Образовање Преносимо

Душан Теодоровић: Србијом владају некомпетентни, а предводи их Вучић

“Ова земља је украдена од грађана Србије, њом владају људи који нису довољно компетентни, нису довољно поштени и које предводи Александар Вучић.”

dusan-teodorovic

Морамо да покушамо да се изборимо да вратимо нашу земљу пристојним, поштеним и вредним људима, то је оно у шта верујем. Не знам да ли то можемо да постигнемо, али је и петиција за смену Муамера Зукорлића са места председника Одбора за образовање и науку Скупштине Србије део борбе за европску и бољу Србију, Покренуо сам петицију јер његов избор није само вређање људи у просвети и науци већ свих грађана Србије. Човек који је васпитаван на догми не може у секуларној држави да води Одбор за образовање и науку – поручује у разговору за Данас академик Душан Теодоровић, председник Одбора за високо образовање САНУ.

Зукорлић вас је оптужио да сте таквим ставовима показали нетолеранцију и искључивост.

– Нисам шовиниста, овде је реч о квалификацијама. Да би неко постао муфтија мора да има квалификације у том систему, а да бисте водили Одбор за образовање и науку неопходно је да сте васпитавани на научним истинама, а не на догмама и да сте остварили значајне научне резултате. Одбор је место где се дискутује о будућим законима из образовања, његови чланови морају да знају какве су савремене тенденције у тој области у свету. Разумео бих, можда, да су Зукорлића поставили у одбор који се бави правима мањина или верским питањима.

Били сте члан Комисије за акредитацију када је одбијена акредитација Интернационалног универзитета у Новом Пазару, на чијем је челу био Зукорлић.

– Ја сам био један од кључних људи који није дозвољавао акредитацију тог “универзитета”, јер им наставни програми и кадар ништа нису ваљали. Они су сами произвели своје професоре, менаџерка тог “универзитета” је за седам година од дипломе БК универзитета и мастер и доктората на муфтијином универзитету постала “генерални менаџер универзитета”. Ту се школује полуписмен кадар, то је катастрофа за Србију и ту нема места за толеранцију. Ја сам иначе врло толерантан човек, спреман сам да марширам на Паради поноса, толерантан сам и кад су у питању истополни бракови, али је овде реч о томе да уништавамо образовни систем Србије. Транспарентан интерес Муамера Зукорлића је да искључиво због профита, после осам година, добије акредитацију универзитета, макар на силу. Зато свим снагама морамо да се супротставимо непринципијелним политичким трговинама као што је ова, у којој ће Зукорлић да акредитује свој “универзитет”, а Вучић ће за то да добије његових 50.000 гласова.

Да ли нови Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова улива наду да ће Београдски универзитет стати на пут плагијатима?

– Добро је да је Универзитет у Београду донео такав правилник, али живећи и радећи осам години на светским универзитетима навикао сам на правилнике у којима препознајем академски рукопис, док се овде види правничко-бирократски. Правилник је написан истим језиком као и сви други прописи на факултетима и универзитетима у Србији и то је његова основна мана. Правилник мора да дозволи свим грађанима света да ставе примедбе на нечију дисертацију, а не само члановима академске заједнице. Бесмислена је одредба да неко може одговарати ако се утврди да његова пријава није била оправдана. Нема залудних људи који пишу пријаве на докторате. Људи на универзитету су научно тренирани и ја не морам да будем стручњак, рецимо, за хемију, да бих видео да је неки рад плагијат. У свим научним дисциплинама се зна шта је оригинално, а шта је прекопирано и украдено, знају се строга правила како се пише научни рад, како се наводе референце… Декан може да формира комисију која ће за 10 дана утврдити да ли је нешто плагијат. Докторат је могуће поништити и без правилника. Ово је добра прилика да новоизабрани декан Факултета организационих наука Милија Сукновић, поступајући по одредбама правилника, покрене процедуру оцене доктората градоначелника Београда Синише Малог.

Да ли је могуће да ФОН промени одлуку, с обзиром да се њихово Научно-наставно веће већ изјаснило да је тај докторат чист?

– То је срамна и кукавичка одлука ФОН-а, јер је докторат Синише Малог страшан плагијат. Основни проблем је што су велики делови текста у тој “дисертацији” преписани из докторске дисертације Стифаноса Хаилемариама одбрањене 2001. на Универзитету у Гронингену у Холандији. Синиша Мали је преписао и наше ауторе Бориса Беговића, Бошка Живковића и Бошка Мијатовића. Преписивао је чак и са Wикипедие. Ја поседујем докторску дисертацију Стифаноса Хаилемариама, проучавао сам све то и зато смем да кажем да је докторат Малог плагијат. Позивам Милију Сукновића да реагује, у супротном ће можда он једног тренутка одговарати због нечињења. У свету се због таквих ствари поништава редовна професура и људи бивају истерани са универзитета.

Зашто толико инсистирате на случају Синише Малог?

– Зато што ће академска заједница, ако се избори са тим плагијатом и великим прекршајем добити много. Сваки будући прекршилац ће знати да је Београдски универзитет поништио докторат градоначелника Београда. Немам право да тражим његову политичку смену, али имам право да захтевам да му се поништи докторат и мени је сасвим јасна граница између те две ствари. Ако грађани желе да имају градоначелника који је преписивао, присвајао туђе и варао, али сматрају да треба да буде градоначелник, то је њихово право.

Осим о случају градоначеника, говорили сте и да је докторат министра полиције Небојше Стефановића срамота да српску науку. Да ли вам је неко претио због ставова које износите, да ли вас је звао неко из СНС?

– Нисам имао никакав контакт са СНС, нити непријатности.

Јесте ли добијали понуде опозиционих странака?

– Прошлог лета сам гостовао на трибини покрета “Доста је било”, а 1992. сам имао понуду да будем члан Демократске странке. Деведесетих сам протестовао и држао студентима говоре у амфитеатрима и на Студентском тргу. После мојих неколико иступа са места председника Одбора за високо образовање САНУ неки новинари су ме питали да ли ћу да се кандидујем на председничким изборима. Моја супруга, која је такође универзитетски професор, тренутно је једина особа са којом се саветујем.

Још као члан Комисије за акредитацију указивали сте да приватни универзитети деле докторске дипломе, чак сте јавно позвали на одговорност бившег министра просвете. Недавно сте изнели доказе да су радови неких ваших колега са Београдског универзитета поништени у међународним часописима… Како је могуће да нико није реаговао на све то?

– Ми смо друштво које не воли да се замера. Људи увек воде рачуна о својој егзистенцији, пазе шта говоре и раде. Ако се анализира последњих 70 година, Србија је била земља неслободе и то и данас има рецидиве. У земљама развијених демократских принципа, као што су Холандија, Шведска или Немачка, моје понашање би било потпуно нормално, а овде сам изузетак јер се не устручавам да јавно кажем шта мислим. Двадесет одсто људи који су потписали петицију за смену Зукорлића су анонимни. Не видим разлог за то.

Како изаћи из те атмосфере незамерања?

– Мора да се промени систем избора за ректоре, декане и професоре. У свету се на те позиције долази јавним светским конкурсом, а не лобирањем. Онај ко буде изабран добија велика овлашћења. Избори за професоре у Србији нису добри. Да бисте у свету добили звање редовног професора реферат о вама морају да напишу људи са других универзитета из света. Ако Србија хоће да иде напред и да буде део развијеног света, не може да има у некој области 60 редовних професора, када за ту исту област на светским школама постоји петоро. Наши људи кажу: “Како неко да пише реферат о мени, кад ме не познаје”. Ја мислим да такав човек не треба да буде редовни професор. Један од критеријума за избор мора да буде међународна препознатљивост.

То звучи утопистички, ако се на Сенату Београдског универзитета сат времена води дебата да ли редовни професор треба да поднесе извештај на сваких пет година, иако нема никаквих санкција ако у међувремену не ради ништа. Колико интегрисани универзитет може да поправи стање?

– Много. Суштина интегрисаних универзитета је да не постоји самоуправљање, већ строга академска хијерархија. То значи да ректор, који се бира на светском конкурсу, може да смени декана, а он може да одреди плату професорима и да не пита никога. Код нас је закон предвидео да се са 65 година иде у пензију, а да би захтев за продужење радног односа стигао на Сенат, о томе дискутује матична катедра, на којој седе људи са неколико година радног стажа. На светским универзитетима нема таквих бирократских ограничења. Проблем је што код нас правилнике и законе пишу правници који нису провели ниједан дан ван земље, а у томе им помажу професори, који такође нигде нису били.


Имате ли подршку осталих академика и председника САНУ Владимира Костића?

– Пре два месеца сам од академика Костића добио писмо, у којем ми се захваљује на ангажману и активностима које преузимам. О последњој петицији нисмо причали, али он има изузетне резултате у науци и самим тим што је председник САНУ свакако да подржава чистоту и поштење у науци.

Извор: Данас

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Samo još da prestane da se obraća evropskoj Srbiji, srpskom narodu ili nzn kom već kolektivitetu. To je retorika partokratije..Ličnim primerom da se obraća pojedincu, srpskom građaninu. Dakle lični primer, stručnost (tehnokratija), bez ideologije…Ovako tera vodu na pogrešnu/Vučićevsku vodenicu…

  • “Никада у животу нисам прочитао већу глупост”, вероватно ће Вучић поновити своју чувену реченицу – исказану после текстова којима се тврдило да је докторат министра полиције плагијат – када прочита и овај текст. И моћи ће да изнесе следеће аргументе.
    Прво, када је Зукурлић у питању, познато је да је преко 90 процената становника Земље религиозно, дакле да чине огромну већину светске популације, па је самим тим (по демократским принципима за које се у Србији масовно залаже) природно да и одбор о коме је реч води човек вере, а не неки агностик или, не дај боже, неверник. Па се, онда, Моамеру Зукурлићу замера што је васпитан на верским догмама. Шта фали догмама? Па и у науци постоје догме, тзв. аксиоми (истине за које се тврди да су непобитне и да се не доказују) и које нико не оспорава, зашто би се онда оспоравале религиозне? Па се потенцира мишљење да се на муфтијином универзитету школује “полуписмен кадар”. Па кадар је полуписмен и на свим осталим универзитетима и факултетима, зашто се овај неоправдано и неправедно издваја? Залагање Теодоровића за Зукурлићеву смену мени мирише на верску нетолеранцију, а можда и мржњу, закључиће Вучић.
    Друго, академик се ухватио плагирања и плагијата Синише Малог као пијан плота, заборављајући да је плагирање у Србији одувек било традиционално позитивно. Па зар нису још калуђери у нашим средњевековним манастирима обилно преписивали текстове без навођења извора? Уосталом, шта има да се Малом пребацује ако је заборавио неки извор и да наведе када је он градоначелник, а зато и презаузет човек. Дакле и ова академикова изјава подсећа на политичку подметачину и зато сам највећим стручњацима са Мегатренд универзитета, запретиће Вучић, наложио да испитају и његов докторат, зар није могуће да је и то плагијат?
    Међутим, закључиће Вучић, мени је најсумњивији Теодоровић зато што је боравио у иностранству, а због тога ми личи на страног плаћеника. Зашто би се он залагао да се у Србији примене нека светска искуства ако за то није тајно плаћен?
    Све у свему, мој је општи утисак – ускликнуће на крају Вучић – да је цео Теодоровићев текст увод у припремање државног удара, удара на мене и моју породицу, а самим тим и на целу Србију. Зато ћу полицији саветовати да га приведе, испита и научи памети.

  • Podrška ovakvim inicijativama i komentar g.Pavlovića o Srebrenici,meni barem,stvara veliku dilemu o vašem pokretu i moju podršku vama čini upitnom.Prezasićeni smo floskula i predrasuda.Razmislite o principima kao odgovorima na ova osetljiva pitanja.Tu mi se čini da ste nespremni i nesigurni.Kosovo,BiH,regionalizacija,demokratizacija Srbije,EU,NATO,Rusija,…morate dati odgovore na ta pitanja.Koliko god da to izbegavate u politici ste i morate se izjasniti.Konkretno,bez uvijanja,jasno.Kao o ekonomiji.Rizično jeste,ali neophodno.Nisam siguran da sam usamljeni pojedinac koji iščekuje vaše opredeljenje po ovim pitanjima!

    • A gde je taj komentar Dusana Pavlovica o Srebrnici? Ja ne mogu da ga pronadjem. Sta je to Dusan rekao, sta vas cini nesigurnim?
      Inace se slazem da po spoljnopolitickim pitanjima DJB mora imati jasnija opredeljenja. Nasuprot vama meni to moju podrsku DJB ne cini upitnom. Radulovic se dosta jasno izrazio o pravcu kojim Srbija treba da ide, ali ne tako jasno o mnogim pojedinostima. tog pravca.

    • Komentar gosp.Pavlovića se ne nalazi u ovom tekstu i ja aktivnosti pokreta sagledavam kao celinu,što je,nadam se razumljivo(i nedemokratski pokreti i grupacije mogu imati ispravan stav o nekim pitanjima),a glasio je otprilike da je Skupština RS donela Rezoluciju o Srebrenici kojoj on ne vidi da treba nešto dodavati(nije Rezoluciju,već Deklaraciju u kojoj se ne spominje kvalifikacija zločina koju je PRAVNO obrazložilo nekoliko pravosnažnih presuda tribunala i Suda).
      Ono što je mene “zaintrigiralo” kod Pokreta DJB ,na osnovu celokupnog sagledavanja njihovih aktivnosti,jeste doslednost,pravednost,…i težnja ka stvaranju uslova za pristojnost i poštovanje činjenica.No,dozvoljavam mogućnost postojanja moje zablude(ne bi bilo prvi put) i da sam ja ipak pripadnik izrazite manjine u Srbiji koji se prerano ponadao početku upristojenja ove prelepe zemlje i da mi je NASTAVITI PAKOVANJE SKROMNOG PRTLJAGA I PUT POD NOGE.

    • Ako se ne varam, ja sam negde cuo Radulovica, kada je pomenuo Srebrnicu, da je upotrebio rec genocid. Mislim da bi time vasa nedoumica trebala biti resena.