, ni DJB ni Big Lale nisu u mogućnosti da pomognu srpskim stocarima oko cene, prelevmani su NA SNAZI, ali ne pomazu, problem je sledeći: ocajna genetika ( uzecu najlepse prase za obrt stada je trebalo da ostane u 19.veku, danas se KUPUJE priplodna nazimica sa genetskim osobinama ), gajenje 3 krmace u objektima ostalim od pradede u danasnjem vremenu ne moze vise nikakav profit da donese, i da ne duzim – DJB je pokret ISTINE smatram da je to ono sto privlaci ljude, ovakvi tekstovi koji obiljuju patetikom i laznim obećanjima nema sta da traze u programu DJB.
Ja vidim tu da je sistem problem. Ako se sistem iz ovog pokvarenog, korumpiranog, kvazi neo-liberalnog kapitalizma postavi na jedan zdrav, sve to moze leci bolje i zdravije. Zato uzmi i glasaj za djb.
Ako drugi mogu da opstanu na trzistu, zasto nebi mogao i srpski seljak? On ne moze zbog toga, jer zivi u drzavi bez sistema. Dok ostale drzave sveta brinu o svojim resursama, mi ne brinemo i cekako spasioca iz vana.
Ja nisam strucnjak za poljoprivredu, ali verujem da ovaj tekst nije demagogija. Ja demagogiju u recima S.Radulovica jos nisam cuo. A cujem je na politckoj sceni Srbije svakodnevno vec godinama.