Na primeru rebalansa Opštine Stari grad može da se uoči skoro sve ono što ne valja kod lokalnih funkcionera i na višim nivoima vlasti u Srbiji. Povod za rebalans bio je „neočekivan priliv“, odnosno transfer novca sa gradskog nivoa u iznosu od 39 miliona dinara. Iz rebalansa se ne vidi opravdanost trošenja budžetskog novca, nema kontrole projekata koji se budžetski finansiraju, a ima mnogo dugovanja za koja je neizvesno da li će biti vraćena opštini. Deficit u budžetu Opštine iznosi 110 miliona dinara.
Ukazaću samo na par „vrišteći“ loših činjenica. Budžet je od 2015. godine, prema rečima većnika zaduženog za budžet i finansije, rađen prema metodologiji projektnog budžetiranja. Međutim, prati se samo trošenja para na projekte, a ne i rezultati projekata. Kako drugačije da se shvati da, i pored deficita, Opština Stari grad u rebalansu ostavlja stavku „dotacije javnim preduzećima“, prvenstveno SPC Milan Gale Muškatirović, i to u iznosu od 21 milion dinara. Prethodni saziv odobrio je SPC podizanje kredita u iznosu od 50 miliona, a koji je, po rečima direktora SPC Krekića, podignut radi održavanja tekuće likvidnosti.
Po rečima Krekića, tekuća likvidnost SPC je ugrožena jer preduzeće Family sport, u vlasništvu porodice Đoković, nije platilo ugovorene zakupnine za teniske terene i prateće objekte SPC. Direktor Krekić iznosi da zakupac nije podmirio svoje obaveze za prošle tri godine u ukupnom iznosu od otprilike 800 hiljada evra. Kako kaže Krekić, SPC je poveo sudski spor protiv kompanije Family sport.
Podsećam da se za „uspešne“ poslovne poteze SPC čulo i preko antikorupcijskog sajta Pištaljka, koji je prvi skrenuo pažnju na činjenicu da je radi “pozicionirao na tržištu”, SPC potrošio u svakoj godini, od 2014. do danas, više od 60 hiljada evra na izradu rešenja vizuelnog identiteta SPC, promociju i marketing, i to sve preko jedne te iste kompanije.
Jedna od tačaka dnevnog reda je bila i usvajanje izveštaja o Ustanovi kulture Parobrod i radu JP Poslovni prostor.
Iako su izveštaji dostavljeni na vreme, sam sadržaj izveštaja nije bio odgovarajući, ni po formi, a ni po sadržaju koji je predstavljen. Naime, u izveštaju Parobroda, pored nabrajanja impresivnog broja aktivnosti i sadržaja održanih tokom godine u Parobrodu i kući Đure Jakšića, izostao je barem okviran broj posetilaca i korisnika, koji bi trebalo da bude osnovno merilo za uspeh ili neuspeh rada ustanove kulture.
Što se tiče izveštaja JP Poslovni prostor, on po mom mišljenju kao takav ne bi trebalo da bude usvojen iz više razloga. Ne samo da po brojkama iznesenim u njemu nije tačan, već je manjkav i po sadržaju. Bez spiska svih poslovnih i drugih prostora o kojima brine JP, tačnih podataka o korisnicima, visinama zakupa i osnovama za ugovaranje i izdavanje, JP Poslovni prostor nije u izveštaju naveo tačan iznos nenaplaćenih potraživanja od zakupaca. Na pitanje odbornika o visini duga koje imaju zakupci prema Poslovnom prostoru, predstavnik JP je izneo zapanjujući podatak o dugu zakupaca koji iznosi preko 1,5 milijardi dinara. Ako se uzme u obzir da je na godišnjem nivou prihod od izdavanja poslovnih prostora u Starom gradu projektovan na nešto više od 600 miliona dinara, ispada da su zakupci dužni iznos ukupnog dvogodišnjeg prihoda od iznajmljivanja.
Manjak od 1,5 milijardi dinara može da bude potvrda o nefunkcionalnosti, javašluku i nesposobnosti ili nameri da se sebi ili drugome pribavi korist, a na štetu budžeta opštine.
Uprkos svim navedenim manjkavostima, koje su potvrdili i predstavnici javnih preduzeća, rebalans je na sednici usvojen sa 34 glasa odbornika koalicije na vlasti. Glasačku mašinu čine DS, SPS, DSS, SDS, LDP I SRS.
Saša Uzelac
odbornik i član pokreta “Dosta je bilo”, Stari grad
I ako se slažem sa većim delom teksta, moram da ukažem na jedan deo koji smatram netačnim, vezanim za ustanove kulture. Apsolutno podržavam bolju konktrolu trošenja novca, kako bi se izbeglo da se između ostalog, neko ugrađuje u novac koji ide za razne aktivnosti u kulturnim centrima, ali nikako se ne slažem sa tvrdnjom da je broj posetila glavno merilo uspeha ili neuspeha rada jedne kulturne ustanove. Kulturne ustanove MORAJU da postoje, makar i konstantno pravile trošak, jer od kulture i obrazovanja potiče sve što čini jedno ugledno građansko društvo.
Prema vama, najuspešnija kulturna ustanova je Pink, jer oni eto puštaju muziku, a imaju super gledanost. Ali to ne ide tako. Pred nama je teška borba, uzbrdo, da kultivišemo ovo društvo, i u toj borbi, sigurno će morati puno da se ulaže pre nego što muzeji i pozorišta opet postanu novčano profitabilni.
Sve u svemu, i podizanje kulture i obrazovanja društva je profitiranje, i ako ne novčano, ali itekako bitno na duže staze kako bi se stvorilo društvo u kojem će postojati kultura u okviru koje će moći i da se zarađuje na pošten način.
Ovo sa pinkom je zamena teza. Ne govori se o masovnosti već o “okvirnom broju posetilaca i korisnika”. Ako je niko ne posećuje, onda ta ustanova nema svrhu. Kuća Đure Jakšića jeste posećena i ima puno korisnika,a za Parobrod ne znam.