Saša Radulović za Espreso

Oni su napumpali javno mnjenje u Srbiji da svi misle kako je svaki rezultat ispod 50% za Vučića neuspeh. A kada uvide da će taj neuspeh biti baš veliki – to je onda početak kraja

Bio je u ministar u Vladi Srbije koju su je predvodili Ivica Dačić i Aleksandar Vučić. Posle pet meseci shvatio je sa kim „tikve sadi“, pa je dao ostavku. To mu, međutim, nije ogadilo politiku. Štaviše, Sašu Radulovića je baš to nateralo formira Pokret „Dosta je bilo“ i započne borbu protiv onih sa kojima je sarađivao.

Neki mu i dalje ne veruju jer jednako proziva i kolege iz opozicije. Drugi, opet, smatraju i da ima suviše tvrde stavove i da odlukom da ne ulazi u predizborne koalicije samo slabi blok partija koje bi mogle da uzdrmaju Vladu Aleksandra Vučića.

O tome sa kime nikad neće praviti „dilove“, kako objašnjava izjavu da će se SNS raspasti posle izbora, šta kaže onima da zagovara iste stvari koje je i Dinkić nekada, a najviše o izborima koji predstoje i rušenju Aleksandra Vučića govori u intervjuu za Espreso lider Pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović.

Jedan ste od najoštrijih kritičara aktuelne vlasti, ali ima i dalje onih koji Vam ne veruju baš zbog toga što ste bili u Vladi koju su vodili Ivica Dačić i Aleksandar Vučić. Šta kažete onima koji sumnjaju u Vas i kažu „ako ste jednom već jednom pravili dilove sa Vučićem, ko garantuje da nećete opet to uraditi“?

Prvo, nikada više nećemo ulaziti u koaliciju sa SNS-om. Drugo, kada se ulazi u Vladu, a to bi građani trebalo da znaju, to nije tim koji se sklepa ko već kako i onda sluša šta im kaže „gazda“. Kad sam ja ulazio u Vladu Republike Srbije, znači ne Vučićeve, ne Dačićeve, napisao sam šta treba da se radi. To je ušlo u ekspoze premijera Dačića, on je to pročitao pred Skupštinom, ona je glasala o tome, a onda sam kao ministar to i sprovodio. Nijedan nalog nisam primao ni od koga, nego sam radio po svojoj savesti i ponosan sam na sve što smo tamo uradili.

U slučaju da pređete cenzus i budete u situaciji da pregovarate sa nekim budućim mandatarom, šta će biti Vaši uslovi? Da li će to biti onih 20 tačaka ili ćete imati još neke zahteve?

Tih 20 tačaka je u slučaju da pobedimo na izborima. Prva među njima je i apsolutni preduslov da bismo sa bilo kim ušli u bilo koju Vladu, a zove se – potpuna transparentnost. To znači da se svakog meseca objavi za prethodni mesec koliko je tačno potrošeno iz budžeta po svim stavkama. Onda za svaku stavku spisak fizičkih i pravnih lica koja su dobili novac i okačen ugovor. A onda još popis sve imovine u vlasništvu države, svih institucija, zavoda, javnih preduzeća, njena procena i ko je koristi. Potom javna sistematizacija svih radnih mesta, a ima ih pre 700.000 u proširenom javnom sektoru, kao i da se zna koji su kriterijumi potrebni, koje je škole neko morao da završi, koje radno iskustvo mora da ima i merila učinka. Bez svega toga, nigde nećemo ući u vlast na bilo kom nivou. I još jednom naglasim – sa SNS-om nećemo ni ako bi prihvatili sve ovo.

Čak i da se hipotetički slože sa svim ovim što predlažete?

Sa SNS, sa Vučićem – apsolutno ne.

A kako Vam se jednom to desilo? Iskusni ste bili i tada.

Nisam ja ni tada poverovao Aleksandru Vučiću. Ja sam radio za policiju i tužilaštvo u 24 sporne privatizacije, pre toga sa Vericom Barać. Tamo smo u svim predmetima, našli ono što je ona i tvrdila. Radio sam i na predmetu „Mišković“. A Vučić me je, praktično, pozvao u Vladu da bi me sklonio sa tih slučajeva. I ne samo mene, već i moje saradnike, recimo Miroslavu Milenović. Mi smo tada razgovarali pre ulaska u Vladu i rekli „ako hoće da nas skloni – skloniće nas svakako. Hajde da vidimo da li sa ovim možemo nešto i da uradimo.“ Onda smo prihvatili to, ja sam napisao program, Vučić ga je pogledao i rekao „jeste, to je to“. Onda smo dobili mandat od Skupštine i onda smo pet meseci to sprovodili i nisam popustio ni jedan jedini put.

Vi ste i pre toga bili prisutni u javnosti, da li kroz blog ili kroz stručne komentare. Kako se niste ranije odlučili da uđete u politiku? Zato što Vas niko nije zvao ili što sebe niste ni videli tu?

Nisam tada uopšte razmišljao o tome, zaista. Pre ovog angažmana mi politika nije bila ni na kraj pameti. Radio sam na različitim projektima, od poreske reforme, recimo, radio za policiju i tužilaštvo, pisao tekstove i bavio se politikom sa te tačke gledišta. Međutim, kako su se stvari pogoršavale, tamo 2011, 2012, onda su mi tekstovi postajali sve više politički, a sve manje ekonomski. Onda je došlo do ovoga, otvorio se neki prostor, odlučili smo da li možemo da postignemo neki rezultat. Ono što smo postigli 2014. nam je dalo mandat da nastavimo da se bavimo ovim. Sada očekujemo mnogo bolji rezultat na izborima, a minimum nam je ulazak u skupštine.

Mnogi i dalje ne veruju da ćete preći cenzus, a Vi kažete da ste ubeđeni u to. Šta to Vama govori da sigurno ulazite u Skupštinu?

Na prethodnim izborima smo osvojili 2,1 odsto, to je 75.000 glasova. Mi te glasače uglavnom nismo izgubili, možda neki mali broj njih. U međuvremenu smo triput podigli podršku. To vidimo na terenu, u razgovorima sa građanima. Na tribinama, kada nam dolaze ljudi, ima maksimalno četvrtina ljudi koji kažu da su glasali za nas na prethodnim izborima. Video sam i nekoliko kredibilnih istraživanja javnog mnjenja, i to ne ona nameštena, koja nas postavljaju dobro iznad 5%.

Ali morate da uzmete u obzir da su neki ljudi prošli put glasali za vas i doživeli kao da su bacili taj glas. Zato su sada na klackalici i razmišljaju „prošli put sam pogrešio daj sad da glasam za nekog ko je siguran“.

Na osnovu razgovora sa ljudima koji su glasali za nas, mi mislimo da je taj broj jako mali, odnosno da smo zadržali onaj procenat sa prošlih izbora. Inače, to je glavna taktika političkih protivnika koji nas napadaju. Ljudi kada shvate da zaista prelazimo cenzus i da ne bacaju glas, mislim da je naš potencijal na izborima da ostvarimo dvocifren rezultat.

Aktuelne su priče o koalicijama. Vi ste negde već rekli sa kim ne biste, a sa kime dolazi u obzir pravljenje saradnje. Možete li da kažete sa kim nikako nećete, osim pomenutih naprednjaka?

Rekli smo već da Tadić, Čeda Jovanović i Čanak ne dolaze u obzir jer koketiraju sa Vučićem. To nam je „crvena linija“. Ja sam već pričao priču kada mi je Vučić tražio da odobrim kredit Čedi Jovanoviću za Fidelinku. Posle toga, mi nemamo više o čemu da razgovaramo. Što se ostalih stranaka tiče, i tu smo povukli „crvenu liniju“ politike. Ona kaže da je u redu da imate evroskeptične stranke i one koje su za EU, da je u redu da postoje stranke čija je politika okrenuta ka istoku i Rusiji i one čija je okrenuta ka zapadu, da je u redu da je neko fokusiran na tradiciju, a neko na progres. Ali, nije normalno da se pretvorite u biro za zapošljavanje, partijsko zapošljavanje nije normalno, korupcija, uzimanje reketa, nije normalno da kontrolišete medije preko budžeta, pa država kad joj se ne sviđa šta medij radi zavrne oglašavanje. Nije u redu da utičete na sudove, da procesuirate ljude politički…

Dobro, to možemo da pričamo o onima koji su trenutno imaju poluge vlasti u rukama i to rade. Šta je sa ovima koji su u opoziciji? Ima onih koji su rekli nećemo sa Pokretom „Dosta je bilo“…

Nisam to čuo. Nama su ponude za koaliciju stigle od svih, čak i od onih sa kojima smo rekli da nećemo. Međutim, ono što hoćemo jeste da promenimo političku kulturu u Srbiji, da stranke pređu sa druge strane te “crvene linije”. Tako da je saradnja moguća sa strankama koje kad budu na vlasti ne mogu da rade ove stvari koje smo definisali.
A zar ne mislite da su svi oni slatkorečivi u doba predizborne kampanje i sada pristaju na sve? Kao i da bi glasači više voleli da čuju ko će im zaposliti decu, asfaltirati ulicu, uvesti osvetljenje…

Upravo zato i ne pravimo predizborne koalicije. Zato što će svako da priča ono što glasači žele da čuju. Posle izbora, kada se bude pravila vlast na bilo kom nivou, dolazimo do toga da li ćemo da napravimo dogovor oko nekih ključnih stvari. Na primer, za nas je ključna transparentnost, potpuna javnost rada. Ako, na primer, uđemo negde u vlast, prvi put kad prekrše transparentnost – mi izlazimo iz vlasti. Sigurno nećemo sedeti u vlasti gde se to radi. Uvođenje reda nam je osnov politike.

Čuo sam komentar „i Dinkić je pričao o reformi poreza, o giljotini propisa, o nekim promenama koje nikada nisu sprovedene. Sada to isto priča Radulović. Ko nam garantuje da će on to sprovesti?“

Evo, da Vam da ključnu razliku – ja bio na vlasti, u ministarstvu privrede sam imao „ćup“ od 300 miliona evra. Dok sam bio tamo iz tog ćupa nisam uzeo ni dinar, nisam nikom namestio dinar, nisam nikome dozvolio da ukrade dinar. A kada sam video da ne može da se uvede red, onda sam dao ostavku. I morao bih da budem mnogo glup čovek da odem od „ćupa“, da počnem da gradim novu političku organizaciju bez novca, da ne uzimam donacije od velikih firmi, da se finansiramo samo od članarina, da ne pravimo koalicije, da hoćemo da pobedimo na izborima da bih se vratio na – „ćup“. Priznaćete, da sam to hteo, to bih i radio.

Dosta se priča i o tome da Vi razbijate opoziciju jer nećete da pravite predizborne koalicije. Navodno bi potencijalna saradnja celokupne opozicije mogla da dovede do rušenja Vučića i aktuelne vlasti.

A šta drugo mogu da kažu. Pitanje je principa. Principi su mnogo teške stvari, oni su nepromenljivi. Rekli smo tačno šta nećemo i to je osnov razgovora, a ne lična sviđanja ili animoziteti. Mi smo ušli u politiku da bismo uveli red, da bismo od Srbiju napravili zemlju u kojoj se lepo i rado živi, zemlju iz koje deca ne beže.

Da pretpostavimo da su istraživanja nameštena i da naprednjaci neće osvojiti toliko, ali izvesno je da oni i dalje imaju većinu. Sa druge strane, Vi ste rekli da će SNS da se raspadne 2016. Moram priznati da to zvuči neverovatno. Na osnovu čega ste to zaključili i, ako već to znate, kada onda Vučić pada sa vlasti?

Mi očekujemo da će on na ovim izborima osvojiti manje od 40%. Oni su napumpali javno mnjenje u Srbiji da svi misle kako je svaki rezultat ispod 50% za Vučića neuspeh. Kad vide da taj neuspeh nije mali, već je veliki – to je onda početak kraja. Nakon toga će nestati strah i on onda nema nijedan drugi put nego ka dole. A to će onda unutar njegove stranke pokrenuti sve one sukobe koje imaju. Očekujemo onda lavinu promena i ponovno parlamentarne izbore 2017, zajedno sa predsedničkim, na kojima mislimo da pobedimo.

Koliko je potrebno domaćoj privredi da bi se oporavila, kakva treba da bude saradnja Srbije sa EU, Rusijom i NATO, šta je istina o tome da je kao stečajni upravnik pribavljao korist svojoj porodici i kako je moguće da živi samo od ušteđevine, pogledajte u integralnom snimku intervjua sa Sašom Radulovićem.

Autor: Espreso.rs