Sramna je i za društvo i pravnu državu poražavajuća odluka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da nikoga krivično ne procesuira za helikoptersku nesreću u kojoj je poginulo sedam ljudi, 13. marta prošle godine. Politička odgovornost dva ministra već je izbegnuta i njihove karijere su u usponu, a odbijanje tužilaštva da utvrdi njihovu krivičnu odgovornost posledica je prihvatanja diktata partijske vlasti.
U najvećoj vazduhoplovnoj nesreći u Srbiji u poslednje dve decenije poginuli su piloti Omer Mehić i Milovan Đukarić, mehaničari Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekari Dževad LJajić i Miroslav Veselinović, kao i pet dana staro novorođenče, dečak, porodice Ademović. Za nju su disciplinski kažnjena dva oficira, a tužilaštvo je svojom sramnom odlukom posredno upravo žrtve proglasilo krivim. Nemoralan potez tužilaštva mogao se predvideti i nekoliko dana posle nesreće kad je vlast spinovanjem preko medija optužila pilota da je bio pijan.
Javnosti je potpuno jasno kako je do te nesreće došlo i nedostajale su nam institucionalni dokazi i potvrde, utvrđivanje svih imena odgovornih i odmeravanje pravedne kazne. Zahtevali smo istragu koja bi utvrdila odakle je došao pritisak da se krene u pogibeljnu akciju. Izrugivanje zdravom razumu je kad nam se, u državi u kojoj decu spasavamo SMS porukama, kaže da je vojni helikopter krenuo u maglu zbog spasavanja jedne anonimne bebe.
Tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić je javno priznao da je naredio akciju, a general Sreto Malinović je upozorio da “ako ministar, koji nema ovlašćenja da komanduje vojskom, naredi upotrebu, to je ovlašćenje koje je uzurpirano”. Tužilaštvo očigledno nije ni istraživalo odgovornost Gašića jer se bavilo samo “postupkom protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju zadatka”. Nisu, znači, ni obuhvatili one koji su naredili akciju i koji su iz vrha vlasti. Nisu obuhvaćeni oni koji su zloupotrebili moćne političke pozicije da bi se igrali tuđim životima i radi ličnih interesa i jeftinog političkog marketinga i slikanja ministara a la Feketić zloupotrebili državnu instituciju.
Tužilaštvo se uplašilo rečenice Aleksandra Vučića “Ne dam Gašića i Lončara”. Tužilaštvo nema prava da se plaši premijera i sluša ga kad kaže da je “afera helikopter izmišljena i ludački vođena” ili da postupa po naređenju ministra Selakovića koji je odmah poručio da “ne razume insistiranje na slučaju helikopter”.
Transkripti komunikacije pilota helikoptera pred poletanje i tokom leta jasno su pokazali da je neko čije ime je javno nepoznato, a tužilaštvo odbija da istraži ko, preusmerio pilota sa jedne na drugu pistu. Poražavajuće je što je ovim tužilaštvo javno priznalo da ne sme ni da pomisli da utvrđuje odgovornost ministara za zločin. Zato su i mogli da nas bahato vređaju poklanjajući jedan drugom maketu helikoptera za rođendan.
Kao i u slučaju ubistva gardista u Topčideru, pogibije kadeta na Pasuljanskim livadama ili ubistva srpskih diplomata u Libiji i slučaj helikopter ostaje kao sramna potvrda da su nedodirljivi patijski moćnici uzurpirali našu zemlju i u njoj napravili svoju partijsku državu u kojoj je, kao i u slučaju Savamale, moguć i opravdan državni zločin.
Šta je sa svdokom Tanaskovićem iz Savamale? Zašto još ne znamo rezultate prve i druge obdukcije? Zašto pokret “Dosta je bilo” ne postavi to poitanje, u Skupštini, policiji, odgovornim licima VMA? Ko je potpisao obdukcione nalaze, ako, narvno, postoje? Od čega je umro svedok Tanasković?
Šta mislite o tome da li mu je možda neko “pomogao” da napusti svet? Sasvim izvodljivo i logično, setite se Miloševićevog režima kako su rešavali neke svoje “probleme”!
odluka tužilaštva je i više nego skandalozna. ona se, zapravo, za veliki broj gradjana srbije može smatrati aktom kriminala, saizvršenja. to je sve većem broju gradjana srbije jasno. potpuno. u jednom trenutku – ona mora biti predmet istrage. tužilac koji na ovakav način sprovodi istragu – svi oni – moraju postati predmet specijalne istrage koja će opovrgnuti ili baš dokazati i razmontirati i u korenu uništiti anti-državni organizovani kriminal kojem, očigledno, spiralno pripada veliki broj lica koja su (trenutno) na odgvornim, a najverovatnije i najodgovorniim pozicijama u društvu. gradjanima srbije – sve je uočljivija ta – hobotnica. biće potrebna i medjunarodna pomoć, i oni neće moći još dugo da žmure na pošast koja je zadesila stanovništvo srbije – bez obzora što su je upravo oni instalirali i što im je neophodna do bezuslovnog isporučenja kosmeta amerima. oni će tu ekipu, prvi pustiti niz vodu po obaljenom zadatku. pustili bi i mila u cg, ali taj zadatak još nije gotov. deo hobotnice koji je u beogradu misli da će i oni biti tako dugovečni, ne kapirajući splet okolnosti koji još uvek drže mila. što se samog helikoptera tiče, neko mora biti kriv, makar to bilo i loše gorivo ili “pijani” heroj koji je upravljao njime. dakle – SVAKAKO – neko (nešto) mora biti kriv(o). u svetu do sada nije (kod ovakvih slučajeva) zabeleženo – da niko i ništa nije uzrokovalo jednu smtonosnu tragediju. moraš biti, kako to reče premijer – potpuni IDIOT da bi objavio ovakav zaključak.
evo je zaista previše.
Rodio sam se i 57 godina živim u Bačkoj. Advokat sam i nikada nikome nisam bio na grbači. Imam dva sina. Majka mi je od Valjeva, a otac od Šavnika. Srbin sam, kao i svi sunarodnici zbog kojih se osećam da pripadam ovom rodu: Crnjanski, Zmaj, Andrić, Pekić, Đura, Glišić, Radičević, Dis, Milanković, Sterija, Dositej, Njegoš, Vinaver, Kočić, Matavulj, Kovačević, Šantić, Nušić, Mihiz, Selenić, Živojini Pavlović i Mišić … zašto ovo pričam? Juče, nakon ove vesti kažem mojoj drago ženi: “života mi, ovo je zaista prekardašilo, vreme je da se Vojvodina odvoji od Srbije”! Koliko su nesrećni Sterija, Dositej, Jovan Hadžić i ini činili da upristoje Srbiju ispod Save i Dunava, ali džaba…pogledaj šta smo sebi uradili samo u poslednjih 25 godina…
Čitao sam i čitam sve živo, istoriju, filosofiju, eseje (Jiriček, Konstantin iz Ostrovice, Lompar, Vlajki, Dedijer, Ćorović, Sl. Jovanović, Karamurza, prof. Đurić …) da bih pokušao nešto da razumem, ali … mislim da spasa nema.
Ne znam …. da toliko dugo vladaju potpuni zlikovci … da su na ključnim mestima nesposobni kreteni …
Jasno je kao beli dan da je prvi krvac za ovaj zločin aleksandar vučić, ubica ispirator kome ovo, nažalost, nije prvo ubistvo… setimo se Slavka Ćuruvije i novinara Pantića…
odoh
Tanasković ne sme biti zaboravljen.
Prošao je slično kao i gospodin na vidikovačkoj pijaci koji je umro nakon maltretiranja od strane komunilnih policajaca.
Treba sačiniti i ažurno dopunjavati listu nepočinstava ove vlasti.
Kako ta lista bude rasla tako će rasti i otpor vlasti.
Listu treba staviti na sajt odmah ispod programa stranke i uporno ponavljati dok vlast konačno ne ode.
Kako je Vučić došao na vlast? Uzeo je jednu radio frekvenciju i besomučno ponavljao kako je DS lopovska stranka.
I pobedio je. Treba učiti od Velikog Manipulatora, koristiti njegovo oružje, ali uz upotrebu mnogo probojnije municije: Istine.
Kao bivši insajder mogu da svedočim sledeće. Pad helikoptera uzrokovalo je nekoliko ključnih propusta.
Prvo, ministar Lončar je primio molbu verovatno od nekog svog kolege lekra ili drugog ministra (ovo može biti spekulacija, jer o ovom nema pouzdanih podataka), kako prethodno biva odbijen od spec. jedinice MUP-a prvenstveno namenjene za izvođenje ovakvih zadataka. Poziva MO, odnosno ministar Gašića i moli za uslugu.
Drugo, ministar Gašić je prekoračio ovlaštenja, jer nije ispoštovao proceduru, koju je samo MO propisalo baš za ovakve slučajeve. Dežurni u OC VS, koji primaju ova naređenja tačno znaju proceduru i ovo bi bio samo jedan u nizu takvih (lično svedočim).
Onaj ko je zaobišao OC VS i pozvao komandanta Vazduhoplovstva, koji pravi treću grešku, a sam se tada nalazio na godišnjem odmoru, u prevodu nije poznavao situaciju već je poltronski preneo naređenje svom potčinjenom general Živaku umesto da je odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Komunikacija između ovih aktera je protivno proceduri nije zabeležena, jer se odvijala mob. telefonima
Četvrta, general Živak (tada zam. Komandatna V i PVO generala Bandića) koji je izdao neposredno naređenje da se posada da se upusti u rizično izvršenje leta u nepovoljnim, gotovo nemogućim uslovima. Snosi i odgovornost, jer nije odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Peta, dežurni (javnosti nepoznata osoba) u OC V i PVO na Batajnici poziva posadu da pristupi izvršenju ovog leta-zadatka, takođe snosi odgovornost za upućivnje posade. Snosi i odgovornost, jer nije odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Šesto, pokojni pilot M. Omerović snosi posthumnu odgovornost, jer nije odbio da izvrši naređenje. Iako je po pravilima službe imao tu mogućnost i obavezu.
Sedma, NN lice koje menja mesto sletanja i zamenjuje vojnu i uigranu vojnu KL sa civilnom KL na aerodromu NT. Posebno i ključno da civilna KL vodi letilice prema apsolutnoj visini, a vojna KL prema relativnoj. Uzrok pada upravo leži u ovoj nesrećnoj okolnosti.
Osma i ponajveću greška je na Aleksandru Vučiću, koji je pre svih relevantnih istražnih organa dao “presudu”, između ostalih “Ne dam Gašića i Lončara!”
Deveta i još veća od prethodne je na gospođi Zagorki Dolovac RJT, koja nije smogla snage, digniteta i časti da ovaj slučaj onako kako je jedino moglo, a to je podizanjem utemeljene optužnice, protiv svih odgovornih. Pa i ministara, a i premijera za ometanje istrage. Umesto predviđenog, VJT nam saopštava da nema odgovornosti i da je ono saglasno da se to okonča disciplinskim postupkom. Prenebregavajući činjenicu da ni to disciplinska odgovornost nije ispoštovana, general Bandić je u međuvremenu sklonjen u Brisel, zasluženo. Takođe, kažnjeni general Živak napredovao u komandanta V i PVO. Da formalno nisu dobili nove činove, ali bolja postavljena jesu. Pa ko je ove lud?
Deseta i najgnusnija je na vama čitaoci, zajedno samnom piscem ovih redova, što ćemo oćutati, progutati i zaboraviti sve ovo i još jednom pljunuti na smrt ovih sedam naših građana!
SRAM NAS SVE BILO!