Zašto krediti u dinarima nisu podjednako vredni kao krediti u evrima? Kako da vratimo poverenje u dinar? Kako je Estonija uz pomoć fiksne vrednosti nacionalne valute uspela da se oporavi, šta je dobro u modelima koje su primenile Bugarska ili BiH?
O prednostima vezivanja kursa dinara za kurs evra u kratkom videu govori potpredsednik pokreta Dosta je bilo – Saša Radulović. Pogledajte i podelite sa prijateljima.
ovo je zaista vrlo pametna stvar, 4000 parazita bi trebalo prekfalifikovati u deficitarne struke poput majstora za krovove i fasade, obzirom koliko samo u beogradu prokisnjava krovova, potreba za ovime je evidentna, kod mene krov i dalje prokisnjava a nadlezni nude zamenu postanskih sanducica, iako placamo redovno komunalije, sada smo svi stanari odlucili da kolektivno glasamo za dosta je bilo kako bi se promenili segamegadens direktorcici i bitangice i nama krov popravio.
Gradjani bi se smelije odlucivali da podignu hipotekarne kredite jer bi kurs bio fiksni, rata stalna, rizik od valutne klauzule nizak. Porastom kredita, krenula bi privreda, gradjevinarstvo uplate u budzet, usluzne delatnosti, notari, advokati, agencije za promet nekretnina… Zadnjih 7-8 godina nasi gradjani su investirali u stanove oko 3.000.000.000. eura. sto je bilo i pokrenulo privredu a danas sve stoji a tako ce biti jos dosta dugo.
Naravno da treba preuzeti sve što se pokazalo dobrim rešenjem od drugih zemalja. Ovo što sada imamo garantovano ne odgovara svom nazivu. Na žalost, narodna nije, jer ne zastupa interese naroda. Banka? – ako se zna da tih nekih 7 milijardi štednje građana daje drugim bogatim evropskim zemljama tj. njihovim bankama sa 1% godišnje kamate na godišnjem nivou, a onda od istih uzima za potrebe svojih građana sa daleko lošijom, većom iliti višom kamatnom stopom, pa svojim građanima plasira novac sa astronomskim kamatama na kredite, ja se naprosto pitam šta je to? Obična menjačnica funkcioniše normalnije od NBS. A za broj onih na platnom spisku, e, to je tek šokantno. Ali, pa šta, ovaj narod neka plaća. Ionako plaća sve bez pogovora.
Pozdrav “jaranu”, nadam se da je to onaj isti sa NSPM.
Što se valute tiče, jedino sredstvo plaćanja mora biti domicilna valuta. Danska je recimo, 2000. odbila evro na referendumu (uz strašne scenarije propasti dkk koje su širili evrofanatici), a ubrzo su to uradile Švedska i VB, ali je kruna ostala vezana za evro, ne zbog nekog straha, već pragmatizma. Što manje prenosa suvereniteta, to uspešnija država.
pozdrav takodje, i iz nsp i opozicija od 1993 tada spo, pa bot od 2004 davno bese, potom 2007 2008 kada sam kritikovao tadasnjeg gazdu, pa 2011 2012 onda opet gazdu i nadam se i ovaj gazda da ce proci kao i oni pre njega, dace bog, sve isto samo se gazde menjaju, inace ima puno jarana srecom sve nas je vise.
Lepo zvuči, ali ostaje problem platnog bilansa. Godinama više uvozimo nego što izvozimo, uzimamo strane kredite i dosta zavisimo od ličnih transfera iz inostranstva. A sa druge strane politika kursa je ograničena zbog indeksiranih kredita. Ako bi rešili sve te probleme fiksni kurs ne bi imao mnogo smisla sve do trenutka potpune integracije naše ekonomije sa evrozonom, što možda bude i nikada s obzirom na trendove unutar same EU.
U pravu ste za bilans, ali smanjenje poreza i birokratije na razumnu meru, otpuštanje viška u javnom sektoru (primenom ozbiljnih sistematizacija radnih mesta i radnih učinaka,… ima puno o tome već napisano i rečeno od ljudi iz pokreta), formiranje zadruga na zdravim osnovama i postavljanje bankarskog sistema na zdrave osnove automatski će da se popravi bilans. Stvari se moraju strukturno rešavati, nešto mora da se radi paralelno, nešto u iteracijama a neke stvari moraju da čekaju da se druge završe.
Prvo je neophodan period apsolutno slobodnog kursa….pa kad se stabilise na nekom realnom nivou, moze da se pric o fiksiranju.
U ovom trenutku, sa ovakvom privredom i platnim bilansom……fiksiranje kursa bi nas dovelo…nigde.
Umesto zamajavanja sa smanjivanjem plata i penzija trebalo je samo poslati Jorgovanku na kraci odmor…. rezultati bi bolji i po budzet i po domacu (izvoznu) privredu.
ovo je jedna jako losa ideja. govori se o poverenju u valutu kao vrhovnom cilju, a ne o jakoj privredi. koji je motiv da jedna drzava sebi amputira monetarnu politiku? niti se kroz kurs mogu nivelisati trigovinski deficiti (v. primer grcke) niti stimulisati privreda korz inflaciju, itd. je l’ sad u bosni moze lako da se uzme kredit u km? tih 4000 iz nbs kao jedini argument – je l’ ste ozbiljni?
Kao prvo, loše je razumevanje stabilnosti monetarne politike tj valute. Meni kao građaninu i nekom ko živi od svoje plate je bitno da ta plata i sledeći mesec vredi isto. Npr. 2008-e godine sam imao platu 30 000 Din, a evro je bio na 80 Din, rasla je (u dinarima) do 35 000, a evro je porastao na 110, pa nam je Vučić dodatno smanjio 10% (na dinarsku vrednost) tako da danas imam platu 31 000(cca) Din, a evro je preko 122 Din. 30000/80 = 375€(2008 godine), 31000/122=254€ (2016 godina). Da ne pričam da su i cene u međuvremenu rasle kako u Din tako i u €. Plata mi je smanjena za 47% u €, a u dinarima je vrlo malo šetala. Najgore od svega što danas za tih 31 000 Din mogu da kupim mnogo manje u prodavnici nego 2008-e godine za 30 000 Din.
Ko je uzimao kredit u € ili ne daj bože u švajcarcima on je od 30% plate maximalne zaduženosti došao verovatno na 70% svoje plate koju mora da da za kredit za stan.
Iskreno baš me briga da li će Mišković i kompani da zaradi na uvozu i izvozu robe, a NBS jedinu ulogu ima da štima kurs po potrebi velikih tajkuna za potrebe muvačine kod uvoza i izvoza.
Kada se koristi kao sidro, kurs domaće valute je uvek precenjen, jer ignoriše i inflaciju i deficit platnog bilansa.Teoretski, takva politika kursa smiruje inflaciju i uvodi stabilnost u kalkulaciju troškova preduzeća. Time se otvara mogućnost da se profit stvara kroz rast produktivnosti, a ne rast cena. Precenjeni kurs domaće valute pomaže da troškovi uvozne opreme i repromaterijala budu niži nego što bi bili u uslovima realnog kursa. Kamatne stope, takođe, padaju jer nema inflatornog rizika, što dodatno smanjuje troškove preduzeća. Na kraju procesa se ulazi u zonu sreće – domaće cene padaju, a konkurentnost domaće privrede raste. Ova pozitivna kretanja, po teoriji, neutrališu opasne efekte koje precenjeni kurs ima na rast platnobilansnog deficita. Nažalost, ekonomska stvarnost uvek demantuje ovaj koncept. Kao i poresku reformu za koju se zalažete. (Da ce smanjenje poreza, značiti vecu naplatu, moje mišljenje je da ne bi.).
Opisani model ima svoju privlačnost. U prvoj fazi primene, fiksni kurs daje relativno brze rezultate na polju cena. Negativne konsekvence ovakve politike se ostavljaju za kasnije.
Zagovornici koncepta fiksnog kursa, kao što je g.Stevanović polaze od činjenice da su devize roba i da njihovu cenu određuju ponuda i tražnja. Stabilan kurs se tako može održavati i kada se povećava deficit trgovinskog bilansa, pod uslovom da kapitalni tokovi pokrivaju deficit i obezbeđuju deviznu likvidnost.
Nevolja je što će neki od deviznih priliva trajati još samo kratko vreme (doznake).
Precenjeni kurs kažnjava izvoznike jer njihovu robu, već skupu zbog niske produktivnosti, čini još skupljom. Efekat je sličan kao kad se na izvoznim tržištima podiže carinska zaštita. Izvoz je i zato permanentno nizak.
Precenjeni kurs pomaže inostranoj konkurenciji, jer njihovu ionako konkurentnu robu čini još jeftinijom. Efekat je sličan kao kada se dodatno obaraju uvozne carinske tarife, ili inostrane vlade subvencioniraju svoje izvoznike. Kako domaći uvoznici profitiraju, uvoz je ogroman, a time i deficit trgovinskog bilansa.(g.Radulović je govorio o tome da drzava moze kroz carine da regulise uvoz. I da bi on podiao carine, to onda i druge drzave mogu uraditi za nasu robu.)
Monetarno sidro uvek dovodi do visokih domaćih kamata. Banke se preko visokih kamata i devizne klauzule osiguravaju od buduće devalvacije koja je neminovna. Visoke kamate opterećuju preduzeća, povećavaju troškove u odnosu na inostranu konkurenciju i smanjuju investicionu aktivnost.
Glasao sam za Djb i oni su najbolja opcija na politickoj sceni. Voleo bih da g.Stevanovic odgovori. Ovaj duzi tekst je moja sugestija, tekst nije moj preuzet je i doradjen od g.Katica.