Dragi prijatelji, pišem vam iz Amerike, država Vašington, gde se nalazim na privremenom radu. Pokret „Dosta je bilo“ se zalaže za model koji najviše liči na kanadski, ali ja ću se osvrnuti na neke elemente američkog sistema. Kao što je poznato, američka privreda je dinamična i privlači kako novac tako i ljude stotinama godina. Država u kojoj ja radim, Vašington, je domovina Majkrosofta, Boinga, Starbaksa, kao i mnogih drugih poznatih i nepoznatih firmi. U ovoj državi stopa nezaposlenosti 2015. je bila 5.8%, a u Sijetlu, gradu u kome živim je aprila 2015 godine bila 3.0%. U Sijetlu samo onaj ko ne želi ili ne može da radi – ne radi. Svi ostali imaju radna mesta, privređuju! Danas izgubiš posao, ali već sutra možeš da nađeš novi. To je bukvalno tako.
To nije samo zato što je američko tržište veliko i jednoobrazno, nije samo zato što je američka čizma prisutna u mnogim kutovima zemaljske kugle, jer postoje i druge zemlje sa tako velikim tržištem i vojnom moći, a ne tako efikasnom privredom i tako malom stopom nezaposlenosti. U čemu je tajna?
Pa… Od kako je izmišljen novac, od kako postoji tzv. robno-novčana privreda, budžeti država se finansiraju novcem. Novac u budžete dolazi od poreza. Nema više desetine, danka ili danka u krvi, već – od ljudi koji privređuju uzima se novac koji treba da služi zajedničkom dobru. Dakle, porezi su ti koji čine jedan od stubova države. U Americi, najznačajniji porezi, oni koje građani najviše osećaju su porez na platu (porez na dohodak, tj. Income Tax) i porez na promet (PDV kod nas, tj. Sales Tax, Fuel Tax). A koliki su porezi, da li oni možda guše privredu, s obzirom da američke države imaju ogromne budžete?
Prvo, država Vašington, uopšte ne prikuplja porez na dohodak i skoro sav novac za budžet prikuplja od poreza na promet, robe, dobara i goriva. Da ne ulazim u detalje ali, porez na prodaju (ono što je kod nas PDV) u ovoj državi je oko 9.5%, a na hranu je 0%! Našim rečnikom PDV je 9.5%, više nego duplo manje nego kod nas. Drugo, federalna država, prikuplja porez na dohodak i ne prikuplja porez na promet, dakle našim rečnikom, federalnoj vlasti ne ide PDV. Kada se oba saberu, građanin koji živi u Vašingtonu plaća PDV 9.5% i plaća porez na dohodak federaciji. I to je sve od poreza.
A koliki je porez na dohodak koji ide federaciji? Porez se određuje po skali i postoje ogromne poreske olakšice za one koji imaju porodice ili koje izdržavaju druga lica. Evo primera iz 2013. za one koji su u braku i zajedno prilažu podatke za oporezivanje:
Na prvih zarađenih od 0$ do 17.850 $ (na godišnjem nivou), plaća se 0% poreza. Na sledećih zarađenih od 17.850 $ do 72.500 $ plaća se 15%, samo na deo preko 17.850 $, tj. 15% samo na 54.650 $ (72.500 $ manje 17.850 $) itd.
Zaradio 18.000 $ ili milion $, porez na prvih 17.850 $ je isti za sve. Progresivno oporezivanje ima iste uslove za sve, bez obzira na nivo zarade. Najveća poreska stopa je 39.6% za deo zarade koji prelazi 450.000$ godišnje.
Kanadska progresivna lestvica je nešto drugačija. Na prvih zarađenih 11.474 $CAN plaća se 0%. Onda od 15% na deo zarade od 11.474 $CAN do 44.701 $CAN , 22%, na deo zarade od 44.701 $CAN do 89.401 $CAN itd. Najviše plaćaju najbogatiji, na deo zarade koji prelazi limit.
U Kanadi, dodatno u odnosu na Ameriku, zdravstveni sistem se finansira iz budžeta, kao i socijalna penzija koja je ista za sve. Kanadski budžet se puni takođe mahom od poreza na promet i poreza na dohodak, koji su viši nego u Americi, ali su zato državljani Kanade sigurniji u socijalnom smislu.
A šta je to zajedničko za američki i kanadski sistem, kao i za sistem mnogih evropskih država? To je upravo progresivni način oporezivanja dohotka! To je zamajac privrede, to je računica koja se pokazala kao efikasna u podsticaju ljudi na zapošljavnje, u podsticaju ljudi na organizovani rad. Različite su stope za različite sume u različitim državama, ali, jedno je isto u svima – oni koji najmanje tj. malo zarađuju ne plaćaju NIKAKAV ili VEOMA MALI porez državi.
Ako nisi ništa zaradio, nisi dužan državi. Ako si malo zaradio, opet ništa ili skoro ništa nisi dužan državi. Dovoljno je da imaš da prehraniš svoju porodicu i već kao takav nisi teret društvu, pa tako ni budžetu.
A kod nas? Kod nas je najmanji dohodak procentualno najviše oporezovan. Kod nas, ako primaš oko 20.000 dinara platu, tvoj poslodavac je morao da da državi oko 8.000 dinara. Znači, to je 28% od tvog bruto primanja. A ti primio minimalac. Da ne pričam da ako imaš svoju firmu i nisi ništa zaradio, ti opet moraš da daješ državi tih 8.000 din da bi firmu održao u životu! Pa ko će se, zdrave pameti obavezati da osniva firmu, i da zna da će, ako jednom dođu crni dani, morati da daje državi pare radio – ne radio? Tako se ubija lična inicijativa, a kada se ubije lična inicijativa, onda se ubija privreda, a otvaraju se vrata crnom tržištu, neradu i svemu onome što nerad sa sobom nosi. Tako se tera narod da ne prijavljuje rad ili da ne radi, pa se tako smanjuju i prihodi države, i lako dođemo do situacije u kojoj smo sada.
Jedno pitanje, šta mislite, kada bi se u Americi ili Kanadi uveo poreski sistem kao kod nas – da li bi i jedna firma koja sada tamo posluje ostala tamo? Takozvani kapital bi se dok trepneš preselio preko okeana ili ko zna gde. Kada bi poslodavac u Americi plaćao 28% poreza na najmanje plate? Ne bi ni bilo poslodavaca, ne bi ni bilo radnika.
Druga komponenta poreskog sistema koja nama nedostaje je efikasnost. I američka i kanadska država se svake bogovetne godine raskusuraju, tj. obračunaju dugovanja i potraživanja za svakog živog (ili mrtvog) građanina koji plaća porez. Na kraju svake fiskalne godine, svi oni koji su išta zaradili, državi podnose svoje račune. Država ih pregleda i vrati novac ako je više poreza uplaćeno ili traži dodatni novac ako je manje poreza bilo uplaćeno. Ovaj proces se zove „Povraćaj poreza“ tj. „Tax return“. Treba li uopšte napomenuti da u tom procesu izuzetno veliku ulogu u današnje vreme imaju kompjuteri? Kako je moguće da država od dvesta i više miliona ljudi to efikasno uradi za par meseci?
Da li znate koliko je našoj državi potrebno da preračuna poreze i utvrdi nepravilnosti? Evo primera. Lično sam 2011. godine bila pozvana u poresku upravu da izmirim dug za doprinose iz 2004. godine (jedne organizacije koju sam vodila). Našoj poreskoj upravi je trebalo 7 godina da utvrdi da nedostaje nekih par hiljada dinara na nekom računu?
Poreski sistem mora da se menja, ne može se više čekati. Snaga privrede je u ljudima, kako u Americi, Kanadi, tako i kod nas. I onaj kafedžija i industrijalac i obućar i svako ko daje doprinos društvu svojim radom, privređivanjem, organizacionim sposobnostima čini tu famoznu privredu. Ne čine privredu državni službenici, već narod. Ako su porezi ogromni, narod je primoran da ih ne plaća! Ne zagovaramo uvođenje američkog sistema u Srbiju, već predočavamo efekte malih poreskih stopa na privredu.
Dajmo narodu uređene i predvidive okvire za rad i učestvovanje u fer poreskom sistemu, i videćete, privreda će se pokrenuti i oživeti, jer privreda – to smo upravo mi sami!
Katarina Piljanović,
magistar elektrotehnike, Sijetl, SAD, članica pokreta Dosta je bilo
na ovome treba insistirati. Građani itekako osećaju da ih Vučićev režim pljačka besomučno porezima na sve i svašta. To lomi kičmu Vučićevom režimu. Režim je interesna grupa koja besomučno pljačka građane i drži ih u neznanju.
Nije samo Vučićev režim. Tako je u Srbiji odavno, ali ga je ovaj baš preterao sa PDV-om od 22%.
Đinđiđ je, npr, insistirao na smanjenom PDV-u za nauku i obrazovanje, a to se najviše osetilo na IT.
tekst je pun gresaka, molim vas angazujte lektora
Gospodine, da li ste Vi shvatili sustinu teksta? Nama trenutno nije bitna lekcija iz pravopisa
Momčilo, mogli ste i Vi da ispoštujete pravopis do kraja ako već prigovarate za isti (početno veliko slovo, tačka na kraju…). Što se ostalih tiče ako je već tekst na ovako bitnom sajtu tako jedne ozbiljne organizacije on MORA biti napisan bez grešaka!!! Doduše, pročitao sam ceo tekst i nisam uvideo neke greške, poentu jesam! I slažem se sasvim sa ovim, jer i sam sam suvlasnik u jednom malom preduzeću i porez je zaista prevelik! Navodi ljude u sivu ekonomiju, jer se vode politikom zašto bre da plaćam ovoliki porez kada sve ide u džep političara a ja jedva krpim kraj sa krajem. Toliko od mene, pozdrav!
P.S. Nemojte zamerati ljudima koji ne koriste ČĆŽĐŠ, ja ih lično koristim samo u poslovnim mail-ovima, za ovako neke stvari pisem bez kukica, daleko brže i praktičnije, ovde sam ih koristio samo zbog prethodnih zamerki 🙂
Gospodine Momčilo, pre nego što nešto kažete na temu pravopisa, počnite koristiti naša slova, bilo da je ćirilica ili latinica. Tema teksta nije pravopis ali kad već insistirate…
BRAVO, Katarina!
Još jedan dokaz da inženjeri razmišljaju sistemski. To nam treba!
Lep primer koji pokazuje šta je suština uspešnog društva. Poreski sistem koji podstiče rad i preduzetništvo je motor razvoja društva i postignuća većine u njemu. Kod nas je to sve izokrenuto, ne slučajno već namerno, jer je tako lakše. Lakše je tražiti greške u tekstu nego pokušati shavtitit suštinu a još teže je primiti se posla i reformisati društvo po meri većine.
Katarina hvala na ovim neprocenjivim informacijama za nas,sada sam jos vise siguran kome cu dati glas,SASA MORAMO USPETI, ALI MORAMO!!!
Mene samo ovo zanima! Ovo je najvaznija istina za mene! Ako se ovo desi, kod nas ima nade,sve drugo je nevazno!
Molim vas nemojte da odustajete od ovog plana kad pobedite na izborima!!!
DOSTA JE BILO 10% u skupstini-minimum!!!
Postovani,
Iskreno, podrzavam pokret, njegove ciljeve interese ali ajde da budemo malo realni sto se tice samog americkog sistema oporezivanja, nije los ali nije ni savrsen… Poznato je da u USA nije regulisan zdravstveni sistem kao i besplatno skolovanje, sto je, da budemo iskreni, veliki dodatak za svaki kucni budzet ako nije regulisan drzavnim sistemom. Ne kazem na ovaj nacin da je nas sistem oporezivanja savrsen i dobar ali da ima prednosti u odnosu na americki. To sto je nas porezni sistem napravljen da gusi narod a ne da mu pomaze tj nema kontrolu gde pare odlaze i ko placa a ko ne placa porez, to je vec druga prica. Iskreno nisam ekonomista vec samo iznzenjer i moje misljenje da nas sistema oporezivanja u osnovi ima dobar model ali losu realizaciju, kontrolu ali sam siguran kao sto sam rekao na pocetku da americki sistem oporezivanja nije idealan, zato i USA ima problem koji se zove, kako vestacki napuniti budzet tj. izaci van granica USA i taj nedostatak nadoknaditi pljackama zemalja treceg sveta, trigovina drogom, najvise oruzjem..
Toliko od mene..
Kao autor teksta želim da odgovorim na vaš komentar. Školovanje u Americi je besplatno, osnovna, srednja škola su sasvim besplatne (moja deca pohađaju osnovnu školu ovde besplatno – iako smo ovde potpuni gastarbajteri). Državni univerziteti su besplatni za dobre đake takođe. Drugo, najbolnija tačka američkog sistema jeste zdravstveno osiguranje, ali čak i tu država pomaže one koji malo zarađuju i dotira im osiguranje. Kanada, sa druge strane – u kojoj je porez takođe progresivan, daje besplatno zdravstveno osiguranje za SVE svoje građane (ne uključujući uvek lekove koji se uzimaju ambulantno). Ima to mnogo detalja, sitnica, ali naš poreski sistem je u osnovi loš – jer ne podstiče nas obične ljude na rad i privređivanje, već uzima zaradio – ne zaradio. Jer je nefleksibilan i uzima odande odakle ne treba i onda putem subvencija opet često daje tamo gde ne treba… ne koristi snagu naroda za boljitak svih, već državnu palicu.
Marko, Katarinina tema je bio poreski sistem. Ne obrazovanje ili zdravstvo. I slazem se sa njenom temom, tako nesto treba Srbiji pod hitno.
Srpski poreski sistem ne da nema prednosti vec ima ogromne nedostatke, koji ubija privredu i tera je u sivu/crnu zonu.
Kako moze biti pravedno da onaj ko radi za bednu platu placa istu (ili samo minimalno manju) poresku stopu kao Miskovic? Kako moze da bude da otac sa dvoje dece cija zena ne radi, ima kod iste bruto plate, istu neto platu kao onaj ko je samac i izdrzava samo sebe? Toga nema nigde u normalnom svetu, to nije moralno sa stanovista drzave.
Bitni su takodje i porezi na imovinu. Moj zet u Chicagu placa porez na svoju kucu (240m²) otprilike 750$ mesecno. Do pre dve godine u Floridi je placao za kucu slicne velicine nesto vise od 600$ mesecno. Ni taj porez ne ide u federalni, vec u republicki budzet (ili opstinski/gradski).
Kazes ti si inzinjer. Znaci intelektualac? Pa pojasni malo na intelektualni nacin -ne na satrovacki- gde to USA pljacka po trecem svetu, gde to drzava USA trguje sa drogom? Trgovina oruzjem u zakonskom smislu je legalna, ne samo za USA vec i sve ostale drzave sveta. Ne trguje li i Srbija oruzjem? Ako diskutujemo kulturno, ajde da nam i argumenti budu kulturni, a ne cula, rekla, kazala..
Katarina mislim da vam se omakla jedna mala greska. Porez na dohodak (platu) ne placa poslodavac vec sam radnik. Poslodavac jedino uplacuje (odbija od bruto plate) taj porez poreskoj upravi u ime radnika. Isto tako je i u Nemackoj. Takodje odbija od bruto plate sve ostalo (penzijsko osiguranje, zdravstveno, i osiguranje za nezaposlenost). Ta su osiguranja u Nemackoj do jedne plate od oko 7500€ mesecno obavezna i imaju fiksnu procentualnu stopu. Bitno je jos reci za Nemacku, da je poslodavac duzan isti deo koji placa radnik za svoje penzijsko i zravstveno osiguranje, da uplati takodjer. Ne znam kako je to reseno u USA ili Kanadi.
Mozda jedna mala statistika iz Nemacke koja je stara vec vise od 5 godina tako da ne znam da li je i danas jos tako, ali je u najmanju ruku skoro isto tako: 75% celokupnog poreskog prihoda Nemacke bude ubrano od 10% najbogatijih gradjana Nemacke. Ostalih 90% poreskih obveznika znaci placa zajedno 25% poreskih prihoda Nemacke. Najvisa poreska stopa u Nemackoj je 45%. Do oko 8500€ godisnje zarade se ne placa porez. Bracni par znaci pocinje sa minimalnom poreskom stopom tek kod oko 17000€ godisnje plate. Do te sume ne placa porez na platu. Taj nivo se jes nesto uvecava po svakom detetu.
Poenta oporezivanja u uspesnim i humanim ekonomijama je da poreska stopa mora da bude pravedna i razumljiva za svakog ko placa porez. Kazne na neplacanje poreza, izbegavanje ili prevare su ogromne i u novcu i u godinama zatvora.
Takodje poreska stopa mora da bude konkurentna ostalim drzavama, jer kod prevelike poreske stope Kapital moze da ode iz drzave. A to bi znacilo gubljenje radnih mesta i manji poreski prihodi. To je Katarina dobro primetila.
Odlican tekst Katarina!
Poštovani Živko,
hvala na pohvalnom komentaru, a i dodatnim primerima iz Nemačke. U pravu ste kad kažete da je i u Americi i Kanadi svaki građanin dužan da plaća svoje poreze. Poslodavac ima obavezu da zadrži poreze u ime države, ali za plaćanje svojih poreza svako pojedinačno odgovara i radnik je dužan da na kraju godine dodatno plati ukoliko poslodavac nije zadržao (u ime države) dovoljan iznos. Ja sam to namerno malo uprostila u članku, jer kod nas, u Srbiji, to nije slučaj, te bi bilo previše detalja koje treba objasniti na dve kucane strane. U suštini, gledano sa stanovišta poslodavca radnik košta neto dohodak+porez, tj. bruto dohodak, te odatle i pomenuto tumačenje.
Živeo sam dugo godina baš u Sijetlu, i mislim da je progresivni poreski sistem prezentovan sa ekstremno svetle strane.
Ima toliko pametnih delova poreskog sistema SAD koje bi mogli da prepišemo, a mi smo se uhvatili za najgori deo…
1) U SAD sav novac osim federalnog poreza na dohodak ostaje u lokalu. Jedino kada lokalne samouprave same raspolažu sa novcem možemo da govorimo o samoupravama. To tada će biti sve samo ne samouprave. Ovo je mnogo bitnije nego uvođenje progresivnog oporezivanja!
2) Zašto ne koristimo bruto platu kada razgovaramo o plaćanju, već samo govorimo o neto? U Americi je sve bruto, tako da svaki poreski obveznik dobro zna koliko poreza je platio u periodu obračuna plate, kao i od početka godine (značajna informacija).
3) Zašto država ne prestane da se bavi pravljenjem/kupovinom lošeg softvera (APR, MUP, itd.) i napravi sigurni protokol koji dozvoljava izradu softvera za porez od strane trećih lica (u SAD – TurboTax, H&R Block, TaxSlayer, itd.) gde će na otvorenom tržištu isplivati najbolje?
4) Zašto ne naučimo od SAD kako da kroz inspekciju samo nekoliko % kompanija zaustavimo 95% utaje poreza?
Progresivni poreski sistem bi bio veoma loš za Srbiju jer stavlja najveće namete upravo na srednju klasu jer ona jedina plaća porez na dohodak. Najbogatiji ljudi ne primaju velike plate, već ostvaruju zaradu kroz dobit kompanije ili prodaju imovine (corporate income tax, capital gains tax). U Americi, kao i u Srbiji, više se isplati zarađivati kroz dobit, nego kroz veliku platu.
Kada podržavate ovu ideju i zamišljate kako će bogati (Beko, Mišković ili Kostić) da plaćaju više poreza uz novi poreski sistem, zamenite njihovu sliku sa 200 inženjera koji rade u Microsoft-u u Beogradu i velikom broju IT kompanija u kojima se prosečna plata kreće oko 1500 evra. Oni će da plaćaju veće poreze nego sada! Dok su meni u SAD uzimali 40% plate kada se saberu svi porezi (i moj poslodavac na to plaćao još oko 10%), Klintonovi su plaćali sve ukupno 15%.
Da bi veliki broj ljudi plaćao manje (većina zarađuje ispod 35.000 RSD), mali broj njih koji zarađuju preko 150.000 će morati da plaća dosta više!
Zato bih zamolio predstavnike DJB da postave predlog izmena Zakona o porezu na dohodak kako bi mogli da izračunamo koliko više ili manje poreza će nam doći na naplatu sa progesivnim poreskim sistemom. Može čak i kalkulator u Excel-u. Ovo mi je veoma važno jer ozbiljno razmatram da li da glasam za DJB…
Već postajemo nekonkurentni sa cenom u poređenju sa komšijama zbog rasta cene visokoobrazovane radne snage u IT sektoru, da nam samo još trebaju dodatna poreska opterećenja. Umesto da podstičemo upravo stvaranje jake, “bogate”, srednje klase, mi pokušavamo da ugušimo njen rast. Već imamo glup zakon o dodatnom porezu na plate tri puta veće od proseka koji ne donosi veliku dobit državi a pravi velike probleme na high tech tržištu.
Obožavam ovakve komentare. Konkretni, kulturni, pronicljivi. Ne samo da uviđate nepravednost sadašnjeg sistema, nego ste i svesni da nije svaka promena i promena na bolje.
Molio bih pojedine fanove/članove pokreta da budu malo manje ostrašćeni. Većina nas ovde ostavlja komentare jer poštuje pokret i želi da glasa za njega. To što iznosimo kritike ne znači da smo nekakvi “botovi”. Trenutno stanje je katastrofalno, ali ako nešto hoćemo da promenimo nije dovoljna samo volja za to.
Takođe priključujem se Nenadovoj molbi da iznesete neke preciznije analize i konkretnija rešenja vaših predloga. Predlozi su dobri, ali sigurno ih možemo i unaprediti. Takođe me interesuje računica po kojoj država može da uštedi milijardu evra otpuštanjem 100 000 radnika. Veliki pozdrav!
Poštovani Nenade,
iako ovo nije najbolji način da se vode polemike, odgovaram na vaše predloge i uzvraćam par komentara…
1) Mnoge su manjkavosti našeg poreskog sistema, pa tako i ovo što ste naveli, jer je kod nas veoma nejasno koji porezi ostaju na raspolaganju lokalnim samoupravama. I na tome bi moralo da se poradi i da se revidira distribucija poreskog novca. U tom smislu je i pomenuto u članku da porez na promet u Americi ne odlazi federalnoj vlasti, ali to je zasebna tema kojoj bi trebalo posvetiti više pažnje.
2) Na žalost, u Srbiji je toliko zakukuljen obračun plata, da retko ko zna koliku zaista ima bruto platu, jer se stalno pominje osnovica, po kojoj se obračunava plata, ali osnovica nije bruto plata… Dakle, upravo to što kažete, treba nam jasan sistem obračuna poreza na plate, baš kao što je slučaj u mnogim zapadnim zemljama, pa tako i Kanadi i Americi itd, jer nejasan sistem otvara vrata manipulacijama.
3) Primer koji navodite nije jedini primer rigidnosti našet državnog aparata, koji se trudi da zadrži monopol gde god ga je moguće imati, bez obzira na posledice
4) Trebalo bi…
A sad bih prokomentarisala vaš, opravdani, strah od primene progresivnog poreza kod nas… Jeste, nije se jednom desilo da se u Srbiju „uveze“ pravilo iz drugih zemalja, pa da se kod nas primeni nakaradno, kao kad žaba digne nogu da se potkuje (jedan svežiji primer je institucija notara). Ideja našeg pokreta nije da se porez smanji za najsiromašnije, a da se sve to nadoknadi kroz oporezivanje srednje klase. Naprotiv, stope po kojima se obračunava porez bi trebalo da budu veoma pažljivo odabrane i da pri tome ne budu smišljene samo za popunjavanje budžeta, već da budu bazirane na stvarnim troškovima života u Srbiji, te tako plata od 1500 evra ne bi trebalo da predstavlja sumu koja bi bila zakačena najvišim poreskim stopama. A porez na dobit je opet zasebna tema, koju sigurno treba razraditi i uvesti pravila koja pospešuju ulaganja, a sa druge strane doprinose opštem dobru.
Evo citata iz našeg programa:
„Domaću privredu guše ogromni nameti na rad. Doprinose na teret poslodavca treba smanjiti sa 17.9% na 10%. Doprinose na teret zaposlenih sa 19.9% u dva koraka, prvo na 10%, a zatim na 0%. I uvesti progresivno sintetičko oporezivanje dohotka građana sa stopama od 0%, 20%, 30% i 40%. Ovakav poreski sistem bi doveo do rasta neto plata za preko 95% građana, jer bi država smanjila svoj deo kolača. Sa smanjenjem sive ekonomije i rastom broja zaposlenih, doprinosi na teret zaposlenog bi se smanjili na 0%.“
Poštovana Katarina, veoma mi je drago da se trudite da nađete rešenje za poreski sistem u Srbiji, ali mi brojevi sa kojima izlazite kao pokret ne prolaze neku osnovnu finansijsku analizu.
Ako 1% Srbije zarađuje preko 1.500 evra (18.233 građana je prijavilo dohodat 3 puta veći od proseka), a DJB se zalaže za to da više od 95% ljudi dobije smanjene poreske namete i to u značajnim iznosima, meni kao inženjeru i ekonomisti jedan od ova dva podataka ne može da bude realan.
Ili imamo ogromnu utaju poreza (zato sam naveo #4) ili je Srbija u toliko lošem stanju da mi nemamo srednju klasu i vaš predlog nije realan. Ili možda planirate da značajno smanjite prihode od poreza na dohodak i povećate porez na dobit, ukinete paušalno oporezivanje, itd.?
Za kraj, broj zaposlenih je u Srbiji u konstantnom padu od kada je pao Sloba (meni je mučnina u stomaku od kucanja ove prethodne rečenice i zato bih pre sebi odsekao ruku nego glasao za DS, DSS, LDP i ostale stranke bivšeg DOS). Bazirati poresku politiku na rastu zaposlenosti i smanjenju sive ekonomije u Srbiji nije realno. Za Srbe je i porez od 5% prevelik, ali zato želimo besplatno školovanje i najbolju medicinsku negu. Pokvarili smo se kao narod i potrebno je dosta vremena da se vratimo u normalu.
Dragi Nenade,
potpuno ste u pravu. Ceo poreski sistem mora da se menja, od paušalnog oporezivanja (jer je to način da se poreska uprava ništa ne radi, a skuplja novac i to na najneefikasniji način), do poreza na dobit. Što opet ne znači da ne treba uvoditi progresivno oporezivanje, jer je ono osnov svakog savremenog i efikasnog poreskog sistema. Smešno bi bilo puniti budžet velikim oporezivanjem dela plata od preko 1000-1500e, pošto i sami pratite statistike vidite da je to nerealno. To nije plan DJB. DJB je izašao sa programom i jasnim smernicama za menjanje poreskog sistema, ali mislim da je za detalje koje bi ste želeli da znate, sada ipak prerano.
Obratiću pažnju uredništvu na vaš komentar i odziv na koji je naišao.
Nenade progresivna poreska stopa postoji skoro svugde u svetu. Mora i u Srbiji. Ne moze se na primeru Microsoft-zaposlenih odredjivati poreska stopa za Srbiju. Kod jedne izmerene poreske stope (ovo bi trebali da izracunaju strucnjaci za socijalu, financije i budzet) ne znaci automatski da bi ti na 1500€ platu placao veci porez nego danas. To samo znaci, da bi najmanje bruto plate placale dosta manje poreza i imale veci neto iznos, ali zato Miskovic i Beko i ostali bogatasi vise. Jaca ledja treba da nose veci teret od slabasnih, to glavna je karakteristika jednog humanog drustva.
Poštovani Živko, nije mi jasno na osnovu kojih podataka vi tvrdite da progresivni porez “mora” da se uvede u Srbiji. Recimo, ja bih želeo prvo da imam pristup svim platama isplaćenim u Republici Srbiji kako bih mogao da simuliram efekte jednog drugačijeg poreskog sistema pa da kažem da nešto mora da se uvede.
Brojke su džudo, pa hajde da se malo poigramo sa njima…
Poreska je izašla sa podatkom prošle godine da je 18.233 građana od 1,7 miliona zaposlenih u Srbiji prijavilo dohodak koji je tri puta veći od prosečne plate. To znači da oko 1% zaposlenih ima platu iznad 1.500 evra mesečno.
Ako sada pogledate kako funkcionišu progresivni porezi u svetu, shvatićete da uvođenje progresivnog poreza u zemlji u kojoj neko sa platom iznad 1.500 evra mesečno spada u top 1% po primanjima nije normalno! Jeste moguće, ali bi morali značajno da opteretite plate iznad 1.000 evra mesečno da bi za neki značajan iznos povećali neto zaradu onima koji imaju 200 evra mesečno.
Ako vam već broj od samo 18.233 bogatih građana nije sam po sebi smešan, onda vam je jasno da se Beko, Mišković, njihovi advokati i ostali ne nalaze u 1% bogatih. Oni svoje bogatstvo stvaraju na druge načine, odnosno kroz dobit.
Svi advokati i veliki borj IT kompanija u Srbiji ne plaćaju adekvatan porez jer imaju paušalno oporezivanje, koje može da iznosi i samo 5% ako dobro planiraš. Da li se DJB zalaže za ukidanje paušalnog poreza?
Zato ponovo molim predstavnike DJB da objave predlog zakona uz prateću analizu!
Nenade ja ne poznajem dovoljno stanje finacija u Srbiji, da bih vam mogao konkretno odgovoriti na pitanje. Ali mogu da si zamislim da Radulovic zna dosta vise o tome, ali i da postoje ljudi koji znaju najvise o tome. Takvih ljudi postoji u svim uspesnim drzavama sveta, postoje i u Srbiji.
Oni bi trebali da simuliraju najpre sve moguce budzetske rashode, nakon uvodjenja reda o kojem prica Radulovic. To uvodjenje reda bi podosta smanjilo namete na rad i time preselilo dosta sive ekonomije u legalnu. Normalno je da bi drasticni zakoni za kradju ili utaju poreza, ili lazno prikazivanje poslovnih knjiga, donelo vise novca u legalne tokove, a time i budzet bio bogatiji prihodima. Veci prihodi, a manji rashodi koji bi se morali strucno proceniti, moglo bi tada dovesti da se poreske stope simuliraju u vise primera, dok se ne dobije zeljeni nivo u budzetu – rashodi=prihodi. Kada proracunas koliki rast BDP mozes da ocekujes, mozes i progresivnu poresku stopu simulirati, dok je ne odredis.
Mozda bi te vi bili pogodjeni, bio bila bi i nasa firma verovatno, ali to ne menja cinjenicu, da potreba za progresivnom poreskom stopom je neminovna. Zbog pravednije raspodele i pravednijeg drustva. Ne mogu Miskovic i Beko placati istu poresku stopu na dobit, kao vi na svoju platu. A onaj ko radi za 500€ bruto nebi smeo nikako. U svakom slucaju bi trebao kao drugde u svetu postojati odredjena suma zarade na koji se ne placa porez, Ako bi to bilo 500€ bruto, onda bi i vi poceli sa oporezivanjem plate tek 501.€.
Priznajem da je ovo teska racunica, ali ako je odrade ljudi sa potrebnim znanjem i ako im i obrazlozenje bude takvo da ga ljudi prihvate, onda cete ga mozda i vi prihvatiti, ako vam mozda i uzme 30€ neto plate. Zato ce mozda vas brat ili sestra ili sin ili komsija kojem ne ide dobro imati mozda 15€ vise neto.
Ali na koncu konca, kako je rekao moj predhodnik vi imate mogucnost da glasate protiv tog plana DJB. Glasati se mora iz vlastitog interesa. Ali vlastiti interes vam se ne mora svoditi samo na 30€ manje zarade, ako zato dobijete uredjene puteve, bolju skolu za decu, bolju lekarsku zastitu itd. Ili vam se zivot pocne vise dopadati u Srbije iako imate koji evro manju platu, ali zato vidite vise nasmijanih lica oka sebe. To mnogo vredi Nenade. A bezplatnog rucka nema, taj bolji zivot neko ora da plati. A normalno bi bilo da oni koji imaju visoke zarade, daju tome neki malo veci doprinos.
E sada kolika treba da bude poreska stopa za najvece zarade (to se ne odnosi na vas) to je pitanje koje treba veoma pazljivo obraditi. Investicije u Srbiji moraju biti isplative i za vaseg poslodavca. Ako poreska stopa vaseg poslodavca bude previsoka, moze biti da on kaze, selim firmu u Bugarsku. Ili Bosnu, isplativije je. Poreska stopa dok ne uredimo drzavu nesme biti previsoka. Dajem vam primer Nemacke, tamo je najvisa poreska stopa 45% ali opet Nemacka dobiva strane investicije, a i domaci investitor najvecim delom ostaje u Nemackoj. Zasto? Jer uz tu poresku stopu ima i najbolju infrastrukturu sveta, veoma dobre univerzitete u svim vecim gradovima, ima znacajnu prednost Pravne drzave, odlicnu administraciju, koja ga ne sputava u poslu itd. Sve su velike prednosti. Zamislite ako bi samo poreska stopa bila merodavna, onda bi Srbija trebala biti preplavljena investitorima i nezaposlenost bi trebala biti nepostojeca. Medjutim investitor najpre gleda, da li ulaze u Pravnu drzavu ili u Srbiju. U Srbiju onda ne ulaze, ako ga neko ne vuce za rukav i nudi mu da posluje ovde dzabe, na racun ostalih gradjana. To je upravo to sta radi Vucic sa subvencijama. Zapadne drzave placaju subvencije investitoru samo u veoma iznimnim slucajevima, ako je to u njima u interesu i nikada u kesu, vec samo preko poreskih olaksica i samo na odredjeno vreme.
To sta advokati i ostali -sa velikim zaradama- koji placaju pausalan porez od 5 ili X%, je krivica drzave, to nije pravedno i to bi DJB morao da izmeni.
Poštovani Nenade,
Samo bih i ovde ponovio ono što sam napisao u komentaru dole – mislim da ste postavili odlična pitanja i da bi bilo jako korisno dobiti konkretne odgovore na njih. U tom smislu se pridružujem Vašoj molbi da DJB objavi nešto detaljniju analizu i pojasni kako planira da ostvari zacrtane ciljeve.
Ne slažem se u jednoj stvari – mislim da bi progresivan porez bio dobra stvar, iako bi značio određeno povećanje poreske stope verovatno za sve one koji imaju 100000+ neto platu ili čak nešto nižu. To su članovi moje porodice, a po povratku u Srbiju se nadam da ću biti i ja. Vaše je pravo da iz razloga što će Vam porez biti veći ne glasate za DJB i to je jedan normalan način razmišljanja koji nam nedostaje u Srbiji – kada bi na taj način razmišljali svi zaposleni i penzioneri, danas ne bismo imali vlast kakvu imamo. Ali činjenica da je predloženi sistem loš za Vas i za mene ne znači da je nepravedan u širem smislu. Ja sam stava da država treba da preuzme odgovornost za najsiromašnije, čak i ako to nas, pripadnike “srednje klase”, kao i bogatije pojedince, malo više košta.
Ovo je jedan od dokaza da netreba cudo da se desi pa da srbija bude normalna drzava potrebno je samo volja i malo pameti da pravi ljudi dodju na vlast i urade nesto ne toliko tesko samo ono sto mora i sto je normalno. Sasa samo napred uz tebe smo dolazi nase vreme i vreme nase dece da konacno budemo normalni i mi i drzava SRBIJA.
Gomila grešaka, ispravite ovo: “1.7850 $”
Moram reći da o ovoj temi ne mogu raspravljati na nivou stručnjaka ili poznavaoca poreskog sistema. Zato ću samo spomenuti ideju o 10% na sve što zaradim.
Kada vidim koliko ljudi oko mene radi “na crno” pružajući kojekakve usluge, ne mogu a da se ne zapitam koliko država gubi jer se na to ne plaća porez jer ljudi ne mogu da otvore radnju – previše je izdvajanja koja radili, ne radili, morate dati državi.
Kad zaradite između 20 i 30.000 dinara, to je jedva dovoljno da se preživi. Ne možete izdvojiti 15.000 samo zato što radnja postoji. Nema smisla. No, mislim da bi većina dala tih 10% i da im ide neki radni staž i makar osnovno osiguranje. Pa nismo svaki dan bolesni pa da trošimo to što smo izdvajali. Radnja bi radila, država bi dobijala svoje a ljudi bi sigurno otvarali radnje kada bi poslovanje bilo tako olakšano.
Verujem da bi se svi zabezeknuli koliko bi bilo otvoreno radnji. Tada kao pravno lice/preduzetnik, kao ti dobro ide, možeš doći do nekog kredita, legalno plasirati svoj rad/proizvod.
Trenutno radim preko Freelancer sajta kao freelancer. Pare koje stižu nisu oporezovane (vrovatno ne bi ni bile po tom američkom sistemu). Lično, odmah bi ponovo otvorio radnju i plaćao porez na svaki zarađeni dinar. Imao bi i neku sigurnost za “stare dane” kolika god ona bila. Ovako već godinama, niti plaćam porez, niti imam zdravstveno osiguranje, niti mi ide staž.
Možda ovo ima a možda i nema smisla ali je jedno razmišljanje običnog čoveka koji vidi koliko para ne ode državi zabog bezveznog poreskog sistema.
Ne razumem odakle cifra od 28% poreza u Srbiji? Zar nije porez na licni dohodak u Srbiji 10% a ostalo je zdravstveno i penziono? Mislim da su socijalna davanja ta sto koce razvoj jer su funkcionisala dok je ekonomija bila dobra i dok se nisu videle posledice kradje ali je sad fond pred bankrotstvom.Ne kazem da ih ne treba imati nego treba smanjiti davanja i naci model za socijalna izdrzavanja.Takodje, za uporedjivanje sa SAD treba pomenuti poreze na imovinu koji su ogromni u poredjenju sa Srbijom. Ako se eventualno budzet smanji umanjenjem poreza na licni dohodak ili socijalna davanja onda bi trebalo razmisliti povecati te poreze da bi se eventualno nadomestili gubici. Taj porez bi najvise pogodio najbogatije.
Poštovani Milane, upravo sam želala da raskrinkam te famozne doprinose. Ono što mi zovemo doprinosima, u Kanadi se zove porez – jer se iz nameta na rad, profit, promet itd. finansira zdravestveno, peniziono, školstvo, vojska itd. itd. U pitanju su nameti, a ne doprinosi. Na primer, u Kanadi pored poreza koji se upućuju u socijalni penzioni fond, postoji i pravi doprinos za penzije (Canada Pension Plan), ali! To je pravi doprinos! Svako ko je i jednom uplatio u taj fond za penzije (koji se razlikuje od osnovnog fonda za penzije koji se puni porezima) ima pravo na povraćaj tog novca kad napuni 65 godina. Na primer, ja sam radila u Kanadi 4 godine i uplaćivala svoj DOPRINOS za CPP. I dobijaću penziju od 290$ kada navršim 65 godina bilo gde u svetu da se nalazim, jer sam uplaćivala u fond doprinosa. Ali, nemam pravo na socijalnu kanadsku penziju, koja bi bila oko 600$ – jer najverovatnije neću biti rezident Kanade tada. To je doprinos, a ne ovo kod nas gde svako mora da uplaćuje 17+ godina u fond, pa ako ne uplaćuje toliko vremena – kao da nije nikad ni uplaćivao! Proučite malo pravila za ostvarivanje srpske penzije. To što se odvaja od plata kod nas nije doprinos, to je porez za penzije! Nazovimo stvari pravim imenom.
Odlično za SAD ali pogubno za Srbiju – poslodavac prijavi sve radnike na minimalac, i ne plaća ni dinara poreza, a ostatak na ruke emotikon smile Lepo bi bilo kad bi svi bili pošteni i poštovali pravila, ali to kod nas ne prolazi.
A to je dragi prijatelju Danilu Maljokovic ilegalno u Srbiji kao i u Americi. Sa razlikom da se lopovluku ovde gleda kroz prste, a u USA se ide godinama u zatvor.
Ali ako jednom Dosta je Bilo bude deo vlasti i ovde ce poslodavac moci birati, da li da radi posteno, ili da ide u zatvor. Jer smo rekli Dosta je Bilo lopovima koji pune svoje dzepove na racun gradjana.
Poštovani,
Najpre bih rekao da ću na ovim izborima glasati za DJB prvenstveno iz razloga što se, kako ovde na sajtu, tako i na svim mestima gde su članovi i simpatizeri DJB učestvovali u razgovoru, barata argumentima i iznose zdravi stavovi koji odražavaju težnje normalnih i pristojnih ljudi, što je ogromno osveženje na našoj javnoj sceni. Mislim da je upravo insistiranje na takvoj vrsti dijaloga pravi način da se većina pristojnih i pametnih ljudi u Srbiji vrati iz apstinencije i ponovo pridruži tom dijalogu koji ima za cilj da naše društvo konačno krene u pravom smeru. Nije istina da smo se pokvarili kao narod, samo je sistem evoluirao na takav način da su oni najgori u potpunosti potisnuli i ućutkali one najbolje. Za društvo koje je kao apsolutnu istinu prihvatilo tezu da je bavljenje politikom nepristojna delatnost i vrhunac primitivizma, jedini izlaz je demonstracija jednog drugačijeg diskursa koji insistira na nenasilnoj komunikaciji i integritetu. U tom smislu, hvala Katarini na odličnom tekstu kojim je doprinela ovom dijalogu koji mora da se širi i ne sme da stane.
Poreska reforma je jedna od važnijih stavki u programu DJB, pa smatram ovu temu jako značajnom i vrednom dublje analize. U tom smislu, želim da se pridružim Nenadovoj molbi i ponovim je:
Zatražio je razjašnjenje i detaljniju analizu poreskih reformi koje DJB predlaže i izneo nekoliko vrlo dobrih argumenata zašto se priča koju DJB potencira ne slaže potpuno sa realnošću. Ne delim njegov stav da je progresivni porez loš i neprimenjiv u Srbiji i mislim da je pravedno opteretiti one sa mesečnim primanjima od 1500e više nego one sa primanjima od 500e – u kojoj meri, to je stvar analize i debate. Ali bih takođe jako voleo da vidim nešto konkretnije odgovore na sva pitanja koja je postavio, uzimajući u obzir i podatke koje je izneo.
Možda je sadašnji trenutak nepogodan za objavljivanje takvih analiza, s obzirom na to da je u toku kampanja. Ipak, verujem da bi konkretan odgovor većinu glasača DJB dodatno ohrabrio bez obzira što bi možda neki od njih bili na listi onih koji će plaćati veći porez – kao što bi verovatno bio slučaj i sa mojom porodicom.
Na većinu postavljenih pitanja, kompetentni pojedinci iz DJB daju odlične odgovore i dodatno me učvršćuju u stavu da konačno postoji opcija za koju ću glasati zato što je bolja od ostalih, a ne manje loša. Nadam se da će to biti slučaj i sada.
Napomena: Petar koji se gore, u komentaru Nenadovih pitanja, pridružio njegovoj molbi, nisam ja. Ima nas dvojica 🙂
Sve najbolje i DOSTA JE BILO!