Ауторски текст Војводина Државна управа

Чему служе надзорни одбори

Да ли је чланство у надзорним одборима нужност уведена ради праћења рада јавних предузећа и контроле утрошка средстава грађана или је то вид награђивања страначких функционера и политичара?

Nadzorni odbori

Новим законом који је усвојен крајем 2012. године укинути су управни одбори, а надзорним су дата већа овлашћења. У већини јавних предузећа надзорни одбори су трочлани, с тим што је један члан из реда запослених, а два предлаже локална самоуправа. Јавним предузећима је препоручено да накнаду члановима надзорних одбора не планирају у износу већем од просечне зараде по запосленом у Републици Србији. На нивоу града Зрењанина јавна предузећа поштују ту препоруку, тако да је број чланова надзорног одбора састављен од три члана: председника, заменика председника и члана надзорног одбора. Надокнада се креће нето од 24.308,00-39.500,00 динара за председника, 20.568,00-27.333,00 динара за заменика председника и 13.087,00-25.000,00 динара за члана надзорног одбора у нето износу. На нивоу једног јавног предузећа за годину дана то износи и до 1.500.000,00 динара у бруто износу (негде више, а негде мање).

На 41. седници Скупштине града Зрењанина 30.12.2015. године представљен је програм пословања за 2016. годину за 18 јавних предузећа и установа града Зрењанина. Само седам њих је навело у Програму пословања број чланова надзорног одбора и планирана средства за њихову исплату у 2016. години, две јавне установе су навеле укупан износ надокнаде не наводећи број чланова надзорног одбора, нити појединачни износ за сваког члана понаособ, док остале јавне институције нису ни спомињале у Извештају своје управне и надзорне одборе, тако да не знамо ни да ли их имају или не, нити број чланова као ни да ли примају надокнаду или не.

Уколико нису наведени ови подаци поставља се одмах питање да ли постоји Правилник о квалификацијама чланова тих одбора, који је опис њиховог радног места, да ли се њихови резултати рада мере, да ли се извештаји о раду надзорних одбора јавно објављују, коме се подносе и када. У пракси још увек немамо резултате рада ових тела, директори су и даље ти који одлучују, а они који треба да их контролишу ћуте. Не смемо да толеришемо директоре јавних предузећа који послују са губитком а своје финансије проглашавају службеном тајном, а при том не знамо резултат њиховог рада, нити дефинисану одговорност. Неопходно је да буду јасни критеријуми мерења учинка јавних службеника. Једино мерљив успех је прихватљив. Добре намере нису мерило. Оне су неопходне, али и недовољне.

Уколико желимо транспарентост у нашем граду, морали бисмо да имамо информације о броју чланова управног и надзорног одбора сваког јавног предузећа и установе, сваког фонда, болнице, школе, као и о висинама надокнаде за њихово ангажовање и то како кроз Извештај са заседања скупштине града, тако и на сајту самог јавног предузећа или установе. Тренутно сајтови јавних предузећа су или празни или испуњени штурим подацима од пре пар година. Морали бисмо да знамо да ли су јавно расписани конкурси за пријем чланова надзорног одбора или су то места резервисана за страначке кадрове! Желимо транспарентност која је присутна на свим нивоима власти, кроз сваки државни посао, желимо да знамо где је утрошен сваки динар, сваког јавног предузећа. Ово мора бити доступно сваком грађанину 24 часа дневно.

Животи седам милиона људи зависе од успешности у управљању јавним пословима. Морамо да прекинемо да толеришемо неуспех и неодговорност у управљању државом и јавним институцијама. Да ли би број чланова надзорних одбора требало смањити или им је потребно смањити надокнаде – остаје отворен проблем. Будући да профита нема, питање се само намеће: како је могуће обезбедити надокнаде надзорним одборима из буџета, кад знамо да је власт узела комерцијалне кредите за покриће дефицита? Осим тога, како надокнада за рад који не изискује велики труд и за који не постоји никаква одговорност делује на просечног запосленог у нашем граду који уз огроман рад и напор једва заради минималну зараду од 20.000,00 динара (под условом да је уопште запослен), или прима пензију од 10.000,00динара.

Ми у покрету „Доста је било“ се залажемо за мерење учинка и за одговорно трошење новца свих грађана и сматрамо да су овакве накнаде врло неумесне у времену када се сиромашним грађанима одузима од плата и пензија.

Биљана Дорошков, дипломирана економисткиња
заменица градског координатора Покрета „Доста је било-Саша Радуловић“, Зрењанин

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар

  • Odličan analitički članak. Ima i rešenje šta treba uraditi da se stanje popravi i/ili unapredi. Aktivisti u svim zajednicama treba da na sličan način analiziraju stanje i predlože rešenja koje će biti održiva, merljiva, racionalna i izvediva u razumnom vremenskom okviru. Na takav način dokazujemo ozbiljnost Pokreta DJB i spremnost da preduzme odgovornost za predloženo. Ako u to uključimo i moralne principe kojih se Pokret pridržava i insistira na njima uspeh će biti primeren.