Blog

Dušan Pavlović: O izbornom sistemu

Partokratija je izborne zakone prilagodila sebi. Onemogućila je izbor kredibilnih ljudi da bi imala punu kontrolu nad poslušnicima. Izborne liste najčešće sastavlja lider stranke sam, ili uz pomoć nekoliko najbližih ljudi na osnovu partijskih kriterijuma, što poslušniji to bolji.

Dušan Pavlović

Poznati ili popularni kandidati na listi najčešće služe da se iza njih sakriju neki partijski ljudi za koje ne bismo nikada glasali, jer čim prođu izbori ugledni ili popularni povuku svoje kandidature.

Pogledaj kratak video potpredsednika pokreta Dosta je bilo Dušana Pavlovića o izbornom sistemu. Pokret se zalaže za promenu izbornog sistema, da dobijemo šansu da biramo pojedince u koje verujemo.

 

Dušan Pavlović

Dušan Pavlović

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu predaje savremenu političku ekonomiju sa teorijom javnog izbora, u zvanju vanrednog profesora, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Oblasti interesovanja: Teorija racionalnog izbora i politička ekonomija demokratskih ustanova.

Objavio više radova iz oblasti: "Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine"(2007), "Spisi iz političke ekonomije" (2010), "Teorija igara. Osnovne igre i primena" (2015).

Knjigu „Mašina za rasipanje para“ napisao na osnovu iskustva stečenog tokom pet meseci u Ministarstvu privrede. To je insajderska priča iz kabineta ministra privrede Saše Radulovića 2013-2014. gde je bio savetnik ministra.

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Ovog coveka sam postovao i cenio njegovo misljenje jos dok se pojavljivao u medijima kao politicki analiticar. Sada ga jos vise respektujem kao istaknutog clana pokreta DJB. Sve pohvale za pokret i pojedince koji cine njegovu kicmu.
    Suvisan je komentar za prilog gospodina Pavlovica, on zna sta prica i to vrlo jasno i razgovetno kaze tako da mogu svi koji ga cuju, da ga razumeju. Pitanje je samo da li to zele.

  • Predlog za prelazak na poluproporcionalni izborni sistem je jedan od razloga zašto bih glasao za DJB. Takav umereni sistem bi dozvolio i kandidatima za poslanika i kandidatima za premijera da se dokazuju pred biračima. Dodao bih da su možda pomoć u sklapanju liste pružile i ambasade. Pametno bi bilo imati poslaničke jedne a predsedničke i odborničke izbore dve godine kasnije. To podseća na midterm u nekim zemljama, omogućava uticaj skupštine na predsednika i obrnuto.

  • Ne znam tačno za kakav se izborni sistem zalaže pokret DOSTA JE BILO, tj. ne znam da li se zalaže za čist većinski sistem koji može biti u nečemu nepravedan. Zamislimo da neka stranka u recimo 10 izbornih jedinica zamalo izgubi (na primer 48% prema 52%). U svim tim izbornim jedinicama neće imati ni jednog poslanika. Najpravedniji je tzv, dvokružni sistem koji se sastoji u sledećem: stranka imenuje članove izborne liste tako da se zna koji čovek je kandidovan na vašoj izbornoj jedinici. Vi glasate za listu i tako se određuje broj poslanika koji je osvojila određena lista, a redosled ulaska sa te liste određen je procentom osvojenioh glasova na tereitoriji izborne jedinice. To bi npr, značilo da je neka stranka osvojila 20 mandata. Prvi uz skupštinu ulazi kandidat iz Pirota, drugi kandidat iz Prijepolja…. Drugim rečima, sastav poslaničkog klčuba ne određuje stranka, nego birači.

    • Zar ovo nije model koji je pre 6-7 godina bio predlagan za državne izbore, pa se posle odustalo?

  • Glasanje svakako treba personalizovati, ali većinski sistem ima svojih nedostataka, te smatram da je bolji proporcionalni sistem sa nekoliko preferencijalnih glasova (i sa pragom za uzimanje u obzir preferencijalnih glasova), a kako bi glasači znali svoje kandidate poželjno je i više izbornih jedinica – čime se garantuje regionalna zastupljenost kandidata.Mane ovakvog sistema su što remeti (smanjuje) zastupljenost žena i ne rešava zastupljenost manjina.