Pokret Dosta je bilo je jedina politička stranka u Srbiji koja je okrenuta ka Srbiji i posvećena tome šta treba uraditi ovde, kako uvesti red, da bi nama svima bilo bolje.
U centru programa pokreta je interes Srbije, suprotno svim drugim strankama koji gledaju na interese Zapada ili Istoka. Smatramo da neće doći nikakvi spasioci ni iz Brisela, ni iz Moskve, jer oni gledaju svoje, a ne naše interese i da sami treba da uredimo našu kuću.
Naš posao je uvođenje reda u Srbiji po ugledu na uspešne zemlje, koje imaju uspešne sisteme. Ne treba da izmišljamo toplu vodu. Treba primeniti najbolje od onoga što postoji. Zemlje uzori su Holandija, Danska, skandinavske zemlje, Kanada i želimo da to primenimo u Srbiji.
Pogledaj kratak film u kome Saša Radulović objašnjava da ne želimo da se ugledamo na propale sisteme na Istoku i podeli sa prijateljima.
Pa posteno, uglavnom stranka koja je na vlas je za ulazak u EU a glavna opoziciaj kaze “mi smo za Rusiju”. Ok je sve to ali kad dodjemo do Rusije sta onda? Da li ce skolstvo da nam se reformise ako smo za EU ili Rusiju, da li ce da se smani korupcija ako se okrenemo Rusiji, da li ce penzioni fond da nam se reformise…Ovo je najbolji odgovor koji sam do sada cuo u poslednjih 15godina. Mi treba da uvedemo sistem, i kad uvedemo sistem mi i dalje mozemo da izvozimo i u Rusiju i u Makedoniju…
I ja sam stvarno za to da mi treba da gledamo sve zemlje, pa kad reformisemo skolstvo, zdravstvo, privredu…lepo pogledamo kako su razvijene zemlje to uradile pa utvrdimo koja je opcija najbolja i onda da pokusamo da to prilagodimo nasim uslovima.
Ni na Istok ni na Zapad, već srednjim putem.
To je jedini put uzbavljenja.
Jasno kao dan, čista dijalektika.
E, što to narod neće?
Zato što to niko neće ili ne ume da objasni !?
Znači, imaju tri opcije,
Evropa, Rusija ili use i u svoje kljuse.
Ovo Radulovićevo objašnjenje je izuzetno važno, možda je jedno i od najvažnijih koje je do sada dao. Evo zbog čega.
Prvi put je u našoj politici istaknuto da Srbija ne treba da se ponaša kao invalid bez noge koji, dok hoda, stalno mora na nekog da se naslanja. Meni to govori o jednoj lepoj i izgrađenoj samosvesti, potpuno suprotstavljenoj našem viševekovnom podaničkom mentalitetu koji je kroz istoriju stalno tražio oslonac, malo u Rusiji, malo na Zapadu (bez obzira na to što je oslonac bio katkada i neophodan). Dosta je i toga bilo! Zašto već jednom ne možemo da odrastemo, zašto nam stalno trebaju staratelji, zašto ne umemo sami da izgradimo i upristojimo svoju državu? Tim pre što nam za to nije potreban neki istraživački napor kako da to postignemo, imamo gotove šablone, uzore, zemlje koje su to već uradile i na koje treba samo da se ugledamo. Takvom politikom Srbija bi se najzad okrenula sebi i svojim interesima, prestala bi da bude isključivo zona sukobljavanja interesa Istoka i Zapada. Ali ne samo to: u samoj Srbiji ublažile bi se, a vremenom i nestale, podele na evrofile i rusofile, obesmislile bi se mnoge politikantske tenzije, ukinula bi se prevrtljivost naše spoljne politike. Za razliku od mnogih promašenih i lažno proglašenih, ovo bi bio pravi patriotizam.