Tragična sudbina službenika ambasade Srbije u Libiji Slađane Stanković i Jovice Stepića, koji su oteti u novembru prošle godine, a poginuli u američkom bombardovanju pre tri dana, još jednom je pokazala osionost vlasti, nepoštovanje javnosti i koliko je štetno i po društvo razarajuće ponašanje Aleksandra Vučića koji od svega pravi ličnu promociju i nema ni osnovni osećaj odgovornosti da javnosti da prave i pravovremene informacije.
Foto: AFP / MAHMUD TURKIA
Tragedija u Tripoliju usledila je nakon skoro četiri meseca poigravanja sa javnim mnjenjem. Počela je obećanjem premijera da će za 48 sati imati “pozitivan rasplet događaja”, a završila se njegovom konferencijom za novinare u kojoj smo slušali niz bizarnih detalja o obaveštajnim kontaktima i radu pripadnika tajnih službi na terenu, koje je valjda trebalo da nas uvere u Vučićevo pregalaštvo, ali čiji je osnovni cilj bio zamagljivanje istine i pravih činjenica.
Porodice i prijatelji poginulih diplomatskih predstavnika i javnost imaju pravo na punu istinu o tragediji, a vlast mora da preuzme odgovornost za sve što se dogodilo. Vučić i njegovi ministri, ne samo inostranih poslova nego i bivši ministar vojske, moraju da daju jasne odgovore na pitanja zbog čega je ambasada u Tripoliju radila i dalje radi. Kakav je interes Srbije i ima li interesa moćnih pojedinaca da bi diplomatsko predstavništvo radilo u gradu iz koga su se povukle sve značajnije ambasade? Na kom su zadatku bili predstavnici ambasade Srbije kada su oteti? Da li su vlasti u Srbiji zaista imale sve vreme prave informacije o tome šta se događa sa taocima i gde se oni nalaze ili je Vučić sve vreme krizu koristio za samopromociju? Šta se događalo kobnog dana? Da li je istina ono što je Vučić rekao pre dva dana da je Pentagon bio obavešten o položaju naših državljana ili ovo što tvrdi danas, da su taoci iznenada premešteni uoči bombardovanja?
Podsećamo da javnost ni posle skoro godinu dana ne zna ko je odgovoran za smrt sedam ljudi prilikom pada vojnog helikoptera. Iste mehanizme manipulacije, tajnosti, izbegavanja odgovornosti i pokušaja skupljanja političkih poena koji dovodi do tragedije vidimo i danas. Nesreća u Libiji se uveliko neprimereno koristi kao politički poligon neodgovorne vlasti.
Pokret Dosta je bilo zahteva od Aleksandra Vučića da prestane da manipuliše javnošću, da iznese prave podatke o okolnostima koje su prethodile tragediji kao i o samom događaju i da transparentno utvrdi odgovornost. Manipulacije kojima se služi daleko su ispod osnovnog poštovanja poginulih i vređanje građana.
Licno sam sokiran bahatoscu odgovornih.Time pokazuju koliko im je zapravo stalo do nas svih.Sramotno je da imamo takvu vlast
Nešto ćutite oko NATO sporazuma.
Vecinu gladnog stanovnistva ne interesuje sporazum sa NATO paktom,Imamo mi preca posla.Pojmovi Rusija,Nato,EU su samo omiljena uzrecica politickih demagoga.Trenutno su to potpuno nebitne stvari.
RECE GOSPODIN POCUCA DA JE LIBIJI PRODATO NAORUZANJE U VREDNOSTI OD 375 MILIONA DOLARA DOK JE SUTANOVAC BIO MINISTAR VOJNI DA ORUZJE NIKAD NIJE ZAVRSILO GDE TRDBA I ONI SU TRAZILI NOVAC KOJI SU OVI POTROSILI KAZU DA ZNA SUTANOVCA ZIVI RASKALASNO A DA JE SUTANOVAC KUPOVAO SVASTA PO BEOGRADU ONDA JE JASNO ZASTO SU UBIJENI I TREBA DA ODGOVARAJU SVAKOM MORA DA SE ISPITA IMOVINA.
Da u ovpoj vlasti postoji miligram morala, na prvom mestu bi morao podneti ostavku ministar inostranih poslova. Tačnije, to je trebalo da uradi onog momenta kada su kidnapovani naši službenici ambasade – dakle još u novembru prošle godine. Pošto to nije učinjeno, logično je očekivati da ga g. Vučić razreši funkcije. Što se ambasadora u Libiji tiče, on je morao biti smenjen po hitnom postupku, utoliko pre što se po ozbiljnim elektronskim i štampanim medijima provlače nimalo prijatne vesti za jednog ambasadora i uopšte za državu koja je takvog ambasadora postavila. Gospodin Kikić (ambasador) je kadar SPS, a predložio ga je lično Ivica Dačić za mesto ambasadora. Tek sada, nakon pogibije nesretnih službenika ambasade, prema izjavi g. Dačića, biće pokrenuta istraga kako je došlo do kidnapovanja i koji su razlozi ostanka rada naše ambasade u zemlji koja je pod sankcijama, i krajnje nesigurna! Setimo se i izjave premijera Vučića da će u roku od 48 sati imati pozitivan rasplet u vezi nestalih osoba, a sve se završilo smrću nedužnih ljudi. U roku od svega dva sata, g. Dačić, prvi čovek naše diplomatije po saznanju o pogibiji daje dve bitno različite izjave, od kojih je druga izbrifovana! Ima li neko ko će u najboljoj nameri ukazati ljudima iz vlasti na dostojanstveno i kulturno ponašanje na konferencijama za novinare ili u gostovanjima na TV stanicama (program Vlade je “odličan” – hvata se sa svih RTV stanica, naročito Pinka i Studija B). Kazivanja prvog čoveka Vlade se pretvaraju u bahatost, krajnje bizarne izjave koje treba da fasciniraju poluedukovano SNS biračko telo, nedostatak elementarne kulture dijaloga ili odgovore poput “to je prethodna vlast uradila”? Ako je prethodna bila toliko korumpirana i dovela zemlju do propasti (kako sadašnja tvrdi), što ih sudski ne procesuira i definitivno stavi tačku? Ovoj zemlji je potrebna normalna i razumna Vlada. Nažalost, protiv ustavno je imati dve!
Istina se polako odmotava i molio bih urednika ovog portala na pomno prati nove vesti u vezi s ovim slučajem i da ih postavi na ovu stranu. Doznali smo iz štampe da je Slađana Stanković pune tri godine slala brojna pisma MIP-u u kojima je molila da je što pre vrate u zemlju, kako zbog lečenja koje joj je neophodno u Srbiji, tako i zbog dve maloletne ćerke koje bez nje stasavaju. Ni na jedno pismo nikada nije dobila odgovor! Već je taj podatak, sam za sebe, više nego stravičan jer pokazuje užasnu aroganciju, nebrigu o ljudima i njihovo potpuno nepoštovanje. U MIP-u se pravdaju da nisu mogli da joj nađu zamenu, a gluplje opravdanje zaista je teško smisliti jer ona nije bila atomski fizičar. Pa se pravdaju da su joj zamenu napokon pronašli, ali da je ona već bila kidnapovana. A niko ne kaže: zašto?! Zaista, zašto je Slađana sa svojim kolegom bila oteta i zašto je za otkup traženo baš 40.000 dolara? U javnosti se o tome još nagađa, ali je verovatna pretpostavka da je Stevan Lilić ili neko drugi iz SPS-ovske ekipe unapred uzeo taj novac za oružje, ali ga nije isporučio. Otmičari, dakle, nisu videli nikakvu drugu mogućnost da svoj novac povrate osim uzimanja talaca. U potpunom nedostatku istinitih zvaničnih informacija, u nepovlačenju ambasadora u Srbiju, u nastavku dipolomatskih odnosa sa nepriznatom vladom u Libiji, kao i u mnogim potpuno kontradiktornim izjavama Vučića i Dačića, nazire se tajna koju oni više ne mogu da kriju. Duboko sam dirnut nepotrebnom pogibijom Slađane Stanković i njenoj porodici izjavljujem iskreno aučešće.