„Изложба“ о медијским слободама има за циљ да покаже како у Србији не да нема притиска на медије него напротив – слободе су толике да већ постају опасне по власт и државу.
Шта највише нервира Александра Вучића, председника Владе Србије у „техничком мандату“?
Смех, другачије мишљење и чињенице о његовој владавини.
Ово је најкраћи могући закључак после обиласка изложбе у београдској галерији Прогрес коју потписује неименована група из Информативне службе Српске напредне странке.
Изложба која нема потписаног аутора садржи принтскринове са Твитера, копиране насловне стране новина, копирани садржај из новина и видео записе са Јутјуба и кабловске ТВ станице Н1. „Поставка“ је традиционална: скупоцене ролне масне хартије на којима је одштампан материјал који би требало да покаже да не да у Србији нема цензуре, него да медији у Србији углавном пишу лоше о Вучићу, и не само то, него да измишљају непрестано лажи и афере а све у циљу рушења са власти.
Организатори су изабрали централни градски изложбени простор у шетачкој зони и потрудили се да наратив о „изложби“ преведу на какав такав енглески језик да би ваљда и страни посетиоци забринути за медијске слободе и медијску безбедност Александра Вучића имали прилику да се информишу док лижу сладолед и купују календаре са ликом Владимира Путина.
Било ми је чудно да видим себе не једном од екрана на коме се „врти“ прилог који је о слободи медија радила својевремено екипа Адрија медије у време док је њихов таблоид Курир „водио борбу против Вучића“. Такође, на твитер зиду, један од мојих постова заузима највећи простор – већи чак и од поста Заштитника грађана Саше Јанковића.
Зидове галерије према улици красе велики принтови насловних страна дневних и недељних новина на којима је Вучић критички приказан – тога има десетак комада, што није неки број с обзиром на то да је Вучић пуне четири године на власти. А можда организатор није имао довољан буџет да у том формату одштампа све ТЕ насловне стране.
Поред твитер зида, посебна част је указана најпознатијим карикатуристима Предрагу Кораксићу и Душану Петричићу који су добили посебан зид у сутерену галерије. Нјихове карикатуре су прошаране стриповима Марка Сомборца. Десно од ових сатиричара је зид на коме су излистани текстови о највећим аферама које су потресле Вучића: уговори са Етихадом, Тамнава, Београд на води, Синиша Мали и случај рушења у Савамали.
Около су поређане огромне ролне папира на којима је насумично поређан прес клипинг о Александру Вучићу из штампе која „му није наклоњена“.
У дну просторије у сутерену један наспрам другог постављена су два екрана са којих све време водитељ сатиричног програма „24 минута са Зораном Кесићем“ понавља „Вучић, Вучић“. Тај хистерични луп се укршта са гласовима Вучићевих медијских непријатеља са монитора у приземљу тако да су посетиоци све време изложени једној врсти Гвантанамо какофоније.
На екранима су познати ликови: нас пар са интернет портала који се баве истраживачким новинарством, Оља Бећковић, Даница Вученић, Марко Видојковић, Југослав Ћосић…
Мање више сви они којима се Вучић лично обраћа у својим медијским наступима и које черече таблоид Информер и телевизије Пинк и Студио Б.
Неко је већ ову „изложбу“ упоредио са сличним које су организоване у Београду током нацистичке окупације у Другом светском рату, али, чини ми се не морамо да идемо тако далеко и дубоко.
Сличну „ствар“ је у Црној Гори пре пар година организовао Институт за јавне политике који се доводи у везу са Владимиром Поповићем Бебом, саветником Мила Ђукановића и добрим познаником Александра Вучића.
Тамо је као жртва био приказан Ђукановић, сведржитељ Црне Горе, а овде Вучић који се труди да за кратко време уради ваљда све оно за шта је Милу била потребна деценија и по.
Ова гротеска која у својој основи има списак непријатеља ове Владе Србије, односно Александра Вучића, јесте баш то – свет изокренут наопако у коме се најмоћнији стављају у позицију жртве и ваљда тиме треба да припреми јавност за могуће одмазде против оних који су се усудили да му се насмеју у лице или да му отворено кажу шта мисле о његовој владавини.
Човек који је системом контроле токова новца успео да подјарми скоро све медије у Србији и који се сваке недеље „обраћа грађанима“ на ванредним конференцијама за новинаре које преносе све ТВ станице говори о томе како њега медији прогањају, како му пакују измишљене афере и слично.
С друге стране, „изложба“ је добра јер показује да сви ти „непријатељи Вучића и државе“, сви ти страни плаћеници, тајкунски медији, медијски рекеташи, никада се нису појавили на ТВ станицама са националним фрекфенцијама (осим Зорана Кесића и Ивана Ивановића), нису „гостовали“ у дебатним програмима на Јавном сервису или на ТВ станицама које имају информативне програме.
Њима је остао интернет, било на друштвеним мрежама било на Јутјуб каналима јер ТУ Вучић још не успева да успостави контролу.
„Изложба“ од медијске маргине прави медијски мејнстрим и за то сви ми који смо се појавили на „изложби срама“ можемо да будемо захвални Вучићу и његовим саветницима јер тешко да би нам ико други посветио такву пажњу.
Избор садржаја говори да је Вучић несрећан оним што има у медијској области и да упркос свој контроли, не успева да затвори све канале и да истина о животу у Србију и природи његове власти на мала врата али ипак долазе до грађана Србије.
Нјега то из неког разлога плаши и да би се тог страха ослободио, да би га контролисао, као да иде около и виче: Гледајте шта ми раде, погледајте шта пишу о мени, зашто ме нико од њих не воли…
За то време, ми гледамо, смејемо се, чудимо се и помало смо забринути, јер, ако на миша пуцаш из хаубице ко зна шта све може да се догоди.
И то није смешно.
Извор: Слободан Георгиев, Javno.rs
Поштовани,
Напишите макар име аутора текста.
Иако можда знамо ко је.
kad se ode na link piše Slobodan Georgiev. Mada bi bilo lepo da stoji i ovde, na kraju teksta.
Slobodan Georgiev, novinar i jedan od “eksponata”. Na FB-u postoji ime autora, ali izglada botovi bookmark-uju sajt dostajebilo.rs pa idu direktno 😉
Poslednja dva-tri pasusa teksta su ključna.
“Njega to iz nekog razloga plaši…”
Vučić je uplašen i nesrećan, bez obzira na svu vlast i kontrolu koju ima.
A metafora sa pucanjem na miša iz haubice navodi na oprez.
Неко је већ ову „изложбу“ упоредио са сличним које су организоване у Београду током нацистичке окупације у Другом светском рату, али, чини ми се не морамо да идемо тако далеко и дубоко.
Образложите ову реченицу молим Вас и новинарски кодекс обавезује потпис аутора-из разлога да се овако дубок и брилијантан исказ не заборави.
Izlozba je odlicna!
Tolike su slobode da to nema nigde.
Napada se premijer, porodica, sin, vredja, izmislja… Strasno!
Ovde se poredi sa nacizmom . Strasno!
Niko se ne napada kao Vucic! Samo uglas vicu UAA Vucic! Strasno!
Orkestrirano iste lazi govore Milovan Brkic, Branko Dragas, Slobodan Antonic, Olja Beckovic, Jovo Bakic…
Ovo je orkestriran napad na nasu Srbiju gde se preti drzavi ne Vucicu!
Njih mnogo boli sto je ova vlada pored jako teskih reformi dobila 100000 glasova vise!
Никола Драгане Вучићевићу, какав другачији одговор се могао очекивати од вас?
Више волите гебелсовску пропаганду фирера?
ovaj Nikola je očigledno zadužen za sajt stranke DJB…ozbiljnija zaduženja verovatno donose i sendvič i koka-kolu…”jako teške reforme”…xaxaxa slatko se nasmejah…govoriti o reformama nije što i sprovoditi iste…
Sa sigurnošću mogu da tvrdim da su Dragaš I Bakić vrhunski intelektualci. Bolje bi bilo da ih malo više preslušate, onako opušteno bez ostrašćenosti. imaćete šta da čujete. Ali, gde se oni čuju i vide osim na internetu? Koliko ljudi čita Brkićev TABLOID? Koliko ljudu čita NIN za koji sada piše (sprovodi intervjue) Olja Bećković? Ako hoćete da dokažete da ste spremni na medijsku slobodu, vratite Utisak nedelje, pozovite pomenite intelektualce u udarni termin na RTS (svakome dajte barem po jedan sat), a premijer Vučić nek izađe na megdan, na TV duel, sa nekim kritičarem njegove politike (po makar to bio i Saša Radulović) pa onda pričajte o podršci koju imate u narodu. Od reformi koje pominjete ja sam video samo ŠARENU LAŽU. Umesto da se udari na bespotrebnne agencije (neke su i potrebne), na sulude subvencije za strane investitore, udarilo se po platama i penzijama i kaže uspeli smo da se fiskalno konsolidujemo a o uspehu je počelo da se priča posle tri meseca od početka smanjenja plata i penzija, paz da ne poverujemo. Uspeh je ušteda od oko 400 miliona dolara, a to što 3 milijarde guta pomrčina (subvencije, gubici javnih predizeća i višak u javnom sektoru) i što se, otprilike, toliko godišnje zadužujemo nikom ništa. Do izbora za Savet Mesne zajednice u mom selu (proceduralne manipulacije, jednostranački birački odbori, batinaši koji su posetili selo, lažiranje rezultata, poseta, čitaj pritisak, opštinskih funkcionera na dan izbora…) gajio sam neke nade da od SNS-a može nešto da se očekuje, a od tada na SNS gledam sa gađenjem, a na članove i pristalice sa žaljenjem što su izmanipulisani. Daj Bože da se u SNS-u nešto promeni, ali mi je u to teško da poverujem. Šta ćeš tamo, moj Nikola?
Pristalice SNS nesmeju da razumeju ovu tragikomicnu izlozbu,kad porastu shvatice
Lepo kaže Rambo vrh dna.
Izložba je uvod u poglavlje 23.
Naime u ovom poglavlju se traži između ostalog “U okviru poglavlja 23 biće važno i pitanje nezavisnosti i slobode medija”.
SNS pokušava da odmah po otvaranju poglavlja prikaže kako ga istog trenutka treba zatvoriti jer smo sve ispunili. To rade jer su činjenice u ovoj oblasti uglavnom suprotne od nezavisnosti i slobode medija.
Međutim ovaj njihov politički potez neće proći jer se napredak mora dokazati činjenicama o kojima se i opozicija u ovom slučaju izjašnjava.
Sastanak gg. Mekalistera i Devenporta sa predstavnicima DJB, DS i SDS nije bio protokolaran. Tražili su mišljenje između ostalog i o ovom poltičkom pitanju. I dobili su ga.
Poglavlje 23 se prvo otvara a poslednje zatvara kada se sva druga poglavlja zatvore.
Mislim da će novu izložbu povodom zatvaranja poglavlja organizovati novinari a ne političke partije jer ga jedino tako možemo zatvoriti.
Pomalo se ne slažem sa ovim tekstom. Ne sa sadržajem, nesporan je, već sa motivom. U ranijem tekstu “podneto još 6 tužbi”, u postu (par njih) sam već istakao ono – što ističem od samo starta – pogrešan izbor tema, pristajanje na uvlačenje u blato, od Skuptine, evo sad do ove izložbe. Odgovor na odgovor, polivanje na polivanje, pravdanje na pravdanje, sve u svemu – Aleksandara Tajip Erdogana dvorište. Kada ćete (DJB) izaći iz njegovog dvorišta? Odgovor na njegovu – (legitimnu) izložbenu igranku – nije u dočaravanju njene neosnovanosti. Odgovor je – U ODGOVORNIM TEMAMA. Pokrenite odgovorne teme, izvoz, uvoz, rast proizvodnje, šta i kako, predloge za (konkretno, šta) promenu poreske politike, promene (konkretno, šta) u zdravstvu, penzionom fondu – teme o svemu onome što neizostavno – mora da se menja. Usput, izokola, na sličnom mestu, tiho – postavite desetostruku, suprotnu izložbu… Ali – TEME, PRAVE TEME – su ono što će biti iznad, ono što će početi da otvara konzervu… Ovo čime se uporno bavite, odgovaranje i pojašnjavanje istine, poluistine i neistine, kome , bre, braćo i sestre, nama? Nidži, našem divnom “sustanaru”? ATE-u (Alaksandar Tajip Erdogan)? Zaplakaću… Čitajući masu nepotrebnih, sporednih, pa još i paušalnih tekstova, počinješ da plačeš, jebiga, šta ćeš drugo. Nidža ti dodje kao povetarc na vrućini. Nidžo – pomozi ! Duni, ne bi li se ovo blatnjavo polje – ustalasalo, probudilo. Nidžoooo!
Stvar je, pre svega, važna u procentima: zašto se izdvaja tri ili četiri procenta negativnih napisa o Vučiću, ako se u preostalih preko 95 posto napisa Vučić slavi kao najumniji, najpoštemiji, najveći predsednik vlade svih vremena u Srbiji. Takođe je stvar važna u procentima ako se analizira koji su negativni napisi o Vučiću istiniti i tačni illi, suprotno, lažni i izmišljeni. Koliko procenata Vučićevih obećanja je izvršeno, a koliko nije? Ako, recimo, Vučić obeća da će ukinuti tv pretplatu čim dođe na vlast, a onda je ipak uvede, ili ako obeća da nikada neće smanjivati penzije, a onda ih smanji, konstatovanje tih činjenica nikako se ne može posmatrati kao zlonamerno već isključivo kao istinito. Ako Vučić, mimo svih zakona, pravi tajne ugovore i dilove sa stranim investitorima, koristeći budžetski novac svih građana Srbije, i uporno odbija da te ugovore i obnaroduje, napisi o njegovom tajnom poslovanju sigurno ne mogu da budu pozitivni. A kada bi se, recimo, napravila izložba o svim Vučićevim lažnim ili neispunjenim obećanjima, o njegovom protivpravnom ponašanju, o potpuno nerealnim, megalomanskim projektima, izložbeni prostor bi bio popunjen ne samo u Galeriji “Progres” već i u svim galerijama koje u Srbiji postoje.
Postoji još jedan fenomen koji Vučić ne uviđa: otkada je sveta i veka, svi vladari su bili kritikovani, čak i po cenu da kritičari budu spaljeni na lomači. Kritika vladara po pravilu nije bila “izdajnička”, “plaćena novcem spoljnih i unutrašnjih neprijatelja” i sl, već je jednostavno proisticala iz drugačijeg pogleda na svet. Kritikom se stanje u društvu najčešće želelo popraviti, a ne otkinuti vladareva glava. Cilj građanske i političke opozicije jeste da se stanje menja, da napreduje, a ne da se održava status quo. Ko to ne razume i ko na to ne pristaje i nema prava da bude bilo kakav vladar.
Zasto smo toliko nezadovoljni politikom AV i SNS-a?
Setimo se, na pocetku se i Vesni Pesic omaklo da potrcka AV zaduzenog za prljave poslove, Ivicu Dacica uporedi sa De Golom i Cercilom, a da pre nekog vremena kaze da ce u Srbiji biti onako kako AV “zvizne u glavi”.
Bas tako ZVIZNE u glavi, najnoviji primer su brojni rokovi za foprmiranje vlade, i imenovanje iz vrha “gradskih vlasti” odgovornih za nocno rusenje Savamale.
Corax je neverovatan.
Kao u slucaju Milosevica, kako je vreme prolazilo Milosevic je sve vise i vise licio /bio isti/ kao na Coraxsovim karikarturama.
Slicno je i sa AV, i to sve – bez reci.
Hvala Slobodanu Georgievu, i na opisu “izlozbe” i na zakljuccima.
Mislite o tome.
Pa nema pritiska na medije i to je dokazano teskom pljuvcinom na Vucica i vlast koja je sve samo ne diktator.Ovo je samo dokaz da demokratija nije za zemlju seljaka.I to je ono sto je zalosno.
to što je negde neko ipak uspeo da lane protiv vlasti, nije dokaz da nema pritisaka na medije, ni dokaz demokratije i molim Vas nemojte baš, baš toliko vređati građane Srbije. Trenutno Vućić sakriva istinu, ali, kad-tad izađe na videlo, samo je pitanje dal će to biti sad, za naših života, ili nešto kasnije, i dal će to onda ikoga zanimati.
Pa kakva svest pise takve bljuvetine o Vucicu,premijeru drzave stvarno mi nije jasno.Jer ucesnici farme ili su u pitanju neki vanzemaljci koji mrze sve sto je srpsko?Ili je u pitanju profil sa farme ili hejter. Njima je poremecena svest i oni ga stvarno ne znaju sta je demokratija.
svest Olja Bećković, Danica Vučenić, Marko Vidojković, Jugoslav Ćosić…čak i Uroš Davidović je nastradao. A koja je vaša svest ?
Прво бих желео да одам признање господину Игору на питању: “Када ћете (ДЈБ) изаћи из његовог дворишта?“ и да га упитам да ли је свестан да то није питање већ феноменалан одговор и констатација на скоро све поступке у односима ДЈБ-СНС и шире. Замолио бих га да ми дозволи да у неким будућим коментарима користим његово ауторско право. Туђе двориште објашњава много ствари.
Вратимо се теми слободе медија и изложби.
Пре извесног времена одржавани су протести „Новинари не клече“. Шта то значи? Сви присутни су професионалци који пишу без притисака и диктата, јер не клече. А онда долази до шизофрене ситуације. Протествују против цензуре и аутоцезуре, али то наравно нису они, то су неки други. То је наравно недоказиво јер се такви, нарочито аутоцензурисани неће појавити. Једини примери „цензуре“ су Оља Бећковић и покушај забрене Кесића (на две недеље), али то је друга прича. Па у чему је незадовољство новинара? Њихови текстови наносе малу, недовољну, штету Вучићу. Није ушао са њима у полемику, што би за њега била много већа штета. Нису новинари добили отказе, нису забрањене новине, нико није ухапшен, што би био велики губитнички потез Вучића. Њихова фрустрација је што Вучића нису успели да увуку у своје двориште. Све је пролазило са благим таласањем, а онда је дошла изложба.
Претпоставимо да је све на изложби истина. Да ли је та истина пријатна за Вучића? Није. Да ли је цезурисана? Није. Да ли је изложба постигла ефекат? Јесте, увукла је многе у СНС двориште. Многи су се упалили, а СНС само додаје дрвца у ватру. Наводе се портали са ниподаштавањем, а ДЈБ је тужио портале. Почучи се суди због фејсбук претње, јер су три жене у црнини уплашене??? Значи релевантни су. Наводе се мали тиражи критички настројених медија. Да ли је Вучић крив или уредници? *Информер* је за 4 године од оснивања достигао тираж од 110.000 продатих примерака, *Српски телеграф* за 100 дана близу 30.000, а ДЈБ-у блиски *Данас* (издавач *Машине за расипање пара*) је за 20 година успео да падне на 4.000 продатих примерака. Са падом тиража, пада и приход од оглашавања. Ако се угаси, ко ће бити крив.
У тексту *Таргетирање медија…* навели сте дијаграме коментара на РТС-, Пинку и Б92. Ако изузмемо Пинк који је нескривено подршка Вучићу и изузмемо Шешеља на Б92, Вучић је и са највише негативних коментара, тако да се не може рећи да баш не постоји слобода медија. Може да буде и боља, али није много другачије ни на мрском, или драгом западу (како коме).
Без обзира да ли се то нама свиђало или не, људи не воле да читају такве текстове. Већина воли да велики вођа буде хваљен, чак и ако нису гласали за њега.
Mnogo je lakše kod drugih obeležiti negativnosti nego primetiti ih kod sebe – zlikovac sebe vidi kao žrtvu, kradljivac kao pokradenog, klevetnik kao oklevetanog…, psihološkim rečnikom rečeno čist mehanizam projekcije. Ali, upalilo je, vešto su skrenuli pažnju na sebe. Predložio bih da ljudi u DJB-u naprave nekoliko kataloga – katalog Vučićevih lažnih obećanja (šta je govorio, a nije ispunio), katalog laži o Saši Raduloviću i DJB-u (sa argumentovanim podacima šta je u vezi s tim istina), katalog loših poteza ekonomske politike (sa konkretnim podacima koliko nas je to koštalo) i … ako se setite dodajte još neki. Sve to treba prezentovati tako da se što šira javnost upozna. Ljudi “znaju”, ali nije loše da se podsete. Pri tome, ne teba da nam bude cilj da omalovažimo Vučića, već uvedemo praksu da se političari drže za reč i da sve što kažu treba prethodno tri puta da izmere. Ako neko olako daje obećanje i iznosi laži o konkurenciji, sasvim je jasno zbog čega se politikom bavi pa, ako su ljudi pametni, takvog treba da na izborima “pošalju kući”.
У потпуности подржавам Ваше предлоге. Само скрећем пажњу да то уопште није једноставно.
Ne umem da postavljam pitanja g.dine Aco. Svako moje ovde postavljeno pitanje – ima za cilj upravo ono što ste primetili. Pitanje mi je zamena – za psovanje. Bezmalo. Opozicija, mislim na svu istinsku opoziciju danas, mora da ima svoje dvorište i svoje teme. U dvorištu vladajućih – njihove su teme. Oni tu zagrevaju i prosipaju blato, u koje kao u banju uleće opozicija. Nekada mi liče na gnuove na pojilištu, kraj koga skriven u hladu u neposrednoj blizini sedi (i baš to) čeka čopor lavova… Gnu, muflon, bufalo – tako postaje žrtva pojilišta. Da su bar slonovi (giganti), pa da se brčkaju, poprskaju sve ostale čuvare pojilišta i laganica otšetaju, ali, nažalost, to ni izbliza nisu… Djb ima jasan deficit tema. Pravih tema, od spoljnje, medjunarodne politike, preko geostrategijskih tema (njima potpuna, potpuna nepoznanica), do jasno profilisane unutrašne i društveno-političke teme. “Program” koji su izneli to suštinski i nije. Nažalost, (pravi, suštinski i celovit) program nema nijedna politčka organizacija u zemlji ! Nijedna! Imaju “poluprograme”, spisak uopštenih želja, vrlo često lepih želja, poželjnih i prihvatljivih. Ali – to nisu programi. Djb ima sijaset dobrih ideja. 19. Još jedna koju imaju (od ukupno 20) je, medjutim, otužna, jadna, bedna i izraz nemoći kada ili okrećeš glavu, jer si i ti plaćen za to, ili , jednostavno, nemaš ni znanja ni kapaciteta da se izboriš u pravom smeru sa tim. Nastojanja nas mnogih ovde, koliko vidim, a moja sasvim sigurno, jesu da od onog što jeste prihvatljivo i korisno (tih 19) – produbimo i usmerimo ka još korisnijem i delotvornijem, te proširimo na 79, a ne 19 pozitivnih elemenata… Ništa više o toga. a ni manje.
Do pre izbora, na ovom sajtu je bilo podosta autorskih tekstova koji su obrađivali neke konkretne teme. Kako su se izbori približavali počele su da preovlađuju dnevno-političke teme u stilu osvrt, reagovanje, utuk, utuk na utuk i slično. U pravu ste kad kažete da su nas uvukli u svoje dvorište. Naravno, ne treba pustiti da rade baš šta hoće, jer će u nedostatku odgovora druge strane ljudi jednostranio doneti zaključke. Međutim, u svemu tome treba imati meru i napraviti razumnu ravnotežu. DJB se programski i u javnim nastupim skoncentrisao na ekonomske i socijalne teme. To je dobro, od toga treba i poći, jer su to oblasti na koje relativno lako politika može da utiče. Međutim, gospodine Igore, s pravom skrećete pažnju da je o regionalnoj politici, geostrategiji i o spoljnoj politici uopšte jako malo rečeno. Tu treba raditi. Moji predlozi o pravljenju kataloga lažnih obećanja, laži o DJB-u i Saši Raduloviću i o pogrešnim potezima ekonomske politike imaju za cilj da se što delotvornije i što šire odgovori na napade kako se time više ne bismo bavili, a energiju skoncentrisali na prave teme.