Саша Радуловић за Еспресо

Они су напумпали јавно мњење у Србији да сви мисле како је сваки резултат испод 50% за Вучића неуспех. А када увиде да ће тај неуспех бити баш велики – то је онда почетак краја

Био је у министар у Влади Србије коју су је предводили Ивица Дачић и Александар Вучић. После пет месеци схватио је са ким „тикве сади“, па је дао оставку. То му, међутим, није огадило политику. Штавише, Сашу Радуловића је баш то натерало формира Покрет „Доста је било“ и започне борбу против оних са којима је сарађивао.

Неки му и даље не верују јер једнако прозива и колеге из опозиције. Други, опет, сматрају и да има сувише тврде ставове и да одлуком да не улази у предизборне коалиције само слаби блок партија које би могле да уздрмају Владу Александра Вучића.

О томе са киме никад неће правити „дилове“, како објашњава изјаву да ће се СНС распасти после избора, шта каже онима да заговара исте ствари које је и Динкић некада, а највише о изборима који предстоје и рушењу Александра Вучића говори у интервјуу за Еспресо лидер Покрета „Доста је било“ Саша Радуловић.

Један сте од најоштријих критичара актуелне власти, али има и даље оних који Вам не верују баш због тога што сте били у Влади коју су водили Ивица Дачић и Александар Вучић. Шта кажете онима који сумњају у Вас и кажу „ако сте једном већ једном правили дилове са Вучићем, ко гарантује да нећете опет то урадити“?

Прво, никада више нећемо улазити у коалицију са СНС-ом. Друго, када се улази у Владу, а то би грађани требало да знају, то није тим који се склепа ко већ како и онда слуша шта им каже „газда“. Кад сам ја улазио у Владу Републике Србије, значи не Вучићеве, не Дачићеве, написао сам шта треба да се ради. То је ушло у експозе премијера Дачића, он је то прочитао пред Скупштином, она је гласала о томе, а онда сам као министар то и спроводио. Ниједан налог нисам примао ни од кога, него сам радио по својој савести и поносан сам на све што смо тамо урадили.

У случају да пређете цензус и будете у ситуацији да преговарате са неким будућим мандатаром, шта ће бити Ваши услови? Да ли ће то бити оних 20 тачака или ћете имати још неке захтеве?

Тих 20 тачака је у случају да победимо на изборима. Прва међу њима је и апсолутни предуслов да бисмо са било ким ушли у било коју Владу, а зове се – потпуна транспарентност. То значи да се сваког месеца објави за претходни месец колико је тачно потрошено из буџета по свим ставкама. Онда за сваку ставку списак физичких и правних лица која су добили новац и окачен уговор. А онда још попис све имовине у власништву државе, свих институција, завода, јавних предузећа, њена процена и ко је користи. Потом јавна систематизација свих радних места, а има их пре 700.000 у проширеном јавном сектору, као и да се зна који су критеријуми потребни, које је школе неко морао да заврши, које радно искуство мора да има и мерила учинка. Без свега тога, нигде нећемо ући у власт на било ком нивоу. И још једном нагласим – са СНС-ом нећемо ни ако би прихватили све ово.

Чак и да се хипотетички сложе са свим овим што предлажете?

Са СНС, са Вучићем – апсолутно не.

А како Вам се једном то десило? Искусни сте били и тада.

Нисам ја ни тада поверовао Александру Вучићу. Ја сам радио за полицију и тужилаштво у 24 спорне приватизације, пре тога са Верицом Бараћ. Тамо смо у свим предметима, нашли оно што је она и тврдила. Радио сам и на предмету „Мишковић“. А Вучић ме је, практично, позвао у Владу да би ме склонио са тих случајева. И не само мене, већ и моје сараднике, рецимо Мирославу Миленовић. Ми смо тада разговарали пре уласка у Владу и рекли „ако хоће да нас склони – склониће нас свакако. Хајде да видимо да ли са овим можемо нешто и да урадимо.“ Онда смо прихватили то, ја сам написао програм, Вучић га је погледао и рекао „јесте, то је то“. Онда смо добили мандат од Скупштине и онда смо пет месеци то спроводили и нисам попустио ни један једини пут.

Ви сте и пре тога били присутни у јавности, да ли кроз блог или кроз стручне коментаре. Како се нисте раније одлучили да уђете у политику? Зато што Вас нико није звао или што себе нисте ни видели ту?

Нисам тада уопште размишљао о томе, заиста. Пре овог ангажмана ми политика није била ни на крај памети. Радио сам на различитим пројектима, од пореске реформе, рецимо, радио за полицију и тужилаштво, писао текстове и бавио се политиком са те тачке гледишта. Међутим, како су се ствари погоршавале, тамо 2011, 2012, онда су ми текстови постајали све више политички, а све мање економски. Онда је дошло до овога, отворио се неки простор, одлучили смо да ли можемо да постигнемо неки резултат. Оно што смо постигли 2014. нам је дало мандат да наставимо да се бавимо овим. Сада очекујемо много бољи резултат на изборима, а минимум нам је улазак у скупштине.

Многи и даље не верују да ћете прећи цензус, а Ви кажете да сте убеђени у то. Шта то Вама говори да сигурно улазите у Скупштину?

На претходним изборима смо освојили 2,1 одсто, то је 75.000 гласова. Ми те гласаче углавном нисмо изгубили, можда неки мали број њих. У међувремену смо трипут подигли подршку. То видимо на терену, у разговорима са грађанима. На трибинама, када нам долазе људи, има максимално четвртина људи који кажу да су гласали за нас на претходним изборима. Видео сам и неколико кредибилних истраживања јавног мњења, и то не она намештена, која нас постављају добро изнад 5%.

Али морате да узмете у обзир да су неки људи прошли пут гласали за вас и доживели као да су бацили тај глас. Зато су сада на клацкалици и размишљају „прошли пут сам погрешио дај сад да гласам за неког ко је сигуран“.

На основу разговора са људима који су гласали за нас, ми мислимо да је тај број јако мали, односно да смо задржали онај проценат са прошлих избора. Иначе, то је главна тактика политичких противника који нас нападају. Људи када схвате да заиста прелазимо цензус и да не бацају глас, мислим да је наш потенцијал на изборима да остваримо двоцифрен резултат.

Актуелне су приче о коалицијама. Ви сте негде већ рекли са ким не бисте, а са киме долази у обзир прављење сарадње. Можете ли да кажете са ким никако нећете, осим поменутих напредњака?

Рекли смо већ да Тадић, Чеда Јовановић и Чанак не долазе у обзир јер кокетирају са Вучићем. То нам је „црвена линија“. Ја сам већ причао причу када ми је Вучић тражио да одобрим кредит Чеди Јовановићу за Фиделинку. После тога, ми немамо више о чему да разговарамо. Што се осталих странака тиче, и ту смо повукли „црвену линију“ политике. Она каже да је у реду да имате евроскептичне странке и оне које су за ЕУ, да је у реду да постоје странке чија је политика окренута ка истоку и Русији и оне чија је окренута ка западу, да је у реду да је неко фокусиран на традицију, а неко на прогрес. Али, није нормално да се претворите у биро за запошљавање, партијско запошљавање није нормално, корупција, узимање рекета, није нормално да контролишете медије преко буџета, па држава кад јој се не свиђа шта медиј ради заврне оглашавање. Није у реду да утичете на судове, да процесуирате људе политички…

Добро, то можемо да причамо о онима који су тренутно имају полуге власти у рукама и то раде. Шта је са овима који су у опозицији? Има оних који су рекли нећемо са Покретом „Доста је било“…

Нисам то чуо. Нама су понуде за коалицију стигле од свих, чак и од оних са којима смо рекли да нећемо. Међутим, оно што хоћемо јесте да променимо политичку културу у Србији, да странке пређу са друге стране те “црвене линије”. Тако да је сарадња могућа са странкама које кад буду на власти не могу да раде ове ствари које смо дефинисали.
А зар не мислите да су сви они слаткоречиви у доба предизборне кампање и сада пристају на све? Као и да би гласачи више волели да чују ко ће им запослити децу, асфалтирати улицу, увести осветљење…

Управо зато и не правимо предизборне коалиције. Зато што ће свако да прича оно што гласачи желе да чују. После избора, када се буде правила власт на било ком нивоу, долазимо до тога да ли ћемо да направимо договор око неких кључних ствари. На пример, за нас је кључна транспарентност, потпуна јавност рада. Ако, на пример, уђемо негде у власт, први пут кад прекрше транспарентност – ми излазимо из власти. Сигурно нећемо седети у власти где се то ради. Увођење реда нам је основ политике.

Чуо сам коментар „и Динкић је причао о реформи пореза, о гиљотини прописа, о неким променама које никада нису спроведене. Сада то исто прича Радуловић. Ко нам гарантује да ће он то спровести?“

Ево, да Вам да кључну разлику – ја био на власти, у министарству привреде сам имао „ћуп“ од 300 милиона евра. Док сам био тамо из тог ћупа нисам узео ни динар, нисам ником наместио динар, нисам никоме дозволио да украде динар. А када сам видео да не може да се уведе ред, онда сам дао оставку. И морао бих да будем много глуп човек да одем од „ћупа“, да почнем да градим нову политичку организацију без новца, да не узимам донације од великих фирми, да се финансирамо само од чланарина, да не правимо коалиције, да хоћемо да победимо на изборима да бих се вратио на – „ћуп“. Признаћете, да сам то хтео, то бих и радио.

Доста се прича и о томе да Ви разбијате опозицију јер нећете да правите предизборне коалиције. Наводно би потенцијална сарадња целокупне опозиције могла да доведе до рушења Вучића и актуелне власти.

А шта друго могу да кажу. Питање је принципа. Принципи су много тешке ствари, они су непроменљиви. Рекли смо тачно шта нећемо и то је основ разговора, а не лична свиђања или анимозитети. Ми смо ушли у политику да бисмо увели ред, да бисмо од Србију направили земљу у којој се лепо и радо живи, земљу из које деца не беже.

Да претпоставимо да су истраживања намештена и да напредњаци неће освојити толико, али извесно је да они и даље имају већину. Са друге стране, Ви сте рекли да ће СНС да се распадне 2016. Морам признати да то звучи невероватно. На основу чега сте то закључили и, ако већ то знате, када онда Вучић пада са власти?

Ми очекујемо да ће он на овим изборима освојити мање од 40%. Они су напумпали јавно мњење у Србији да сви мисле како је сваки резултат испод 50% за Вучића неуспех. Кад виде да тај неуспех није мали, већ је велики – то је онда почетак краја. Након тога ће нестати страх и он онда нема ниједан други пут него ка доле. А то ће онда унутар његове странке покренути све оне сукобе које имају. Очекујемо онда лавину промена и поновно парламентарне изборе 2017, заједно са председничким, на којима мислимо да победимо.

Колико је потребно домаћој привреди да би се опоравила, каква треба да буде сарадња Србије са ЕУ, Русијом и НАТО, шта је истина о томе да је као стечајни управник прибављао корист својој породици и како је могуће да живи само од уштеђевине, погледајте у интегралном снимку интервјуа са Сашом Радуловићем.

Аутор: Еспресо.рс