Što su izbori bliži sve više se vidi, čak i kroz zamagljen medijski prozor, stvarno stanje Vučićeve Srbije. U godini prekretnice Srbija stoji na raskrsnici. Građani još uvek razmišljaju kuda da krenu.
Muče ih pitanja sopstvene egzistencije, pravde i istine. Sluđeni utočište traže u propalim „političkim obdaništima“ gde ih čekaju surovi vaspitači poput Vučića,Tadića, Dačića.
Pitam se gde smo pogrešili da nam ovakvi ljudi kroje sudbinu? Ova dva meseca će brzo proći. U aprilu , baš tamo, pred strasnu nedelju , odlučivaće se o pitanju budućnosti Srbije. Iskreno se nadam, da Srbija posle njih više neće tonuti u živo blato.
Suštinsko pitanje na koje se odgovara glasanjem je da li hoćete da Srbija nastavi da propada ili ćemo se otrgnuti od Vučićeve stvarnosti.
Pozitivna razmišljanja građana me raduju . Prilikom podele brošure zaborave na „blagostanje“ Vučićeve Srbije. Uglavnom se nasmeju, poneki i namignu i otpozdrave: Dosta je bilo!
Boban Milenković,
član pokreta Dosta je bilo, Vrnjačka Banja
I sam sam, pokušavajući da pronađem odgovor, juče odlutao u poeziju.
Ali ne istu!
NEOLIBERALIZAM I NEOFAŠIZAM JE NA DELU. DOVOLJNO JE VIDETI KOGA DOVODI U GOSTE.
Slažem se, gospodine Miloviću,
i strepim da mnogo toga ne znamo na šta su se dosadašnje političke garniture obavezale. Neofašizam koji pominjete neki zovu i korporativni fašizam (u kojem pojedinci, političke elite i čitave države postaju vlasništvo korporacija). Neoliberalizam je kod nas na sceni od 2000. godine. Od tada od MMF-a i Svetske banke smo dobili “ideologiju upakovanu u ekonomiju”. Drugim rečima, uz kredite prodali su nam i ideologiju neoliberalizma. Prva neoliberalna mantra bila je “privatizuj, privatizuj, privatizuj…” Naša politička elita je to radila divljački, bez jasnog koncepta šta mi hoćemo i bez kriterijuma. Čedomir Čupić, profesor na fakultetu političkih nauka, je jednom prilikom rekao da su bila neophodna dva kriterijuma – poreklo novca i prethodna istorija bavljenja biznisom. Ako vi “Avala film” (svež primer) prodate taksisti koji nije morao da dokazuje poreklo novca i filmom se sigurno nije bavio u životu, šta možete da očekujete – samo čerupanje imovine, rasprodaju građevinskog zemljišta i gašenje firme. Lider našeg pokreta, Saša Radulović, insistirao je na uvođenju reda (popis imovine, dugovanja, potraživanja…) da bi se znalo šta se privatizuje, da bi došli pravi investitori, a ne plačkaši državne imovine. Kad je rezerva onoga što se prodaje gotovo istrošena, prešlo se na novu mantru “strani investitori, strani investitori, strani investitori… “. Ozbiljni ekonomisti tvrde da ni jedna zemlja koja je napravila skok u ekonomiji nije svoj razvoj bazirala na stranom kapitalu. Nismo valjda ludi da očekujemo da će kod nas dogoditi čudo. Potreban je “kopernikanski obrt” – okretanje ka našim resursima i autonomna razvojna politika. Tu “kompetntna država” i “prosvetljena elita” može mnogo toga da uradi. Nadamo se da ćemo ih dobiti. Ali, ne treba zaboraviti da je ključni problem u nama, u našoj politici, u našem nemoralu i neodgovornosti, u našem slabom pamćenju, u našoj povodljivosti i lakovernosti, u našem nedostaku kritičkog mišljenja… Zato pamet u glavu. Nemamo više vremena za bilo kakvu vrstu političkog luksuza. Ako je neko jedno pričao, a drugo radio – “Slobodan si, više ne želim da te slušam! Ako nisi uradio za ove četiri godine, nećeš ni u narednom mandatu”.
Pogledajte fotografiju, čini se da ona dobro ilustruje trenutak u kome živimo. Ne bih rekao da je Srbija na raskršću – nikako!
“Pitam se gde smo pogrešili da nam ovakvi ljudi kroje sudbinu? Ova dva meseca će brzo proći. U aprilu , baš tamo, pred strasnu nedelju , odlučivaće se o pitanju budućnosti Srbije. Iskreno se nadam, da Srbija posle njih više neće tonuti u živo blato.”
SRBIJA JE NA KRSTU, ne na raskršću, razapeta, mučena, od strane (NE)ljudi koji nam svima kroje sudbinu. Golgota koju prolazi Srbija je viđena već tokom istorije i ovde i drugde. Ipak svaki tunel ima svoj početak, sredinu i kraj. Dosta je bilo mraka..
iskreno se nadam promenama posle djurdjevdana, nekako uvek na bajlonijevoj pijaci u centru beograda pocnu sa politikom ko kako i ko ne valja seljaci koji prodaju kazu da se nema para da penzioneri uzimaju na dodjem ti i da su promene neizvesne i one 2008 i one 2012 sada ove 2016 poput seve koja zapeva i nagovesti da dolazi prolece posle zime.
AV nije raspisao izbore za Skupštinu Srbije. Prethodno mora da da ostavku ili da mu Skupština izglasa nepoverenje. On se zapravo još premišlja. Nema u njemu sigurnosti ni odlučnosti. Plašljiv je a to pokriva bahatošću i galamom. Njegova neodlučnost je naša prednost. DJB je pravovremeno krenuo u predizborne aktivnosti. Kao profesionalac mogu da kažem da je DJB dobro procenio vreme kada treba da počne kako bi u vreme izbora građani bili rasterećeni inercije, strahova i nedoumica a naoružani odlučnošću i izvesnošću šta če se desiti posle izbora. To ukazuje na ozbiljnost i odgovornost. Naravno treba istrajati na principu moralnosti kako Pokreta tako i ljudi koji ga budu zastupali.