Ауторски текст Београд

Формирање градске општине Авалски венац

Бити у коалицији са грађанима значи одлучивати са њима, а не о њима.

Београд има евидентан проблем веома неравномерног и неуједначеног развоја и зато је неопходна подела територијалних јединица на градски и приградски део, тј. рационална територијална организација Града.

 

42509815

 

Главни проблем је у неефикасној градској управи и неспособности Града да прати темпо ширења Београда. Од 1945. се плански градио само Нови Београд, остатак је грађен мање-више стихијски.

Подела општине није питање форме, већ ефикасне власти у служби житеља одређеног подручја – боље коришћење развојно-економских, урбано-инфраструктурних, културно-туристичких и других повољних ресурса којима Београд располаже. Такође, непосреднији увид у потребе грађана утицао би на подизање нивоа партиципације грађана, а посебно организација цивилнога друштва у доношењу одлука везаним за квалитетнији живот у локалној средини.

Постојећа административно-територијална организација града више не одговара нараслим потребама за децентрализацијом појединих урбаних функција.

Принцип супсидијарности је један од главних принципа деловања модерних европских градова – сва питања која могу да се реше на нижим нивоима не треба да се преносе на више нивое власти. Овај принцип је уграђен у Европску повељу о локалној самоуправи.

На територији општине Вождовац насеља су подељена на градска и сеоска насеља. Градска насеља су: Аутокоманда, Бањица, Бањица 2, Браће Јерковић, Браће Јерковић 2, Вождовац, Душановац, Јајинци, Кумодраж, Кумодраж 2, Лекино Брдо, Маринкова Бара, Медаковић, Медаковић 2, Медаковић 3, Митрово Брдо, Пашино брдо, Село Раковица, Трошарина и Шумице.
Општина обухвата и десет приградских, сеоских насеља: Јајинци, село Раковица, Бели поток, Бубањ поток, Гај, Зуце, Пиносава, Рипањ, Степин луг и Шупља стена.
Иницијатива за формирање општине Авалски венац јавила се још 1996. године. Овој општини би припадала подавалска села Рипањ, Бели Поток, Зуце и Пиносава, а због природне географске конфигурације могуће је и припајање Врчина, који сада припада општини Гроцка. Јајинци би остали на територији Вождовца, јер су се, досадашњим развојем, скоро спојили са насељем Бањица.

У новом Закону о главном граду треба предвидети могућност нове поделе територије, тј. омогућити формирање нових општина и граница између већ постојећих општина.

Децентрализација власти би помогла бржем и квалитетнијем решавању нагомиланих комуналних проблема, као што је изградња канализације, водоводне мреже, нових саобраћајница, зграде Дома здравља, спортских игралишта, развој екологије…
Будућа београдска општина обухватила би 50 одсто садашње територије и 14 одсто укупног становништва општине Вождовац.

Подела је чисто економске природе: на Вождовцу постоји градски део који већи део својих послова обавља у услужном сектору, док са друге стране постоје насеља око Авале која се баве пољопривредом и другим производним делатностима – врло је тешко општини да направи баланс између те две гране економије: ако се инвестира у насеља око Авале (као што је до сад био случај), буниће се људи из градског дела, а опет ако се инвестира само у градски део, становници приградског дела ће се осећати запостављеним.

Градске општине треба да имају веће надлежности – када по новим закону општине буду саме располагале својим земљиштем и буду имале много веће а директне надлежности и овлашћења, неће бити потребе да се о свему одлучује у београдским кабинетима. Градске општине по закону нису јединице локалне самоуправе, већ само облик територијалне организације Града.

Последњи пут су територије престонице мењане 2003. године када се, данас најмлађа општина Сурчин, после промене Статута града и уз подршку тадашње власти одвојила од Земуна.
Као потенцијално нове општине у главном граду годинама се помињу – Дунавски венац (део Палилуле на левој обали Дунава), Авалски венац (приградски део Вождовца, односно подавалска села) и Посавски венац (део Чукарице, односно Железник, Рушањ, Сремчица, Велика Моштаница, Умка, Остружница и Макиш). Мање јавно, али упорно то траже и житељи Жаркова, насеља у општини Чукарица.

Житељи насеља на левој обали Дунава годинама се боре за добијање општине Дунавски венац и процедурално су најдаље стигли у односу на друге. Више од 70.000 житеља живи на овој територији (Борча, Овча, Крњача, Падинска скела, Бесни фок, Ковилово, Јабучки и Глогоњски рит). Петиција 17.000 грађана поднета је Скупштини града Београда 2003. године, када је Град проценио да нису испуњени услови за самосталност.

 

Исидора Ињац,

чланица покрета Доста је било, Вождовац

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар