Говор Политика

Саша Радуловић: Странке не смеју да буду бирои за запошљавање

Окупљање оволиког броја људи данас за мене је фантастичан и потврда да ћемо постићи циљ да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи. Она је данас земља из које деца беже. Не само најбољи, одлазе нам сви који имају где. То морамо да зауставимо. Ми смо покрет пристојних људи, окупљених око овог циља и који хоће да промени правац у коме Србија иде, да заустави пропадање и да кренемо ка светлу. То је могуће и зависи од нас.

На претходним изборима освојили смо 2,1 посто, 75.000 гласова, и то нам је дало подстрек да наставимо даље. Тада смо казали и до данас то одржали да коалиције нећемо правити. Коалиције не правимо јер кад мешате чисто и прљаво увек добијете прљаво. Промене на тај начин нису могуће.

На изборима 2014. добили смо мандат наших бирача да одржимо овај курс. Они гласају за нас зато што смо другачији од других политичких странака и тај глас нећемо изневерити. Како смо другачији? Само ова скупштина је пример, ви сте сами платили свој пут, сами финансирате све ово што радимо, из својих џепова. Ово је јединствено. Нико други то овако не ради.

Ми кажемо: кад уђете у наш покрет, кандидујете се да будете одборник или посланик. То су политичке функције. Изван тога је професионални јавни сектор. Странке не могу да буду бирои за запошљавање. Због тога пропадамо.

У свакој области морају да нас воде најбољи

Зашто волим спорт? Зато што је чист, јасна су правила и што сви лепо могу да виде ко је најбољи и подржавамо најбоље. У фудбалу видите како, намештањем утакмица, спорт може да се искриви. У неким другим спортовима као што су кошарка или ватерполо, тенис, воде нас најбољи. Како смо онда као друштво помислили да је могуће да нас не воде најбољи? Како смо дошли до тога да партије постављају кадрове? Замислите када би партије постављале репрезентацију у ватерполу. Подавили бисмо се. То тако не може. Морају најбољи, морају Саше Ђорђевићи да дођу на врх свих најважнијих институција у држави. Другачине не може, другачије ћемо пропасти.

Питају нас да ли имамо кадрове? Немамо кадрове. Кадрови су сви грађани у Србији и у дијаспори. Морају најбољи. Како се то ради? Ураде се систематизације радних места, мерење радног учинка, јавни конкурси и потпуна транспарентност. То се тако ради у свим уређеним државама у свету.

Партократија је појела Србију. Политичке странке су целу државу подредиле себи. Ми кажемо да су у нашој земљи за себе направили своју државу. Због тога велики број грађана живи јако лоше, а јако мали број грађана живи добро и то су они који су везани за политичке странке. Та партократија нас на државном нивоу кошта преко три милијарде евра годишње. Колико је лицемерно онда кад премијер изађе и каже како су пензионери, којима је противуставно отео 210 милиона евра, добровољно спасили Србију од банкрота. А ове три милијарде?

Ово морамо да променимо. Морају да нас воде најбољи и морају одговорно да се понашају. Морамо да имамо потпуну транспарентност на свим нивоима.

Зашто смо романтични?

Пре неколико месеци у Параћину смо се скупили и разговарали и на састанак је дошла једна жена која је раније била у другој политичкој организацији. И каже, много ми се допада ово што радите, радила сам раније у политичким кампањама, имам искуства. Ово је фантастично, ја хоћу да допринесем, рекла је. Онда ми наставимо да причамо како преко нас нико неће добити посао, како све мора преко јавних конкурса, како ће најбољи да победе…Она је све то лепо саслушала и након мог излагања рекла: ви то много романтично. Како ја да добијем гласове на терену ако не нудим људима посао.

Објасним да смо се скупили да уредимо државу и она каже: ви нећете успети. Одговорио сам: то је можда тачно, можда нећемо успети, али другачије нећемо. Хоћемо само овако. Ово је једини разлог зашто смо у политици. Нама места у јавном сектору не требају.

Често нас питају: а како да знамо да сте другачији? Сви лепо причају пред изборе, а кад уђу у Владу, у локалну, покрајинску или републичку власт, промене све што су причали и почну да раде као сви. Ово је легитимно питање. Велики број људи је отишао у апстиненцију зато што мисли да су сви исти и да ништа не може да се промени.

Ми смо већ били на власти, водили смо министарство привреде. Тамо сам као министар имао ћуп од 300 милиона евра. Један од већих ћупова у држави. Мени је жао што нам је држава таква, па министри имају ћупове и деле паре. Али, на жалост, тако је. Док смо били на власти нисмо узели ни динар, нисмо никоме наместили ни динар и нисмо дали да украду ни динар. Спречили смо лопове у много случајева, од Вршачких винограда, преко Прве петолетке, до СИЕПЕ, Фонда за развој и свих других фондова. А онда кад даље није могло са увођењем реда, поднели смо оставку и напустили министарство. Ми би морали да будемо много глупи људи, да будемо на ћупу пуном пара, да одемо од ћупа, кренемо од нуле да градимо организацију, да нећемо ни са ким у коалицију, да би победили на изборима и вратили се на ћуп да радимо исто. Ми нисмо глупи људи. Ми хоћемо да уведемо ред.

Нисам спреман да играм улогу вође

Данас ћемо, у другом делу скупштине, радити на локалним програмима. Хоћемо да покажемо целој Србији да може другачије, да сте сви ви индивидуалци, да имате своје мишљење, да размишљате својом главом. Нама послушници не требају. И имамо разлике у мишљењу и умемо пристојно да их испољимо и заједно дођемо до резултата. 900 људи сигурно зна много, много више од једног човека.

Србији не треба вођа. Србији треба систем и одговорни лидери. Потребни су људи који верују у систем и хоће да га граде институције система, да поштују владавину права. Без тога нема ничега. Ако вам треба вођа, дошли сте на погрешно место. Знам да вођа никоме од вас не треба нити сам ја спреман да играм ту улогу. Ако не можемо да направимо одржив систем, онда ћемо казати да смо заказали. Ја мислим да ћемо сигурно успети. Ово јесте исправан пут.

Након овог радног дана изаћићемо са великим бројем предлога који ће ући у наше изборне планове, у кампању на локалу. Кључно питање на које хоћемо да одговоримо данас је: шта ми то можемо да урадимо да наша општина и град буду бољи, лепши за нас грађане. Ово је први пут у Србији да се тако ради. Показаћемо да је то могуће, да кад се скупе људи који размишљају својом главом, на које нико не утиче, него сами својим знањем и савешћу раде, да се добије супериоран резултат, нешто што нико други не може да оствари.

На предстојећим изборима сигурно прелазимо цензус и имамо добру прилику да направимо двоцифрен резултат.

Део уводног говора Саше Радуловића, на другој редовној скупштини удружења Доста је било, Белекспо центар, Нови Београд, 13. Март 2016. године

 

Саша Радуловић

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Zeleo sam da doprinesem pisanju dela programa vezanog za nauku, jer sam video na koji nacin zapadna Evropa to radi. Ali 270km izmedju mene i Beograda je presudilo. :/

    Nadam se da nije kasno da se doprinos napravi?

    Nisam clan, ali sam simpatizer i pratim aktivnosti pokreta duze vreme.

  • Na moju srecu, bio sam ucesnik ovog zaista velikog dogadjaja za organizovanje i pravljenja plana i programa za lokalne samouprave-opstine.
    Svi smo aktivno ucestvovali i zajednicki davali ideje, planove , razmatrali probleme i na kraju donosili zakljucke.
    Ponosan sam sto sam bio u krugu slicnih – mislecih ljudi.
    Po prvi put plan i program za opstine pravili su oni koji zaista imaju ideje , znaju potrebe i resenja.

  • Све је лепо речено а по нешто и недоречено.Прво: Нема партијског запошљавања! Шта са онима који су покуповали разне дипломе и већ су запошљени, гле чуда, на разноразним измишљеним радним местима? Имате ли механизам да их се решите а да им притом још и не исплаћујете отпремнине. Друго: Да би и једну идеју реализовали , морате освојити власт. Преласком цензуса ,добијате само мандате и могућност да подржите или не већ постојећи систем.Имате ли механизме да позовете народ на гласање?Треће: Мислите ли да народ подржава пут Европске Уније и НАТО пакта? Видим да се ове теме не дотичете директно. Волео бих да ми одговори господин Саша Радуловић, као што ми је одговорио пре пар година преко ФБ профила , (који је угашен захваљујући “опозицији”) а по једном од питања ће препознати са ким је имао разговор.