Нама губитак, странцима добит

Може ли се делити добит ако вам је фирма у губитку? Ова наопака математика могућа је само ако послујете у Србији.

У једној домаћој банци, означимо је са “X”, последњи завршни рачун (за 2014. годину, за 2015. још није готов) два пута је рађен. Прва верзија показивала је губитак, ништа необично јер је поменута 2014. и за привреднике и за банкаре била тешка, баш као и 2013. година. Доста банака је пословало са губитком, неке су и угашене, па минус код наше банке, није никога изненадио. И таман кад су књиговође одахнуле после обављеног посла, настале су компликације. Испоставило се да банка “X” не сме да послује са губитком.

^{Фото: www.fwtx.com}

Звучи бесмислено, али у Србији се увек нађе неко да бесмисленост угради у уговор. Акционари банке “X” су држава Србија и једна европска банка, за ову прилику зваћемо је “Y” . И гле, банкари из “Y” банке смислили су како да свој новац заштите , да им доноси увек добит, без обзира на резултате пословања банке “X”. Таман да банка “X” оде и у стечај.

Препредењаци из “Y” банке успели су да убеде важне људе у Србији и заштите свој интерес упркос здравом разуму и интересима Србије. Тај уговор предвиђа да се, сразмерно улогу банке “Y” у банку “ X” Европљанима исплаћује дивиденда, односно годишња добит без обзира на резултате пословања. У пракси то значи да ће се губитак банке” X” увећати за износ ” дивиденд” “Y” банке. А на чији рачун, ко ће то покрити? Па други акционар – држава Србија, односно њени порески обвезници.

Ко је смео такав уговор да потпише? Писац ових редова тај уговор није видео, али зна се да ништа није учињено без знања бившег министра финансија Лазара Крстића (већ сте га заборавили) и гувернерке Јоргованке Табаковић. Да ли је једно од њих двоје ставило свој потпис или обоје , сада је мање важно. Чак и да је потписник неко трећи суштина је у намери, зашто је то учињено, зашто је на грађане Србије натоварен нечији бонус, нечија дивиденда, профит? Како овде није реч о хиљадама него о милионима евра и штете су огромне.

И сад се враћамо на завршни рачун са почетка текста. Књиговође су гунђале, неки су се и крстили, али џаба. Како се преузета обавеза мора поштовати урађен је и други завршни рачун у складу са уговором. Укњижен је “добитак”, фини људи из “Y” банке су намирени, а све је стављено под ознаку строго пов. Али, појавио се локални проблем. И менаџмент банке тражио је своје, већ кад су пословали “позитивно” тражили су исплату годишњих бонуса што им и уговор о раду гарантује. Е ту је неко пресекао, “нема”, “не може и губици и бонуси”.

За странце има, за нашег човека нема. Опет се испоставило да друге волимо више него себе. Али неко је и у Србији имао корист од тога, ко – погодите сами. Уосталом, нешто ћемо сазнати и када “X” банка буде продата.

АУТОР: Миленко Васовић

ИЗВОР: BIZLife