Autorski tekst Finansije

Pismo iz Amerike (2) – Porezi ubijaju biznis

Dragi prijatelji, opet vam pišem iz Amerike, iz države Vašington gde se nalazim na privremenom radu. Ne želim da vam pripovedam o tome kako je ovde sve lepo i krasno i da vam objašnjavam kako je Amerika jedna slobodarska zemlja sa izuzetno mudrom i pomirljivom spoljnom politikom. Ne. Prošli put sam vam pisala o porezima na dohodak, plate, a sada hoću i vas i sebe da podsetim na to kako naša država oporezuje preduzetnike i koliko podstiče preduzetništvo svojom poreskom politikom, pa da to uporedim sa istim u Americi.

Da li ste ikada probali da se bavite nekom samostalnom delatnošću, da budete pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar, knjigovezac, staklorezac? Hteli da otpočnete nešto svoje, malo, od čega bi ste krenuli i kasnije eventualno razvili veći biznis? Hteli ste da pripadate onom delu društva koje je zamajac svake ozbiljne ekonomije, kako u Nemačkoj, tako i u Americi (u kojoj preduzetnici čine 73% svih malih biznisa, podatak za 2012. godinu). Hteli ste da budete preduzetnik. Probali ste, pa ste odustali ili odlučili da svoj posao ipak radite na crno? Možemo li da se podsetimo zašto?

Osim komplikacija oko registrovanja firme, eventualnih dozvola za rad, teškog osvajanja tržišta, osim rashoda koje ste imali da bi ste uopšte krenuli sa poslom i borbom da naplatite svoja potraživanja… po svoje je, zaradili vi ili ne zaradili, dolazila (a i dan danas) dolazi država. Ovako je mogao da izgleda vaš mesečni bilans:
– Zaradili ste nekako ovog meseca 30.344 dinara. Vi ćete dobiti na ruke 17.000 dinara, a za dadžbine (penziono, zdravstveno, nezaposlenost i porez) treba da date 13.344 dinara. (podatak z za april 2016.) Dakle, država će uzeti 44% vaše bruto plate!!! Bravo za njih!!!

– Ili, još interesantnije, zamislite da nekog određenog meseca (pošto se kod nas skoro sve računa na mesečnom nivou) niste ništa zaradili… Ali… Država opet traži svojih 8.486 dinara, obračunatih na osnovu „minimalne osnovice za proračun doprinosa“, a vi ni za platu nemate. Vidite, pošto je svaki pozitivan broj različit od nule beskonačno mnogo puta veći od nule, u ovom apsurdnom slučaju procenat koji država uzima od vaše zarade je +∞, tj. plus beskonačno!!! Stvarno bravo!!!

porez2

Za proračunavanje dadžbina možete koristiti http://www.kalkulator.servisracunara.org/ da i sami procenite kolike bi ste poreze i doprinose plaćali da ste preduzetnik ili poslodavac, tj. radnik. Neki će možda reći da to nisu porezi već doprinosi, ali, naši doprinosi se u drugim državama (Kanada na primer) nazivaju i koriste kao porezi, pa neću ulaziti u tu diskusiju. Želim samo da obratim pažnju na visinu nameta na zarade i apsurdnost postojanja „minimalne osnovice za proračun doprinosa“.

Takvo nešto ne sme da postoji! Ne sme se davati ni jedan dinar državi za zaradu koje nema! I ne sme se na platicu od 17.000 dinara davati državi 13.344 dinara (sračunajte sami koji je to procenat od neto zarade), pa da to posle država poklanja nekim „boljim“ investitorima kroz subvencije!!!

Onda, kao preduzetnik u određenim strukama, mogli ste da odaberete da poreze i doprinose plaćate paušalno. Šta to znači? To znači da dadžbine uopšte nećete plaćati na osnovu onoga što ste zaradili, već na osnovu nečega što je neko drugi zaradio, tj. na osnovu nekakvih statistika i besmislenih pravila. Povrh toga, moraćete da ih plaćate – radili-ne radili, zaradili –ne zaradili. Koliko su takvi nameti nelogično koncipirani možete pročitati na sledećoj strani: http://startit.rs/resavamo-misteriju-kako-da-izracunate-pausalni-porez-onoliko-koliko-je-moguce/ na kojoj je neko najdobronamernije probao da da objašnjenje kako ih izračunati, onoliko koliko je moguće tačno, jer je u pitanju prava misterija! Da li ijedna ozbiljna država sme sebi da dozvoli „paušalne“ poreske obveznike? Rezultat je da neki od takvih obveznika plaćaju daleko manji porez nego što bi trebalo da plate, a neki plaćaju opet beskonačno više nego što bi trebalo da plate. Čemu služi „paušalno“ računanje dadžbina? Kome ide u prilog? Poreskoj upravi sigurno DA , jer u takvom slučaju službenici ne moraju da utvrđuju tačne prihode i da ih kontrolišu, ne moraju da izlaze na teren, ne moraju da ispituju poreklo prihoda, ne moraju da rade svoj posao, već lepo „razrežu“ i čekaju uplatu… A ostalima?

Možda ste nekada bili angažovani po ugovoru o delu, za koje je opet razrezan porez (ovo je cifra bez doprinosa) od 20% bez ikakve skale, bez zavisnosti od vaših godišnjih prihoda itd. i to na bruto iznos umanjen za nekakave normirane troškove od 20% (što je opet proizvoljnost), pa ste verovatno našli neku firmu prijatelja ili roćaka preko koje su vam uplatili crkavicu – da bi dadžbine ipak bile manje. A novac ste pošteno zaradili…

U Americi preduzetnici, kao prvo, uopšte ne moraju da registruju, tj. inkorporiraju svoj biznis. Inkorporacija, odnosno kod nas registracija firme u Americi se radi da bi vlasnik jasno odredio šta je lična imovina, a šta imovina firme i za koji deo snosi odgovornost, ne čisto da bi je „registrovao“ zarad ko zna čega. Ukoliko to ne želi da uradi – ne mora. Može sasvim lepo da radi bez registracije, ali… mora da sakupnja priznanice prihoda i rashoda i da tokom godine uplaćuje projektovane dadžbine (četri puta godišnje) i da na kraju godine radi sumiranje i konačno preračunavanje poreza tj. dadžbina. Ne mora ni da ima knjigovođu, ima programa koji će mu tačno i besplatno izračunati koliko duguje državi ili obratno. Prihodi – rashodi = zarada i na zaradu se obračunava porez po progresivnoj skali. Ne komplikuje se život obaveznom registracijom, ali se porez plaća na osnovu ZARADE, a ne na osnovu komšijine zarade.

Primer, neko ko ima porodicu, sam radi kao preduzetnik i zaradio je na godišnjem nivou 12.000$ (što je izuzetno malo u Americi), dakle prihodi manje rashodi su toliko, neće državi morati da da ni dolar, čak će od države dobiti 3.997$. Onda, ista situacija, samo sa zaradom od 32.000$, u tom slučaju posle svih preračuna i povraćaja će preduzetnik državi dati 2.892$, što je manje od 10% zarade. To je primer iz države Vašington. E, sad, uporedite ovih 10% i naših 44%? Ima li to smisla?
Naša privreda se guši… ogromna je nezaposlenost, ogromno je crno tržište, ne privlačimo investitore, nema dovoljno razmene dobara i usluga, nema dovoljno protoka i obrta novca, čini se da sve polako staje. Osvestimo se.

Menjajmo poreski sistem. Neka bude precizan, efikasan, prilagoljiv uslovima i nadasve podnošljiv, pa će i državna kasa biti punija.

Katarina Piljanović,

magistar elektrotehnike, članica pokreta Dosta je bilo, SAD

Povezani tekstovi
– Pismo iz Amerike – prednosti progresivnog oporezivanja 
Šamaranje porezima

Dosta je bilo

Dosta je bilo

19
Ostavite komentar

avatar
2500
11 Comment threads
8 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
13 Comment authors
zoranMPAleksandarKatarinaMiloš Recent comment authors
najnoviji najstariji
Slavisa Zivkovic
Gost
Slavisa Zivkovic

Ljubavni Trougao Posted on April 1, 2016 Osvrt na Politikin naslov: “Stranci najvise kupuju srpski softver i kukuruz” ??? Neverovatan naslov, nedoljivo me na nesto podseca, da li naslov ovog medijskog nosaca krije odgovor?? Da analiziramo ove uspesne modele? S jedne strane imamo, nekako mi razumljivo, pamet koja se na svetskom trzistu ideja, trazi kao primarna, koju na srecu u ovom slucaju, izvozimo kao lepo upakovan, osmisljen i kreiran proizvod ( softver, sta god to znacilo) , a ne kao sirovinu (ta cudna sirovina, Covjek). Ovaj deo izvoza, trenutno, ide bez subvencija, proizvod sam svojim kvalitetom pronalazi kupca, ne treba mu drzavna podrska (p.a. ne ucestvuje u glasackoj masineriji kao bitan faktor). Na nalepnici pise pamet , “100% made in Serbia”, sastojci vestine, umece, kreativnost, obrazovanje, um, inteligencija, slobodna misao, … I svi se slazu, koji se bave ovim poslom u jednom, najvecu pomoc drzave ocekujemo ako nas ignorise?? ( cudan model, zar ne?) Da li moze drugacije, pitam uzbudjeno? Da formiramo strategiju razvoja, ukljucimo univerzitete, kreiramo bankarske exportne modele, podrzimo istrazivacke institute, …? Opet cudno odgovaraju, moze mnogo toga, ali su svi odgovorni angazovani na ovom drugom proizvodu, pod nazivom “Savremena agrarna strategija, Ja-odrzivog razvoja sve- sistema, 21 veka” (mislim da je rekao 21. veka), uz ucesce eminentnih mislilaca naseg savremenog vremena. (u svakom slucaju, zvucao je komplikovano naslov te strategije). Pa da pogledamo o cemu se radi.. Kukuruz! Taj vrhunski proizvod nase pameti i umeca, koji smo uvezli ko zna kad, i od tada se kunemo u njegovu neophodnost, i uzimamo zdravo za gotovo, da je to neophodno, kao i svaka ideologija koju smo uvezli za poslednjih 100 godina. I svaki put smo se zakleli, da je to taj jedini moguci put (ideologija), pa nisu valjda oni budale, kad to i sami koriste kod kuce?? A sad imamo i alternativu tom kukuruzu, dolazi opet od tih nasih, istih, dusebriznika, ide sad pod sifrom “GMO concept“, tu nam nista ne treba, imaju za nas sve obezbedjeno: seme, trziste, sigurne prinose, zasto bi smo se umarali, i trosili umnu energiju na osmisljavanje “Samoodrzivih sistema Organske proizvodnje i obnovljive ciste Energije”?? I sto je najvaznije, garantuju zdrav i uspesan zivot svih koji ucestvuju u tom procesu proizvodnje, bas kao i za svaku ideologiju koju su nam, poklonili, prodali, a mi srecno prihvatili, uz jedno veliko hvala, za lepe namere i posvecenu paznju! Samo nam nisu rekli vreme trajanja, nepozeljne kontraindikacije, vec kazu da je to manje vazno,..zar ne vidite da tu informaciju skidamo i sa nasih proizvoda…??? Ja – odrzivost tog sistema, koliko sam razumeo, predstavljaju, seme koje nam uvezu za nas, bezbriznom spaljivanju slame na poljima, bezbriznom zagadjivanju podzemnih voda i zivotne sredine, nebitnom rasipanju akumulirane sunceve energije, neophodnom subvencionisanju nafte i stranih potrosaca,…tog naseg genijalnog proizvoda, te cudnovate biljke, kukuruza. Pa tu su berze, banke, veliki preduzetnici, privatizacije, prava radnika i seljaka, prava i slobode glasaca, prava izbora, NVO, ….svi elementi jedne ozbiljne demokratije, ukljuceni su u taj savremeni proizvod nase pameti. Pa moze li tu nesto da se… Opširnije »

Mile
Gost
Mile

Kada sam registrovao firmu u APR-u, nisam ni lokal još bio našao, a već mi je bilo stiglo pisamce da platim firmarinu 30.000 din (ovo je bilo 2009. godine)! Isticanje firme, a lokal još nemam! Naravno da se nisam upustio u posao.

Nezasita partokratija košta, a para je sve manje jer su udavili poresku bazu (privatni sektor) pa se svaka nova budala koja se drzne da ide u posao onda šiša do koske. Osim ako ste u SNS. Onda vas ni milionski dugovi za zakup gradskog poslovnog prostora ne mogu omesti. #Zrenjanin

sve je to isto
Gost
sve je to isto

vrlo glup tekst…mesaju se babe i zabe ,..pljuje se samo zarad kojeg glasa vise na izborima,…npr,…pausalni porez se obracunava u stucaiji kada preduzetnik nije u mogucnosti da vodi poslovne knjige (a razlozi su saroliki,..priroda posla ,..neobrazovanost samih radnika i slicno) Lice za koje je predvidjena mogucnost pausalnog oporezivanja moze se odluciti za oporezivanje stvarnih prihoda ,..ukoliko ih moze voditi,…tako da nemoj prijatelju vise da bacas pare za markicu i saljes ova pisma ,.. pozdrav

Bosko
Gost
Bosko

Paušalni porez može da postoji, ali samo za određene delatnosti, razne zanatlije ili delatnosti koje su vezi sa očuvanjem kulturne baštine. Paušalni porez ne može da postoji za privrednike koji se bave raznim drugim delatnostima, trgovinom, građevinom, industrijom i sl. A što se tiče poslovnih knjiga pročitaj pažljivo tekst pa ćes naći da postoji rešenje i za to. Ako baš neeumeš postoje knjigovodstvene agencije pa ti one sve odrade. Stvar je u jednostavnosti. Što je sistem jednostavniji lakse ga je sprovoditi, plaćati i kontrolisati.

Katarina
Gost
Katarina

Poštovani Sve je to isto,

hvala na savetu, ali pisma šaljem elektronski, ne kupujem markice.

Opet da ponovim, ako se sistem promeni i pojednostavi se vođenje knjiga, prestaje i potreba za „paušalnim“ razrezivanjem nameta. Nama treba preciznost i jasnost u propisima, podnošljivo i primereno oporezivanje, a ne „paušalno“, tj. otprilike.

Srdačno,
Katarina

Aleksandar
Gost
Aleksandar

@ sve je isto
Delimicno ste u pravu, da postojeci zakoni omogucavaju da preduzetnik (popularni STR, zanatska radnja i sl.) vodi ili ne vodi poslovne knjige, predaje zavrsni racun. Ako predaje zavrsni racun (sto najcesce nije slucaj), onda poreze i doprinose i porez na prihod od samostalne delatnosti placa u zavinosti od finanijskih rezultata. Ja tako radim, da bih izbegao da „moja“ poreska uprava ne izdaje izuzetno visoka poreska resenja za pausalce i da po potrebi (kada ima manje para u budzetu) naknadno ne donosi po nas „preduzetnike izuzetno visoke iznose. Vecina ne vodi knjige, iako su troskovi za knjigovodju, danas relativno mali, oko 300 evra na godisnjem nivou (moj slucaj). Sa druge strane, postoje pravi pausalci, odnosno oni koji „muvaju“ i takvi mogu da se dogovore sa poreskom upravom i da placaju izuzetno male poreze i doprinose.Primera radi takva osoba recimo moze da zaradi na godisnjem nivou oko 6 miliona dinara, a da plati poreze i doprinose reda 500.000 dinara (u dogovoru sa Poreskom upravom). To nije logicno, ni pravedno. Pretpostavljam da je Katarina na to mislila. SA druge strane, ja sam prosle godine imao slucaj, da sam za realizaciju jednog projekta morao da angazujem „honorarno“ fizicko lice (eksperta), po Ugovoru o delu. Na iznos po ugovoru o delu, sam morao da platim oko 40%. O papirologiji, koju sam morao da prikupljam, da predajem Poreskoj upravi i izgubljenom vremenu, (sto sve postoji i elektronski), reći ću Vam da sam izgubio 5 radnih dana. Sve je ovo krajnje nelogicno. Resenje za ovo je da se ukinu preduzetnici, koji su pausalci i da se porez placa proprcionalno ostvarenom prihodu, umajenom za rashode. Iz ovoga slucaja angazovana lica (Pretpostavka da se izmene poreski zakoni), bi platila poreze i doprinose na kraju godine, kada kumulativno sracunaju godisnje prihode (ne placaju unapred, kao sto je sada slucaj), pa ako prekorace neki limit, oni bi platili poreze i doprinose i to tek, kada se umanje rashodi. Takodje je poreski sistem nakaradan, jer ne uzimaju u obzir troskovi fizickog lica (ovo kod nas uopste ne postoji). Recimo da imam bolesno dete, za koje moram da placam skupe lekove, ili da imam staru osobu, koju negujem ili da odem kod stomatologa. Nista se to ne uzima u obzir, a sve to utie na rasprostranjenost sive ekonomije.. Da zakljucim, nas poreski sitem je vrlo neproprorcionalan, nelogican i da tako kazem „macehinski“, prema onima, koji zele da rade odgovorno i posteno. To sve treba sistemski menjati.
Takodje mislim da je Vas ton neodgovarajuci.

Saša St
Gost
Saša St

Katarina, bravo još jednom za sjajan tekst koji ukazuje na ono na šta DJB mora da proba da utiče u reformi poreskog sistema.
Podržavam da treba jasno reći da su tzv. doprinosi klasičan namet i da ih tako treba i tretirati.

Bez reforme poreskog sistema nema oporavka privrede, nema preduzetništva, nema razvoja i zapošljavanja. Po mom mišljenju, tu je najveća šansa da se DJB promoviše i dokaže. To može, to je realno da se ostvari. A da bi se ostvarilo, moraju doći neki ljudi koji znaju malo matematike. Dosta je bilo loših đaka koji su dobili da vode državu.

Miloš
Gost
Miloš

Stvarno ne razumem ko radi recenziju ovih tekstova? Kako možete da dozvolite sebi diletantski tekst, po ko zna koji put, i to u predizbornoj kampanji?
Magistar elektrotehnike nam objasni obračun zarade koji nije logičan, pa nas još i uputi na sajt koji dokazuje netačnost obračuna koji je predstavljen.
Nakon toga idu komentari koji dokazuju da se niko nije ni udubio u pisanije, a pričamo o zemlji kakvu želimo da imamo i o diletantima koji je vode, a šta nudimo? Ovo?

Katarina
Gost
Katarina

Poštovani,

program na koji sam uputila izračunava tačno, samo je malo nezgodan za korićenje. U zelenu kutijicu upišete neto platu, pa onda pritisnete dole dugme Obračunaj, pa ćete onda videti koja je osnovica u pitanju, koliko se uzima za poreze, koliko za zdravstveno, penziono i nezaposlenost. Program neće raditi tačno za plate ispod minimalca.

To što mislite da program pogrešno radi je upravo posledica nelogićnog, nezgodnog i nerazumljivog poreskog sistema, mada i toga što je sam programčić rudimentaran. Ali daje ispravne cifre, kada postupite po gornjem uputstvu.

Srdačno,
Katarina

Miloš
Gost
Miloš

Poštovana Katarina,

ali ako je nešto ispod minimalca, onda ste lepo napisali da ide drugačiji obračun. Evo ako uzmemo minimalac od 22.449 dinara, onda će davanja preko toga biti 13.356…zar nije lakše ispraviti tekst? Pored toga sistem možda jeste komplikovan, ali koliko sam upoznat ništa jednostavniji nije ni u Nemačkoj. Ali eto mi imamo običaj da pljujemo po sami sebi i da budemo površni, bez obzira da li ima razloga ili ne.

Ne branim sistem, ali hajde da razumemo svaku stavku i razlog, pa tek onda da menjamo uz bolje predloge.

Pozdrav,
Miloš

Katarina
Gost
Katarina

Ne Miloše,

nema greške. Opet kažem, nelogičan je sistem. Prvo, u ovom programu idite na donji deo strane gde se prikazuju obračuni za preduzetnike. Ukucajte 17000 din za „Neto zaradu“. Pritisnite Obračunaj. Onda pogledajte u kućici za „Ukupno doprinosa i poreza“ – eto to je cifra koja ide državi, u našem slučaju 13343. A preduzetnik je prethodno morao da zaradi 17000 + 13343 da bi mogao sebi da isplati platu od 17000 i da da državi ono što ona traži, a to je 13343 dinara.

Nadam se da je sada jasnije, a i vidim da ste i vi zbunjeni sistemom proračuna. Jeste, ima zemalja u kojima je to isto komplikovano obračunati, ali ni u jednoj zemlji sa dobrim standardom se ne uzima toliki procenat od minimalnih prihoda.

Srdačno,
Katarina

Borislav
Gost
Borislav

Poreski sistem u Srbije je loš. Nije potrebno da samo ekonomisti nešto znaju o njemu. Potrebno je da on bude toliko jednostavan da ga može shvatiti i prihvatiti svaki preduzetnik. Dalje mora da bude predvidiv za neko vreme unapred da bi taj isti preduzetnik mogao da izračuna koliko i da li mu se uopšte isplati da krene u posao.
Pokret ima snage da utiče na poresku politiku bez obzira na izbore. To je osnovna snaga Pokreta da utiče uvek a ne samo na izborima. Da predstavlja nekoga (srednju klasu) a ne sve (istovremeno tajkune i proletere)
Primeri drugih poreskih politika su dobar put ali se uvek moraju prilagoditi srpske uslove.

Marko
Gost
Marko

Po mom mišljenju jedno je sigurno, ako bi narod znao kolika je njihova zarada i ukoliko bi sami plaćali državi obaveze izbio bi gradjanski rat!
Ovako poslodavac debelo plaća bruto2, a radnici kukaju kako su im zarade niske i svi su nezadovoljni.
Banana država

Nenad
Gost
Nenad

@sve je to isto, nisi razumeo poentu teksta (ili se praviš da ne razumeš). Poenta je u tome da se porez i PIO dažbine obračunavaju na jednostavan način, bez nužne potrebe korišćenja usluge knjigovođe. Takođe, da se visina poreza i PIO davanja uskladi sa realnom zaradom i da se plaćaju posle ostvarenog profita. Naš poreski sistem je napravljen kao da svaki mali privrednik, čak i onaj najmanji ima na pr. trgovinu sa zaposlenih cca 10-ak radnika i ima stalan dnevni priliv novca. A šta je sa onima, kao što sam ja, koji prodaje svoje intelektualne usluge na ovom jadnom tržištu. U našoj ekonomiji, gde se takve usluge teško prodaju, ako plaćam porez na ostvaren prihod, moram da platim knjigovođu min. 6000 din. mesečno, da bih platio porez od 10% na prihodovanih na pr. 30000 din. tog meseca + PIO dažbine, meni ne ostaje ništa. Ako ga plaćam paušalno, još je gora situacija, svakog meseca moram da platim 30tak hiljada din. a da ne znam da li ću i koliko ću zaraditi. Mnogo je realnije da, kao u tekstu, porez i PIO se plaćaju na kraju obračunskog perioda, da nam država omogući besplatan program za kalkulaciju obračuna poreza, da oslobodi svakog ko osnuje firmu od poreza prvu godinu, da ga snabde besplatnim brošurama sa upustvima i pravnim savetima, da obezbedi besplatnu pravnu pomoć itd. a ne da samo šalje plave koverte. Takođe, da se ukinu razni doprinosi i takse, već da se sve to objedini u jednu poresku stavku. Znači, vrlo jednostavno, kao što je u tekstu napisano: ukupan prihod – troškovi = zarada x poreska stopa % = porez, sa progresivnom poreskom stopom.

Miloš
Gost
Miloš

Poštovana Katarina,

ali ako je nešto ispod minimalca, onda ste lepo napisali da ide drugačiji obračun. Evo ako uzmemo minimalac od 22.449 dinara, onda će davanja preko toga biti 13.356…zar nije lakše ispraviti tekst? Pored toga sistem možda jeste komplikovan, ali koliko sam upoznat ništa jednostavniji nije ni u Nemačkoj. Ali eto mi imamo običaj da pljujemo po sami sebi i da budemo površni, bez obzira da li ima razloga ili ne.

Ne branim sistem, ali hajde da razumemo svaku stavku i razlog, pa tek onda da menjamo uz bolje predloge.

Pozdrav,
Miloš

Katarina
Gost
Katarina

Ne Miloše,

nema greške. Opet kažem, nelogičan je sistem. Prvo, u ovom programu idite na donji deo strane gde se prikazuju obračuni za preduzetnike. Ukucajte 17000 din za „Neto zaradu“. Pritisnite Obračunaj. Onda pogledajte u kućici za „Ukupno doprinosa i poreza“ – eto to je cifra koja ide državi, u našem slučaju 13343. A preduzetnik je prethodno morao da zaradi 17000 + 13343 da bi mogao sebi da isplati platu od 17000 i da da državi ono što ona traži, a to je 13343 dinara.

Nadam se da je sada jasnije, a i vidim da ste i vi zbunjeni sistemom proračuna. Jeste, ima zemalja u kojima je to isto komplikovano obračunati, ali ni u jednoj zemlji sa dobrim standardom se ne uzima toliki procenat od minimalnih prihoda.

Srdačno,
Katarina

Aleksandar
Gost
Aleksandar

Postovana Katarina,
obracun poreza i doprinosa za pausalce je vrlo komplikovan i zavisi od dosta parametara (vrsta delatnosti, razvijenost opstine i sl.). Ne zelim da promovisem bilo koji koncept, meni je licno najjasniji obracun, koji je dat na linku http://www.mena.rs/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=217%3Akalkulator-za-obraun-plate&catid=99%3Akalkulatori&Itemid=106&lang=sr.
Ili http://www.mena.rs/kalkulator_preduzetnik.html
Inace nemam nikakve veze sa kompanijom Mena, samo napominjem da mi je njihov pristup najjasniji
Imate nekoliko modela (kolone) kljucno je da unesete iznos u „zuto“ polje.
Slozicemo se naravno da su poreska zahvatanja izuzetno visoka. Nazalost to je posledica slabosti privrede. Vrlo je tesko prekopirati koncept sa „zapada“, jer nisu u matematickom zargonu isti pocetni uslovi. Neko je pomenuo i navodi primer Kanade, slicno je u Ceskoj, gde je penzija recimo socijalna kategorija, svi primaju osnovnu penziju od oko 300 evra, bez obzira koliko su godinama uplacivali. Ako zele vecu penziju, onda moraju licno da odvajaju u posebne penzione fondove. U svakom slucaju je vazno da neko ozbiljan pokrene poreske reforme i da se smanji siva ekonomija. Moje licno misljenje je da je recimo porez na imovinu potpuno deplasiran. Jer, se na taj nacin pokrece pristup nacionalizacije. Da objasnim. Promenili su se uslovi i moj kraj je postao poznat, na ceni. Poreska uprava je propisala neki iznos na imovinu, koju posedujem i koji recimo ne mogu da platim. Sta sledi? Izdaje se Poresko resenje, idu kamate, daju se privremene mere (zaduzi se neki moj prihod). Recimo da ga nemam dovoljno. Onda sledi da posto ne mogu da platim, na „moju“ imovinu se stavlja teret. I zar to nije nacionalizacija? Druga stvar je kakvo mi zdravstvo zelimo. Ako ne uplacujemo doprinose za zdravstvo, ko ce da nas leci? Ako ne uplacujem mesecno za zdravstvo u iznosu od recimo 100 evra, to nije ni za popravu zuba, zar ne? Znaci mogu da budu mali porezi, ali onda treba da se dogovorimo da se sve placa, svaki odlazak, kod lekara, stomatologa, svaka intervencija, obavezno odrzavanje zgrada, instalacija, itd. To su vrlo ozbiljne reforme i ne moze preko noci. Ali treba krenuti, to je sasvim jasno, da bi imali buducnost.

MP
Gost
MP

Vecina ovde ne shvata sustinu problema ove drzave. Vecinu birackog tela ove drzave cine neuki l neobrazovani ljudi. I svaki krimi/kvazi politicar to zna. Pametnim ljudima se on ne obraca jer zna ko mu je ciljna grupa. Dovoljno je da njih obrlati KraljevicMarko/MilosObilic/Kosovo/Junaci/Heroji tematikom i on je svoj cilj postigao….

zoran
Gost
zoran

Nije teško ljude osloboditi dela poreza na ime troškova koje su imali u toku godine. To dokazujemo fiskalnim računima. Preduzetnici već plaćaju porez na dobit, a dobit je razlika izmedju prihoda i rashoda. Kada bi i svi ostali imali umanjenje poreskih obaveza na ime troškova u toku godine, svi bi tražili fiskalne račune. Na taj način bi skoro sav promet ušlo u legalne tokove. Zašto bih ja kupio bilo šta bez računa, ako mogu sebi da smanjim, na primer, porez na imovinu. Zašto bih, onda, dao nekome da mi kreči stan ili kuću, ako on ne može ili neće da mi izda fiskalni račun. A kada sam platio neku uslugu ili kupio neku robu i za to dobio fiskalni račun, državi sam platio porez i državi se isplati da me oslobodi dela poreza na ime tog prometa. Na taj način podstiče se razmena dobara i usluga, a to je osnovni uslov pokretanja privrede. Ako bi ovako nešto zaživelo, doprinosi i porezi bi mogli da budu smanjeni, a da priliv u državnu blagajnu bi bio mnogo veći. Na ovaj način bi i pokretanje privatnog biznisa bilo sigurnije i naravno da bi se tada ljudi lakše i odlučivali na preduzetništvo. Tada bi trebalo uvesti i instituciju bankrota. Sada, ako otvorite preduzeće pa propadnete, ako ste ostali dužni porez državi, a registrujete novo preduzeće, taj dug će Vam odmah biti pripisan na to novo preduzeće. Nemate šansu da se izvučete iz dugova. A Ford je nekoliko puta propadao i svaki put mu je država otpisivala sve dugove na ime poreza. Ovde vlast niti ume da podstakne privatnu inicijativu, niti zna kako to da uradi i na kraju niti je to interesuje. Našim političarima je jedino u glavi, kako da se, za svoga mandata, finansijski obezbede za ceo život. Ovo im je jedino u glavi, jer drugo ništa u glavi i nemaju. Kad čujem kako bulazne po televiziji, povrača mi se i pre svega se stidim od onoga što čujem od Vučićevih kumova, keramičara, šofera i sličnih eksperata. Jedan ministar kaže da se oseća sposobnim da vodi resor minastarstva vojske, jer je bio u školi rezervnih oficira. Da se naježiš. Ja bih mogao o ovome da napišem 2 toma, a kako li se osećaju i koliko tomova bi mogli da napišu pravi eksperti. Od mene ovoliko, a i ovo je previše. Ko će to još da čita.