Трагична судбина службеникa амбaсaде Србије у Либији Слaђaне Стaнковић и Јовице Степићa, који су отети у новембру прошле године, а погинули у америчком бомбардовању пре три дана, још једном је показала осионост власти, непоштовање јавности и колико је штетно и по друштво разарајуће понашање Александра Вучића који од свега прави личну промоцију и нема ни основни осећај одговорности да јавности да праве и правовремене информације.
Foto: AFP / MAHMUD TURKIA
Трагедија у Триполију уследила је након скоро четири месеца поигравања са јавним мњењем. Почела је обећањем премијера да ће за 48 сати имати “позитиван расплет догађаја”, а завршила се његовом конференцијом за новинаре у којој смо слушали низ бизарних детаља о обавештајним контактима и раду припадника тајних служби на терену, које је ваљда требало да нас увере у Вучићево прегалаштво, али чији је основни циљ био замагљивање истине и правих чињеница.
Породице и пријатељи погинулих дипломатских представника и јавност имају право на пуну истину о трагедији, а власт мора да преузме одговорност за све што се догодило. Вучић и његови министри, не само иностраних послова него и бивши министар војске, морају да дају јасне одговоре на питања због чега је амбасада у Триполију радила и даље ради. Какав је интерес Србије и има ли интереса моћних појединаца да би дипломатско представништво радило у граду из кога су се повукле све значајније амбасаде? На ком су задатку били представници амбасаде Србије када су отети? Да ли су власти у Србији заиста имале све време праве информације о томе шта се догађа са таоцима и где се они налазе или је Вучић све време кризу користио за самопромоцију? Шта се догађало кобног дана? Да ли је истина оно што је Вучић рекао пре два дана да је Пентагон био обавештен о положају наших држављана или ово што тврди данас, да су таоци изненада премештени уочи бомбардовања?
Подсећамо да јавност ни после скоро годину дана не зна ко је одговоран за смрт седам људи приликом пада војног хеликоптера. Исте механизме манипулације, тајности, избегавања одговорности и покушаја скупљања политичких поена који доводи до трагедије видимо и данас. Несрећа у Либији се увелико непримерено користи као политички полигон неодговорне власти.
Покрет Доста је било захтева од Александра Вучића да престане да манипулише јавношћу, да изнесе праве податке о околностима које су претходиле трагедији као и о самом догађају и да транспарентно утврди одговорност. Манипулације којима се служи далеко су испод основног поштовања погинулих и вређање грађана.
Licno sam sokiran bahatoscu odgovornih.Time pokazuju koliko im je zapravo stalo do nas svih.Sramotno je da imamo takvu vlast
Нешто ћутите око НАТО споразума.
Vecinu gladnog stanovnistva ne interesuje sporazum sa NATO paktom,Imamo mi preca posla.Pojmovi Rusija,Nato,EU su samo omiljena uzrecica politickih demagoga.Trenutno su to potpuno nebitne stvari.
RECE GOSPODIN POCUCA DA JE LIBIJI PRODATO NAORUZANJE U VREDNOSTI OD 375 MILIONA DOLARA DOK JE SUTANOVAC BIO MINISTAR VOJNI DA ORUZJE NIKAD NIJE ZAVRSILO GDE TRDBA I ONI SU TRAZILI NOVAC KOJI SU OVI POTROSILI KAZU DA ZNA SUTANOVCA ZIVI RASKALASNO A DA JE SUTANOVAC KUPOVAO SVASTA PO BEOGRADU ONDA JE JASNO ZASTO SU UBIJENI I TREBA DA ODGOVARAJU SVAKOM MORA DA SE ISPITA IMOVINA.
Да у овпој власти постоји милиграм морала, на првом месту би морао поднети оставку министар иностраних послова. Тачније, то је требало да уради оног момента када су киднаповани наши службеници амбасаде – дакле још у новембру прошле године. Пошто то није учињено, логично је очекивати да га г. Вучић разреши функције. Што се амбасадора у Либији тиче, он је морао бити смењен по хитном поступку, утолико пре што се по озбиљним електронским и штампаним медијима провлаче нимало пријатне вести за једног амбасадора и уопште за државу која је таквог амбасадора поставила. Господин Кикић (амбасадор) је кадар СПС, а предложио га је лично Ивица Дачић за место амбасадора. Тек сада, након погибије несретних службеника амбасаде, према изјави г. Дачића, биће покренута истрага како је дошло до киднаповања и који су разлози останка рада наше амбасаде у земљи која је под санкцијама, и крајње несигурна! Сетимо се и изјаве премијера Вучића да ће у року од 48 сати имати позитиван расплет у вези несталих особа, а све се завршило смрћу недужних људи. У року од свега два сата, г. Дачић, први човек наше дипломатије по сазнању о погибији даје две битно различите изјаве, од којих је друга избрифована! Има ли неко ко ће у најбољој намери указати људима из власти на достојанствено и културно понашање на конференцијама за новинаре или у гостовањима на ТВ станицама (програм Владе је “одличан” – хвата се са свих РТВ станица, нарочито Пинка и Студија Б). Казивања првог човека Владе се претварају у бахатост, крајње бизарне изјаве које треба да фасцинирају полуедуковано СНС бирачко тело, недостатак елементарне културе дијалога или одговоре попут “то је претходна власт урадила”? Ако је претходна била толико корумпирана и довела земљу до пропасти (како садашња тврди), што их судски не процесуира и дефинитивно стави тачку? Овој земљи је потребна нормална и разумна Влада. Нажалост, против уставно је имати две!
Istina se polako odmotava i molio bih urednika ovog portala na pomno prati nove vesti u vezi s ovim slučajem i da ih postavi na ovu stranu. Doznali smo iz štampe da je Slađana Stanković pune tri godine slala brojna pisma MIP-u u kojima je molila da je što pre vrate u zemlju, kako zbog lečenja koje joj je neophodno u Srbiji, tako i zbog dve maloletne ćerke koje bez nje stasavaju. Ni na jedno pismo nikada nije dobila odgovor! Već je taj podatak, sam za sebe, više nego stravičan jer pokazuje užasnu aroganciju, nebrigu o ljudima i njihovo potpuno nepoštovanje. U MIP-u se pravdaju da nisu mogli da joj nađu zamenu, a gluplje opravdanje zaista je teško smisliti jer ona nije bila atomski fizičar. Pa se pravdaju da su joj zamenu napokon pronašli, ali da je ona već bila kidnapovana. A niko ne kaže: zašto?! Zaista, zašto je Slađana sa svojim kolegom bila oteta i zašto je za otkup traženo baš 40.000 dolara? U javnosti se o tome još nagađa, ali je verovatna pretpostavka da je Stevan Lilić ili neko drugi iz SPS-ovske ekipe unapred uzeo taj novac za oružje, ali ga nije isporučio. Otmičari, dakle, nisu videli nikakvu drugu mogućnost da svoj novac povrate osim uzimanja talaca. U potpunom nedostatku istinitih zvaničnih informacija, u nepovlačenju ambasadora u Srbiju, u nastavku dipolomatskih odnosa sa nepriznatom vladom u Libiji, kao i u mnogim potpuno kontradiktornim izjavama Vučića i Dačića, nazire se tajna koju oni više ne mogu da kriju. Duboko sam dirnut nepotrebnom pogibijom Slađane Stanković i njenoj porodici izjavljujem iskreno aučešće.