Po svemu sudeći preživljavamo novi udar na nezavisnost Javnog medijskog servisa Vojvodine i mešanje u uređivačku politiku, što će dovesti do dalje degradacije informisanosti i medijskih sloboda građana Srbije i Vojvodine.
Naime, kako saznajemo, posle smene programskog urednika RTV Slobodana Arežine i ostavke direktora Srđana Mihajlovića, juče su smenjeni i svi urednici, voditelji i novinari informativnih emisija na RTV. Ovo se sve odigralo posle 17 časova, a rešenja o raspoređivanju na druga radna mesta su bukvalno uručivana po hodnicima televizije. Očekujemo da će javnost o ovome biti obaveštena tek u narednim danima.
Ako se ispostavi da su ove informacije tačne, pokazaće se da je RTV Vojvodine prva žrtva pohoda Aleksandra Vučića i SNS-a na severnu srpsku pokrajinu, a sa njom će stradati i pristup objektivnim i pravovremenim informacijama od značaja za građane, za šta je Javni medijski servis Vojvodine postao sinonim. Ovo će pokazati i da režim ne trpi bilo kakvu kritiku i disonantne tonove na medijskoj sceni Srbije, a koji odstupaju od njihovih saopštenja i laži koje nam serviraju već četiri godine.
RTV je bio jedan od retkih bastiona novinarskog profesionalizma i medijske pismenosti, kao i primer kako jedan javni servis, koji se finansira novcem građana, treba da obavlja svoj posao. U Vučićevoj Srbiji to se ne prašta!
Tačna i blagovremena informisanost je jedno od osnovnih prava građana, zagarantovanih Ustavom i zakonima ove države. S toga zahtevamo da se smesta prekine sa progonom i šikaniranjem novinara čija je jedina krivica da su savesno i profesionalno radili svoj posao i nisu podlegli pritiscima interesne grupe koja sebe naziva SNS! Zahtevamo od Ministra Tasovca da stane u zaštitu novinara i urednika RTV-a, jer je to njegova dužnost i obaveza!
Stop urušavanju medijskih sloboda! Stop urušavanju Javnog medijskog servisa Vojvodine!
Vojvođanski tim pokreta “Dosta je bilo”
U vezi svega što se dešava sa RTV Vojvodinom, moglo bi se za SNS reći “vuk dlaku menja, ali ćud nikako” čiji su čelni ljudi nekada bili u SRS-u. Praksu nasilnog menjanja kadrova, započeli su 15.1.1996. god., kada su zajedno sa SPS-om i JUL-om, poništili deoničarstvo Studija B i smenili kompletno rukovodstvo na čelu sa Miloradom Roganovićem, koji je bio generalni direktor i glavni i odgovorni urednik, a Dragan Kojadinović predsednik Upravnog odbora. Perjanica postupka smenjivanja bio je tadašnji gradonačelnik Beograda (u to vreme mr. a kasnije dr.) Nebojša Čović istaknuti kadar SPS (potom isto tako istaknuti opozicionar u okviru DOS!). Već u februaru 1997. godine (nakon 88 dana demonstracija u Beogradu) napustili su Studio B, a rukovođenje je preuzelo staro rukovodstvo na čelu s Zoranom Ostojićem na mestu generalnog direktora i Lilom Radonjić na mestu glavnog i odgovornog urednika.
Sledeći upad u Studio B odigrao se u noći 16/17. maja 2000. god. u dva časa izjutra kada su tehničari i inženjeri RTS, uz asistenciju nekoliko desetina policajaca i obezbeđenja RTS, izvršili nasilni upad gde su zatekli svega tri osobe na radiju i 6 na televiziji. Tragovi obijanja prostorija i danas se mogu videti na pojedinim mestima. Tada su proglasili Studio B republičkom TV stanicom (!?) (mada je pokrivanje bilo ograničeno na Beograd i okolinu, što nije bilo ni 10% teritorije Srbije), ponovo razjurili legalno rukovodstvo i postavili svoje ljude. Danima su ljudi Studija B sedeli u Masarikovoj ulici, a kasnije ispred Skupštine grada protestvovali. Dakle, isti stranački “trio” je učestvovao u ovom ponovnom okupiranju Studija B. Njihova vlast je trajala do 5. oktobra 2000. god., kada se deo legalnog rukovodstva Studija B vratio a drugi su našli manje stresan posao u drugim RTV stanicama i produkcijskim kućama.
Nakon izbora 2012., odnosno 2014. god. članovi istih stranaka “presvučeni” u evropske ideje su ponovo na vlasti (doduše nema JUL-a, ali tu je njihov bivši visoki funkcioner g. Vulin). Kasnije se bez logičnog objašnjenja smenjuje Aleksandar Timofejev generalni direktor Studija B (dugogodišnji radijski a potom televizijski novinar, voditelj i urednik), a na njegovo mesto dovodi se novinarka koja je radila svega nekoliko godina u ovoj kući, čiji je primarni zadatak bio da se Studio B pripremi za prodaju. Godine 2015. definitivno se privatizuje Studio B, koji je uz TV Pink glavno elektronsko glasilo SNS. Uzgred budi rečeno, Studio B je prodat, a da se na sudu godinama vodi spor budući da deoničari nisu obeštećeni (ni u jednoj normalnoj zemlji se ne vrši transakcija nečega što je u sporu). Za druge stranke na ovim TV stanicama nema mesta, osim ukoliko ih treba ocrniti i izreći sve najgore o njima. Svaka kritika upućena SRS, tumači se kao izraz mržnje g. Vučića (!?), što je problem percepcije njegovih članova koji papagajski svi ponavljaju istu sentencu (ili bar tako žele da predstave prosečnom needukovanom gledaocu na TV)!
Dakle, smene u RTV Vojvodini imaju “uhodanu” praksu u Beogradu i ne treba se ni malo čuditi. Iskaz poput toga da neko sedi u Beogradu a prima platu u Novom Sadu, predstavlja nepoznavanje nekih elementarnih načina rada izveštavanja, ali dobro prolazi kod običnih građana, koji će reći “eto gde moje poreske pare idu”. Naime, mnoge TV stanice izvan Beograda ukoliko žele aktuelnosti moraju imati izveštače u Beogradu (gde su sva važna dešavanja za ovu zemlju), koji će intervjuisati nekog političara, ambasadora ili uopšte značajnu ličnost od trenutnog interesa, a ne da se (u konkretnom slučaju) dovodi u Novi Sad. To je praksa svuda u svetu, a ne samo kod nas. Neke TV stanice imaju izdvojena mini studija za takvu namenu u Beogradu, gde se gost dovodi i intervjuiše i direktno se uključuje u program, ili prenosi cela emisija, a ne da se dovodi u mesto odakle je matična RTV stanica. Slično je i sa, na primer izveštačima RTS iz brojnih mesta po Srbiji, koji svako jutro javljaju o važnim događajima u njihovom gradu, i nemaju potrebe da dolaze u Beograd, tj. RTS. Ukoliko neko (iz SNS) ne veruje, neka pogleda jutarnji TV program već nakon vesti u 6 sati izjutra svakog radnog dana.
U vezi opaske da se plaćaju putni troškovi dolaska iz Beograda u Novi Sad, treba podsetiti “okupatorske” vlasti Studija B, da su tokom njihove vladavine svako jutro slali vozača u Inđiju po novinarku i po završetku jutarnjeg programa, vraćali je nazad. Ne želim da navedem njeno ime, ali pošto su “zaboravili”, ta koleginica je radila s pokojnim Đokom Vješticom, istinskom legendom Studija B koji se nije pitao u vezi ovoga, nego g. Đorđe Minkov koji je bio direktor.
Po opštoj bežaniji iz Studija B, (kada su videli upaljenu Skupštinu i RTS) 5.10.2000. god. kadrovi koje je postavio “trio” SRS-SPS-JUL ostavio je astronomske dugove u restoranu STB visoke kategorije, razvučena je studijska i računarska oprema radija B-92 koji se nalazio sprat niže u Beograđanci (18.), i odneti svi hard diskovi sa računara Studija B koji nikada nisu vraćeni. Sve ovo Studio B je morao da nadoknadi za svoj normalan rad i pri tom obešteti radio B-92, iako s nestankom njegove opreme nije imao veze.
Smenjeni g. Slobodan Arežina, posle 5.10.2000. god. je bio drugi v.d. direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B (nakon g-đe Radmile Hrustanović, kasnije gradonačelnice Beograda). Izuzetno je profesionalno obavljao svoj posao i tokom svog kratkog mandata uspeo je da izdejstvuje deo tehničke pomoći od italijanske TV stanice TVA i pošalje trojicu tehničkih lica na usavršavanje u Italiju. Mada je došao iz Radio Beograda, nikada se nije osetilo da svojim postupcima “vuče na tu stranu”, da forsira ili omalovažava i vređa neku od stranaka. Jednostavno, bio je čovek koji je svu svoju energiju istinski usmeravao i trošio tamo gde je trenutno radio.
Ovo tek toliko da se zna i podseti SNS da kada kritikuje nekoga (bez obzira da li je opravdano ili ne) sagleda sve svoje postupke u otimanju i zauzimanju nepodobnih medija (u konkretnom slučaju Studija B). Doduše, tada je bio SRS, ali je reč o istim ljudima, i ne mogu se pravdati da je to uradila druga stranka. Prema tome, ovo što se dešava u RTV “logičan” je sled ranijih događaja, i kako se najavljuje od strane čelnika SRS, neka se pripremi RTS (a kadrovske izmene izvršiće SNS)!
I na kraju, da se ne shvati da pisac ovih redova ima bilo šta protiv bilo koga iz SNS, ili protumači da mrzi g. Vučića. Navedeno je samo ono što su pojedinci iz tadašnjeg SRS radili, kako bi javnost znala drugu stranu medalje.
mr. Dušan MARKOVIĆ, d.i.e.
član naučnih udruženja IEEE-BTS 92077251, AES-36871
član DJB, svedok događaja i bivši tehnički direktor Studija B