Da li je članstvo u nadzornim odborima nužnost uvedena radi praćenja rada javnih preduzeća i kontrole utroška sredstava građana ili je to vid nagrađivanja stranačkih funkcionera i političara?
Novim zakonom koji je usvojen krajem 2012. godine ukinuti su upravni odbori, a nadzornim su data veća ovlašćenja. U većini javnih preduzeća nadzorni odbori su tročlani, s tim što je jedan član iz reda zaposlenih, a dva predlaže lokalna samouprava. Javnim preduzećima je preporučeno da naknadu članovima nadzornih odbora ne planiraju u iznosu većem od prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji. Na nivou grada Zrenjanina javna preduzeća poštuju tu preporuku, tako da je broj članova nadzornog odbora sastavljen od tri člana: predsednika, zamenika predsednika i člana nadzornog odbora. Nadoknada se kreće neto od 24.308,00-39.500,00 dinara za predsednika, 20.568,00-27.333,00 dinara za zamenika predsednika i 13.087,00-25.000,00 dinara za člana nadzornog odbora u neto iznosu. Na nivou jednog javnog preduzeća za godinu dana to iznosi i do 1.500.000,00 dinara u bruto iznosu (negde više, a negde manje).
Na 41. sednici Skupštine grada Zrenjanina 30.12.2015. godine predstavljen je program poslovanja za 2016. godinu za 18 javnih preduzeća i ustanova grada Zrenjanina. Samo sedam njih je navelo u Programu poslovanja broj članova nadzornog odbora i planirana sredstva za njihovu isplatu u 2016. godini, dve javne ustanove su navele ukupan iznos nadoknade ne navodeći broj članova nadzornog odbora, niti pojedinačni iznos za svakog člana ponaosob, dok ostale javne institucije nisu ni spominjale u Izveštaju svoje upravne i nadzorne odbore, tako da ne znamo ni da li ih imaju ili ne, niti broj članova kao ni da li primaju nadoknadu ili ne.
Ukoliko nisu navedeni ovi podaci postavlja se odmah pitanje da li postoji Pravilnik o kvalifikacijama članova tih odbora, koji je opis njihovog radnog mesta, da li se njihovi rezultati rada mere, da li se izveštaji o radu nadzornih odbora javno objavljuju, kome se podnose i kada. U praksi još uvek nemamo rezultate rada ovih tela, direktori su i dalje ti koji odlučuju, a oni koji treba da ih kontrolišu ćute. Ne smemo da tolerišemo direktore javnih preduzeća koji posluju sa gubitkom a svoje finansije proglašavaju službenom tajnom, a pri tom ne znamo rezultat njihovog rada, niti definisanu odgovornost. Neophodno je da budu jasni kriterijumi merenja učinka javnih službenika. Jedino merljiv uspeh je prihvatljiv. Dobre namere nisu merilo. One su neophodne, ali i nedovoljne.
Ukoliko želimo transparentost u našem gradu, morali bismo da imamo informacije o broju članova upravnog i nadzornog odbora svakog javnog preduzeća i ustanove, svakog fonda, bolnice, škole, kao i o visinama nadoknade za njihovo angažovanje i to kako kroz Izveštaj sa zasedanja skupštine grada, tako i na sajtu samog javnog preduzeća ili ustanove. Trenutno sajtovi javnih preduzeća su ili prazni ili ispunjeni šturim podacima od pre par godina. Morali bismo da znamo da li su javno raspisani konkursi za prijem članova nadzornog odbora ili su to mesta rezervisana za stranačke kadrove! Želimo transparentnost koja je prisutna na svim nivoima vlasti, kroz svaki državni posao, želimo da znamo gde je utrošen svaki dinar, svakog javnog preduzeća. Ovo mora biti dostupno svakom građaninu 24 časa dnevno.
Životi sedam miliona ljudi zavise od uspešnosti u upravljanju javnim poslovima. Moramo da prekinemo da tolerišemo neuspeh i neodgovornost u upravljanju državom i javnim institucijama. Da li bi broj članova nadzornih odbora trebalo smanjiti ili im je potrebno smanjiti nadoknade – ostaje otvoren problem. Budući da profita nema, pitanje se samo nameće: kako je moguće obezbediti nadoknade nadzornim odborima iz budžeta, kad znamo da je vlast uzela komercijalne kredite za pokriće deficita? Osim toga, kako nadoknada za rad koji ne iziskuje veliki trud i za koji ne postoji nikakva odgovornost deluje na prosečnog zaposlenog u našem gradu koji uz ogroman rad i napor jedva zaradi minimalnu zaradu od 20.000,00 dinara (pod uslovom da je uopšte zaposlen), ili prima penziju od 10.000,00dinara.
Mi u pokretu „Dosta je bilo“ se zalažemo za merenje učinka i za odgovorno trošenje novca svih građana i smatramo da su ovakve naknade vrlo neumesne u vremenu kada se siromašnim građanima oduzima od plata i penzija.
Biljana Doroškov, diplomirana ekonomistkinja
zamenica gradskog koordinatora Pokreta „Dosta je bilo-Saša Radulović“, Zrenjanin
Odličan analitički članak. Ima i rešenje šta treba uraditi da se stanje popravi i/ili unapredi. Aktivisti u svim zajednicama treba da na sličan način analiziraju stanje i predlože rešenja koje će biti održiva, merljiva, racionalna i izvediva u razumnom vremenskom okviru. Na takav način dokazujemo ozbiljnost Pokreta DJB i spremnost da preduzme odgovornost za predloženo. Ako u to uključimo i moralne principe kojih se Pokret pridržava i insistira na njima uspeh će biti primeren.