Ауторски текст Источна Србија

Продаја Железаре је маскирање пљачке

”Сада сте у сигурним рукамa”, овако је започео своје обраћање премијер Вучић радницима железаре Смедерево 22. марта 2015. године. приликом предаје управљања фирми ХПК Менаџмент д.о.о.

Осим што ће, по речима премијера, железара бити у сигурним рукама исту очекује инвестиција од 20 милиона долара и профитабилно пословање за шест месеци које ће подићи БДП за 1%.

Прошло је скоро година дана управљања ХПК Менаџмент, па да видимо да ли је обећано и испуњено, с обзиром да је расписан тендер за продају железаре Смедерево. Јер, од резултата пословања Железаре, уз помоћ ХПК, зависиће интересовање будућих купаца.

Не постоји јавно доступан податак да ли је ХПК, како је премијер обећао, уложио 20 милиона долара у железару. Ако упоредим ово најављено улагање са осталим најављеним ”инвестицијама”, попут Београда на води и инвестирањем 3,1 милијарде долара, Мерцедесом у Икарбус, СИСУ у ФАП претпостављам да ово није извршено.

Železara Smederevo

Колико је Железару Смедерево, односно пореске обвезнике, до сада коштао Вучићев експертски трио ХПК Менџмент д.о.о. остало је непознато.
Према изјави, Петера Камараша једног од челника ХПК Менаџмет датој за телевизију Н1 у фебруару 2016. године, Железара у 2015. години није остварила добит већ је наставила да послује са губитком. Неуспех експертске тројке правдао је ценом челика на светском тржишту и умањеном потражњом. Неприхватљиво је да се експертско руководство олако обавезало да ће железару начинити профитабилном за само шест месеци, а да притом није узето у обзир да иста послује са акумулираним обавезама од 382 милиона евра и да је челик берзанска роба коме се цена лако преокрене. Оваква лака обећања дају шарлатани, а не експерти.

Пошто је сад јасно да ХПК Менаџмент доо није остварио обећане резултате пословања, природно се намеће питање: ”Ко је одговоран и ко ће сносити последице за поигравање новцем пореских обвезника?”.

Наводно нови купац је кинеско предузеће ХБИС, које је премијер Вучић пронашао приликом недавне посете Народној Републици Кини. Према рачунима премијера, ХБИС нуди 45,7 милиона евра за стицање власништва над смедеревском железаром и најавио је инвестицију од 300 милиона евра у фабрику шавних цеви и погона за галванизацију.

Колика је вероватноћа да се ова најава у мору бројних најава премијера и оствари?

Купац купује предузеће ако и само ако оно послује позитивно, има низак ниво обавеза у односу на тржишну вредност и ако постоји тржишни потенцијал за пласман производа.

Према јавно доступним подацима, железара ја у 2014. години остварила губитак у износу од 95,73 милиона евра, иако за 2015. годину још није објављен резултат пословања, Петер Кмараш је најавио губитак. Колики, то ћемо тек видети у априлу 2106. године. Обавезе према повериоцима износе око 382 милиона евра, а годишње се из буџета за Железару издваја око 120 милиона евра.

Овакав резултат пословања одговара банкротираном предузећу за које не може владати интересовање за стицање власништва, а изразито не за инвестирање 300 милиона евра у фабрику цеви и погон за галванизацију. Кад се на све придода и ниска цена и слаба потражња за челиком на светском тржишту, тржишни потенцијал, јасно је да не постоји пословни интерес за преузимање предузећа и додатним улагањем 300 милиона евра у нова постројења.

Једина могућност под којом би купац био заинтересован за преузимање Железаре је да држава на себе преузме обавезе према повериоцима у износу од 382 милиона евра, као што је учинила и за дуг Србијагаса и Ер Србију. У супротном, преузимање измирења обавеза у износу од 382 милиона евра за купца би било финансијски неприхватљиво.

Опет ће порески обвезници платити високу цену играња неспособних партијских кадрова и тајних, коруптивних уговора неспособне Владе. Александар Вучић новим тендером за продају Железаре покушава да сакрије све досадашње катастрофалне и коруптивне дилове и нада се да се никад неће сазнати шта је све рађено у Железари и на који начин су пословали „холандски“ менаџери, па ни уговор на основу ког су ангажовани. Само транспарентни рачуни и уговори могу да зауставе корупцију Александра Вучића.
мр Александар Глумац,

члан покрета Доста је било, Врачар

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Država u kojoj se bolnice, škole i putevi raspadaju, a muzeji su zatvoreni, ili uopšte i nemaju zgradu, baca 120 miliona evra godišnje na Železaru koja nema nikakvu perspektivu na tržišu. To je sumanuto.

  • Ako je moja računica tačna (neka me neko ispravi ako grešim) kada bi svih 5100 zaposlenih u Železari sedelo kući čitave godine, primalo platu od 35.000 dinara i dobijalo kompletan doprinos na ovu platu, to bi koštalo državu negde oko 2.400.000 Evra mesečno ili nešto manje od 30.000.000 godišnje? Za ostatak od 90.000.000 Evra se mogu pokrenuti u Smederevu ogromne investicije u poljoprivredu (voćarstvo), prateću prerađivačku industriju i podeliti brojni podsticajni povoljni krediti za sve zainteresovane. U samoj blizini je i mesto Kovin, Bavanište tradicionalno poljoprivredne sredine trenutno potpuno zamrle koje se mogu takođe integrisati u jednu celinu.

    • @ Vladimir Z.
      Da tvoja racunica je tacna i to sto si naveo se zove konzervacija preduzeca. Svojevremeno, u periodu sankcija, se primenjivao taj model koji je imao za cilj da radnici imaju od cega da zive, a preduzeca da ne ulaze u velike gubitke.
      Cestitka na logicnom razmisljanju!

  • sns kadrovska muckalica cega se god dofati to i propadne, profit je prosta razlika prihoda i rashoda, zakljucno sa 29022016 su sva mala privatna preduzeca poslala bilanse stanja uspeha i zavrsne racune putem rino aplikacije, sta je sa ovom fabrikom?