Saša Radulović: Stranke ne smeju da budu biroi za zapošljavanje

Okupljanje ovolikog broja ljudi danas za mene je fantastičan i potvrda da ćemo postići cilj da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo i rado živi. Ona je danas zemlja iz koje deca beže. Ne samo najbolji, odlaze nam svi koji imaju gde. To moramo da zaustavimo. Mi smo pokret pristojnih ljudi, okupljenih oko ovog cilja i koji hoće da promeni pravac u kome Srbija ide, da zaustavi propadanje i da krenemo ka svetlu. To je moguće i zavisi od nas.

Na prethodnim izborima osvojili smo 2,1 posto, 75.000 glasova, i to nam je dalo podstrek da nastavimo dalje. Tada smo kazali i do danas to održali da koalicije nećemo praviti. Koalicije ne pravimo jer kad mešate čisto i prljavo uvek dobijete prljavo. Promene na taj način nisu moguće.

Na izborima 2014. dobili smo mandat naših birača da održimo ovaj kurs. Oni glasaju za nas zato što smo drugačiji od drugih političkih stranaka i taj glas nećemo izneveriti. Kako smo drugačiji? Samo ova skupština je primer, vi ste sami platili svoj put, sami finansirate sve ovo što radimo, iz svojih džepova. Ovo je jedinstveno. Niko drugi to ovako ne radi.

Mi kažemo: kad uđete u naš pokret, kandidujete se da budete odbornik ili poslanik. To su političke funkcije. Izvan toga je profesionalni javni sektor. Stranke ne mogu da budu biroi za zapošljavanje. Zbog toga propadamo.

U svakoj oblasti moraju da nas vode najbolji

Zašto volim sport? Zato što je čist, jasna su pravila i što svi lepo mogu da vide ko je najbolji i podržavamo najbolje. U fudbalu vidite kako, nameštanjem utakmica, sport može da se iskrivi. U nekim drugim sportovima kao što su košarka ili vaterpolo, tenis, vode nas najbolji. Kako smo onda kao društvo pomislili da je moguće da nas ne vode najbolji? Kako smo došli do toga da partije postavljaju kadrove? Zamislite kada bi partije postavljale reprezentaciju u vaterpolu. Podavili bismo se. To tako ne može. Moraju najbolji, moraju Saše Đorđevići da dođu na vrh svih najvažnijih institucija u državi. Drugačine ne može, drugačije ćemo propasti.

Pitaju nas da li imamo kadrove? Nemamo kadrove. Kadrovi su svi građani u Srbiji i u dijaspori. Moraju najbolji. Kako se to radi? Urade se sistematizacije radnih mesta, merenje radnog učinka, javni konkursi i potpuna transparentnost. To se tako radi u svim uređenim državama u svetu.

Partokratija je pojela Srbiju. Političke stranke su celu državu podredile sebi. Mi kažemo da su u našoj zemlji za sebe napravili svoju državu. Zbog toga veliki broj građana živi jako loše, a jako mali broj građana živi dobro i to su oni koji su vezani za političke stranke. Ta partokratija nas na državnom nivou košta preko tri milijarde evra godišnje. Koliko je licemerno onda kad premijer izađe i kaže kako su penzioneri, kojima je protivustavno oteo 210 miliona evra, dobrovoljno spasili Srbiju od bankrota. A ove tri milijarde?

Ovo moramo da promenimo. Moraju da nas vode najbolji i moraju odgovorno da se ponašaju. Moramo da imamo potpunu transparentnost na svim nivoima.

Zašto smo romantični?

Pre nekoliko meseci u Paraćinu smo se skupili i razgovarali i na sastanak je došla jedna žena koja je ranije bila u drugoj političkoj organizaciji. I kaže, mnogo mi se dopada ovo što radite, radila sam ranije u političkim kampanjama, imam iskustva. Ovo je fantastično, ja hoću da doprinesem, rekla je. Onda mi nastavimo da pričamo kako preko nas niko neće dobiti posao, kako sve mora preko javnih konkursa, kako će najbolji da pobede…Ona je sve to lepo saslušala i nakon mog izlaganja rekla: vi to mnogo romantično. Kako ja da dobijem glasove na terenu ako ne nudim ljudima posao.

Objasnim da smo se skupili da uredimo državu i ona kaže: vi nećete uspeti. Odgovorio sam: to je možda tačno, možda nećemo uspeti, ali drugačije nećemo. Hoćemo samo ovako. Ovo je jedini razlog zašto smo u politici. Nama mesta u javnom sektoru ne trebaju.

Često nas pitaju: a kako da znamo da ste drugačiji? Svi lepo pričaju pred izbore, a kad uđu u Vladu, u lokalnu, pokrajinsku ili republičku vlast, promene sve što su pričali i počnu da rade kao svi. Ovo je legitimno pitanje. Veliki broj ljudi je otišao u apstinenciju zato što misli da su svi isti i da ništa ne može da se promeni.

Mi smo već bili na vlasti, vodili smo ministarstvo privrede. Tamo sam kao ministar imao ćup od 300 miliona evra. Jedan od većih ćupova u državi. Meni je žao što nam je država takva, pa ministri imaju ćupove i dele pare. Ali, na žalost, tako je. Dok smo bili na vlasti nismo uzeli ni dinar, nismo nikome namestili ni dinar i nismo dali da ukradu ni dinar. Sprečili smo lopove u mnogo slučajeva, od Vršačkih vinograda, preko Prve petoletke, do SIEPE, Fonda za razvoj i svih drugih fondova. A onda kad dalje nije moglo sa uvođenjem reda, podneli smo ostavku i napustili ministarstvo. Mi bi morali da budemo mnogo glupi ljudi, da budemo na ćupu punom para, da odemo od ćupa, krenemo od nule da gradimo organizaciju, da nećemo ni sa kim u koaliciju, da bi pobedili na izborima i vratili se na ćup da radimo isto. Mi nismo glupi ljudi. Mi hoćemo da uvedemo red.

Nisam spreman da igram ulogu vođe

Danas ćemo, u drugom delu skupštine, raditi na lokalnim programima. Hoćemo da pokažemo celoj Srbiji da može drugačije, da ste svi vi individualci, da imate svoje mišljenje, da razmišljate svojom glavom. Nama poslušnici ne trebaju. I imamo razlike u mišljenju i umemo pristojno da ih ispoljimo i zajedno dođemo do rezultata. 900 ljudi sigurno zna mnogo, mnogo više od jednog čoveka.

Srbiji ne treba vođa. Srbiji treba sistem i odgovorni lideri. Potrebni su ljudi koji veruju u sistem i hoće da ga grade institucije sistema, da poštuju vladavinu prava. Bez toga nema ničega. Ako vam treba vođa, došli ste na pogrešno mesto. Znam da vođa nikome od vas ne treba niti sam ja spreman da igram tu ulogu. Ako ne možemo da napravimo održiv sistem, onda ćemo kazati da smo zakazali. Ja mislim da ćemo sigurno uspeti. Ovo jeste ispravan put.

Nakon ovog radnog dana izaćićemo sa velikim brojem predloga koji će ući u naše izborne planove, u kampanju na lokalu. Ključno pitanje na koje hoćemo da odgovorimo danas je: šta mi to možemo da uradimo da naša opština i grad budu bolji, lepši za nas građane. Ovo je prvi put u Srbiji da se tako radi. Pokazaćemo da je to moguće, da kad se skupe ljudi koji razmišljaju svojom glavom, na koje niko ne utiče, nego sami svojim znanjem i savešću rade, da se dobije superioran rezultat, nešto što niko drugi ne može da ostvari.

Na predstojećim izborima sigurno prelazimo cenzus i imamo dobru priliku da napravimo dvocifren rezultat.

Deo uvodnog govora Saše Radulovića, na drugoj redovnoj skupštini udruženja Dosta je bilo, Belekspo centar, Novi Beograd, 13. Mart 2016. godine