Autorski tekst Mediji

Izložba lažnih podataka i pseudo činjenica

U objašnjenju kataloga za takozvanu izložbu “Necenzurisane laži”, autori tvrde da su nepristrasno, bez namere da nameću, izložili 2.523 primera, izabranih od pregledanih 6.732 “negativnih medijskih priloga objavljenih” o Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, stranci, prijateljima, partijskim kolegama, članovima Vlade… Aleksandar Vučić ističe da su u pitanju “istina i argumenti ubitačniji od bilo čega drugog” i “ogledalo”, pa poručuje čak “Snežana pogledaj se u ogledalo i vidi da li si baš najbolja u svetu”.

20160720_150440

Eksponati su nepregledno prikazani pa možemo samo da im verujemo na reč da su izložili baš 2.523 eksponata. Ako se već igramo “argumentima”, a broj je nesporan argument, ajde da izbrojimo ono što se da izbrojati – naslovne strane dnevnih i nedeljnih novina koji su pretvorene u eksponate. Od svih naslovnih strana, najviše ih je iz nedeljnika Vreme, čak 26. U periodu koji obuhvata ova izložba, dakle od 14. aprila 2014. do pre neki dan, “Vreme” je objavilo 112 naslovnih strana. Ovih 26 čini manje od četvrtine naslovnih strana verovatno najkritičnijeg nedeljnika, najviše opoziciono orjentisanog. Naslovnih strana NIN-a na izložbi ima 15, što je tek oko sedmine ukupnog broja. Izloženo je i 10 naslovnica Kurira i 6 “Danasovih” od po 790 objavljenih, kao i 5 Newsweek-a, 1 Nedeljnika, dve iz Blica i po jedna iz Politike i Večernjih novosti.

Čak i da su svi ti eksponati u vidu naslovnih strana kritični, njihov broj je zanemarljiv u odnosu na ukupan broj naslovnih strana na kojima Vučić suvereno dominira, ispred svih zvezda sa sporta i estrade. O tome govori recimo brojanje koje su za 2014. godinu sproveli novinari portala “Cenzolovka”. Te godine, koja je i prva izložena u galeriji “Progres”, Vučić je bio čak 877 puta bio na naslovnicama dnevnih novina – kako tabloida, tako i onih visokotiražnih koji važe za ugledne, a samo šest puta pominjan je u kritičkom tonu. Ton tih naslovnica je bio idolopoklonički, na primer:”Vučić sasekao provokatora” (Alo), “Vučić udara kao Putin” (Informer), “Samo Vučić na radnom mestu” (Večernje novosti). Prosta računica od izbrojanih naslovnica 10 dnevnih listova, pokazuje da se Vučić na naslovnim stranama pojavljivao 2,4 puta dnevno.

Ako neko ne veruje Cenzolovki, pa kaže da je kritički nastrojena, možemo da uzmemo istraživanja koja sprovodi “Institut za javnu politiku” Bebe Popovića. Utoliko pre što je upravo ovaj instutut najverovatnije glavni idejni tvorac “Necenzurisanoh laži”, budući da je sličnu stvar protiv kritičkih medija organizovao u Podgorici za Mila Đukanovića. Institut od 2015. godine objavljuje kvartalni Medijametar gde analizira šta se i kako objavljuje na naslovnim stranama dnevnih novina. U pitanju su detaljne analize na oko 100 strana, sa grafikonima i pratećim komentarima o kontekstu. Sve vrlo egzaktno.

20160720_133214Medijametar takođe beleži neverovatnu dominaciju Aleksandra Vučića na naslovnim stranama svih dnevnih novina, ali u neutralnom tonu, zanemarljivo kritičnom. Po njihovim vrlo naučnim brojanjima, u periodu od januara do marta 2015.g. Vučić je bio 446 puta na naslovnim stranama i to 91,93% u neutralnom, 2,47% u pozitivnom i svega 5,61% u negativnom kontekstu. Prvi iza njega, poređenja radi, po broju naslovnica bio je Tomislav Nikolić sa 188 pojavljivanja.  

Od aprila do juna 2015.g. Vučić je dominirao na 522 strane, što je više od trećine svega što je objavljeno, u neutralnom kontekstu 490 tekstova, 19 pozitivno, 13 negativno (2,49%). U istom periodu, recimo, Saša Radulović, koji će godinu dana kasnije osvojiti četvrti rezultat po jačini na parlamentarnom izborima, nije ni pomenut ni na jednoj naslovnoj strani.

Isto se događalo i u periodu od jula do septembra 2015. g. Vučiću je posvećen 621 tekst na naslovnoim stranama dnevnih novina (35,5% svega objavljenog). Kontekst neutralan (93,4%), a negativan u svega 1,77%. Kad se uporedi sa, recimo, Tomislavom Nikolićem koji po broju tekstova na naslovnicama zauzima drugo mesto, o predsedniku države je objavljeno 246 tekstova (skoro tri puta manje nego o prvoplasiranom) i od toga 19% negativnih.

U svemu tome nisu zanemarljivi tiraži. Recimo Informer, koga nema na izložbi “Necenzurisane laži” jer ne spada u “neprijatelje”,  ima ubedljivo najveći tiraž od od 113.000 primeraka. Prema analizi Bebe Popovića i njegovog Medijametra Informer najviše piše isključivo, radikalno i u više od 70% slučajeva objavljuje neizbalansirane tekstove (pozitivno za Vučića i negativno za opoziciju). Po analizi istog toga Medijametra, najbalansiranije tekstove ima Danas, koji je na izložbi predstavljen skoro kao vođa zavere protiv Vučića. Nije nebitno i da “kritični” nedeljnici sa tiražom od, sve ukupno kad se saberu, ne većim od 15.000 primeraka na izložbi “dokazuju” koliko je ugrožen prvi i najmoćniji čovek u državi.

Ali da nastavimo dalje sa Medijametrom. U 2016.g, identičan trend, na naslovnicama dominira Vučić, predstavljen u neutralnom tonu u 92% od 661 objavljenog teksta. Još 202 objavljena teksta o Vladi, od kojih je više od 90% neutralno. Za isto vreme Saša Radulović se pojavio u 38 tekstova na naslovnim stranama, 30 u neutralnom tonu, a 8 u negativnom.

U periodu od aprila do juna 2016.g. na naslovnim stranama je o Vučiću pisano  čak 522 puta. Najviše u listu Danas (121) i Politici (112). Većina od preko 90% tekstova je napisana u neutralnom tonu i svega 12 tekstova je bilo negativno konotirano.

Kako je posle sveg ovog neutralnog i naučnog analiziranja koje Institut za javnu politiku Bebe Popovića sprovodi dve godine (početak analiza se poklapa sa periodom eksponata) došlo do izložbe “Necenzurisane laži” koja treba da dokaže da se protiv premijera vodi hajka i to opasna, organizovana, sinhronizovana i planirana? Nije tu nikakvo dokazivanje u pitanju, nego naprotiv – ovde je na delu pravljenje spiska neprijatelja, spiska za odstrel i jedan krajnje primitivan pokušaj demantovanja svih ozbiljnih pitanjima o najvećim pljačkama i incidentima koje su obeležile Vučićevu vladavinu.

Brojevi, pseudonaučna analiza kako je nastala kampanja medija protiv Vučića, izložbena postavka sistematično podeljena po tematskim celinama, panoi sa citatima i datumima kad su izgovoreni… sve je osmišljeno da navede da je u pitanju nepristrasni, analitički, argumentovani, naučni pristup činjenicama koje treba da nas ostave bez teksta i bez argumenata.

Međutim, i sasvim površan pogled na izložbu pokazuje da ona nije sastavljena od argumenata i činjenica, sistematično poređanih kako bi neutralni posmatrač mogao da ih osmotri i sam presudi. Autori “izložbe” koji nam u katalogu poručuju “namera nam je da ne namećemo, ne sugerišemo, već da činjenice budu jedini kriterijum na osnovu kojeg će građani formirati sopstveni sud” u stvari žele da proizvedu utisak, a ne zaključak. Brojevi su šarena hartija u koji je upakovana gola propaganda, upotrebljeni da zasene i fasciniraju i da navedu na pomisao da je u pitanju neka naučna izložba.

Da su hteli da iznose činjenice i argumente, autori bi izložili tekstove tako da mogu da se pročitaju, na svim primerima bi se jasno videlo gde su objavljeni, na kojoj strani, zatim bi ih predočili sistematično, hronološkim redom, uz kratak opis političkog trenutka kada su nastali (kontekst), primeri se ne bi ponavljali na po nekoliko mesta, kao što je to slučaj sa, recimo, intervjuom sa akademikom Dušanom Teodorovićem pod naslovom “Srbijom vladaju nekompetentni, a predvodi ih Vučić” u listu “Danas”.

Ako je za taj intervju sa Dušanom Teodorovićem i jasno da je negativan po Vučića, za mnoge druge izložene eksponate nije jasno kako su se našli na panoima. Na primer, na nekoliko mesta izložen jedan članak iz “Blica” pod naslovom”Vučić preslišavao direktore” u kome su direktori predstavljeni kao lezilebovići, a Vučić kao ruka pravednika koja će ih zbog toga posmenjivati. Ili, takođe iz “Blica, dva puta izložen isti tekst pod naslovom “Paklenih 365 dana Aleksandra Vučića” u kome se nabrajaju prepreke koje je imao tokom prve godine vladavine, ali je uspeo da ih savlada.

Bilo bi mnogo bolje da su nam autori objasnili po kojoj metodologiji su baš ovih 2.523 primera izložili. Šta je to kritika Vučića, da znamo jednom zasigurno, jer ovako izgleda kao da u stvari ni jedna pohvala koja nije neumerena i egzaltirana ne zaslužuje da se ubeleži ni kao neutralan stav prema vlasti.

Jasno je da autori izložbe nisu hteli da predoče ni argumente ni činjenica jer su tekstove nabacali jedan preko drugog i odštampali na skupom gumiranom papiru, sve osim 72 naslovne strane NIN-a, Vremena, Kurira, Danasa, Tabloida, Afere, Newsweek-a, Nedeljnika, Blica, Politike i Večernjih novosti koje mogu lepo da se vide.

Jedino što je čitko i nedvosmisleno može da se pročita na toj takozvanoj izložbi jesu imena i prezimena ljudi koje Vučić smatra svojim neprijateljima. Od novinara, kolumnista i karikaturista, preko profesora univerziteta, akademika, režisera, glumaca, predsednika nevladinih organizacija, strukovnih udruženja ili regulatornih tela do diplomatskih predstavnika. Zašto kažemo neprijateljima, a ne kritičarima. Zato što je u katalogu “izložbe” lepo i jasno predočeno da su izloženi radovi, odnosno stavovi jednog kruga ljudi koji je doveo do tragične sudbine premijera Zorana Đinđića, a sad ovom premijeru to isto, valjda, žele. Motiv su, kako se objašnjava u katalogu, pare iz stranih fondova. To je, naravno, još jedan od omiljenih toposa kojima se Vučić bori protiv svake i najmanje kritike ili pravog novinarskog, a ne naručenog pitanja koje mu se postavi. Topos je uspešno testiran na opoziciji još devedesetih godina i “radi” i danas. Ali to je već tema za neki pravi muzej diktature.

Draginja Lukin
članica pokreta Dosta je bilo, Beograd

Draginja Lukin

Draginja Lukin

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Trebalo je da dodate da su kacili privatne tvitove ljudi sto realno nema nikakve veze sa cenzurom ili medijima. Oni kao da nam porucuju kacenjem tvitova anonimnih ljudi da treba da im zahvalimo sto nisu blokirali drustvene mreze?? Ne znaju gde udaraju.

  • Tekst je veoma detaljan, sa obiljem preciznih (i pretpostavljam tačnih) podataka.
    Dakle, što se kvaliteta teksta tiče – sve pohvale za autorku.

    Ipak, jednu stvar previđate:
    UPORNIM PISANJEM O TOJ IZLOŽBI SAMO JOJ PRAVITE REKLAMU.

    Danima se razglaba o tome, kritikuje, komenatariše, i to najviše od opozicionih ili opoziciji naklonjenih autora.
    Samim tim se glupa izložba održava u žiži pažnje javnosti, pa je prosto postala “prvorazredni kulturni događaj” o kome svako ko drži do sebe mora nešto da kaže.

    Možda bi bilo bolje da se nakon prvih komentara to prosto ignoriše i da veliki trud informacione službe SNS lagano padne u zaborav?
    Svako čudo za tri dana…

    • Otac Makarije@ Cilj ovakvih tekstova i jeste sto veca /negativna/ reklama za glupost, primitivizam, laz, prostakluk koji je preletacica Maja Gojkovic uporedila sa konceptualnom umetnoscu Marine Abramovic.
      Tako je glupost SNSovaca stigla i do Amerike.
      Po pravilu, cutanje bi bilo znak odobravanja,
      Samo napred.
      Ovakvi tekstovi su odlicni i dobrodosli.
      Verovatno ce i posetioci, glasaci SNS nesto razumeti i nauciti.

    • @ svetlanast

      Draga Svetlana, bojim se da stvari stoje sasvim drugačije.
      NEGATIVNA REKLAMA JE IPAK REKLAMA.
      I to afirmativna!
      Znam da ne izgleda tako ali jeste.

      Masovno pisanje i razglabanje u medjima o negativnim stvarima, čak i kad se one kritikuju – DOVODI DO PORASTA TE POJAVE KOJA SE KRITIKUJE. Postoje dokumentovana istraživanja koja to potkrepljuju.
      O tome je pisao Malkom Gledvel u jednoj knjizi (Tren ili Tačka preokreta, nisam siguran u kojoj). Ako mate vremena potražite, knjige su mu veoma zanimljive.

      Sve u svemu, na neki način negativna pojava postaje popularnija samim tim što se o njoj priča i što se dovodi u centar pažnje. I sve više ljudi se upušta u to, čak i kad su samodestruktivne stvari u pitanju (recimo samoubistva!).

      Što se ove izložbe tiče, upravo joj se kod opozicionara pridaje preveliki značaj, pa sam u raznim novinama poslednjih dana nailazio na kojekakve analize, zgražavanja, ismevanja i koješta drugo, čime se uporno drži u fokusu.
      Sve je to bilo negativno spram izložbe, ali se bojim da će kod ljudi pobuditi radoznalost da odu da je pogledaju (što većina inače ne bi uradila jer ionako nikad ne idu na izložbe)

    • Dakle, Oče… A samo pre par dana smatrali ste da treba da se objave sve informacije, da se pobroje i svi hvalospevi o Vučiću. Još ništa niste stvarno pohvalili od tekstova, a da niste imali neko ALI. Ponekad izgleda kao da vam je “kontra” cilj sama po sebi.

    • @ Amelie Poulain

      Niste lepo zapamtili, draga Amelija.
      Nisam predlagao da se pobroje svi hvalospevi o Vučiću već da se prikupe i dokumentuju sva njegova NEISPUNJENA OBEĆANJA, kao i sve druge nekorektne stvari koje su on i SNS radili. Jednostavno da sve bude složeno na jednom mestu.
      Smisao ovoga bi bio da postoji baza takvih podataka koju će članovi i simpatizeri da koriste kad “propagandno deluju” na terenu. Da mogu lako da dođu do preciznih podataka, citata, datuma kad je i gde nešto Vučić izgovorio i sl.

      Ja jesam pohvalio (nažalost) uložen trud SNS-a da izložbu naprave, ali ne sa ciljem da ih afirmišem, već da im se kontrira.
      Dakle – eto vam još jednog primera za kontriranje 🙂

      Što se tiče ovog teksta, on jeste kvalitetan i dobro bi bilo da bude što više tekstova ovog kvaliteta o raznim drugim temama (većina tekstova su prilično isprazni).
      I zato mislim da je šteta da s jedan kvalitetan tekst “ispucava” na pogrešnom mestu, nehotice praveći reklamu protivničkoj strani.

  • Odličan tekst. Argumenti potkrepljeni činjenicama.
    DJB polako napreduje u medijskoj političkoj borbi.
    nadam se da će u bliskoj budućnosti DJB preuzeti inicijativu u ovoj oblasti jer je primetno otvaranje medija za ideje i Program Pokreta.

    • Poštovani Nikola,
      Vi konačno prelazite na našu, tj. DJB, stranu čim tvrdite da su svi tekstovi spomenuti na izložbi istiniti.

    • @ Borislav
      :-)))))))))))))

      Živ čovek, živa duša.
      I njemu nekad popusti koncentracija 🙂

  • Bravo za tekst. Trebalo bi pripremiti izlozbu njegovih učinaka (povećanje poreza, akciza, zaduzenosti, smanjenje plata, penzija….), njegovih lazi……

  • Popravljate se! Tekst bez zamerke. Sve pohvale autorki. 🙂

    P.S. Još više ovakvih tekstova bih voleo videti na ovim stranama!

  • Kod ove “izložbe” nekolike stvari bodu oči. Prvo, sam naziv “Necenzurisane laži”. Jeste tačno da su tekstovi i karikature koji Vučiću smetaju objavljeni, moglo bi da se kaže i necenzurisani, ali se nigde ne kaže i ne argumentuje zašto su lažni. A istovremeno, svi novinari čiji su tekstovi ovde navedeni tvrde da ne bi promenili nijedno jedino slovo zato što su samo pisali istinu. Da li je to tačno? Meni se čini da jeste – novinari su uglavnom pisali o neispunjenim Vučićevim obećanjima (koja se mere već stotinama primera), o netačnim rokovima, o tajnim ugovorima, o mnogobrojnim aferama i sl, a svima nam je poznato – i to iz svih medija, pa i onih naklonjenih Vučiću – da su se sve te stvari dogodile i da se još događaju. Prema tome, tačan naziv ove izložbe bio bi “Necenzurisane istine”. Drugo, galerijski i izložbeni prostor ovom “izložbom” potpuno je promenio svoju primarnu, prirodnu i namensku funkciju, a ona je da se izlažu umetnička dela. A ovde ne samo da nisu izložena umetnička dela, već se izdvajanjem nepodobnih novinara pravi spisak “stranih plaćenika”, “izdajnika”, “mrzitelja Vučića, pa samim tim i Srbije”, dakle pravi se državna poternica za njenim neprijateljima. Mnogi Vučićevi gestovi, kao i ova “Izložba”, nedvosmisleno pokazuju da se on zalaže za jednopartijski sistem, da neće da trpi bilo kakvo drugo i drugačije mišljenje od svog ličnog, te da je stoga on glavni neprijatelj demokratije u Srbiji. A kao dan je jasno da takva Srbija ne može da uđe u EU.

  • “Zato što je u katalogu “izložbe” lepo i jasno predočeno da su izloženi radovi, odnosno stavovi jednog kruga ljudi koji je doveo do tragične sudbine premijera Zorana Đinđića, a sad ovom premijeru to isto, valjda, žele.”

    Iskreno se nadam da DJB neće vratiti u život ovo podlo DSS spinovanje tipa – Čeda i Beba ubili Đinđića… Samo treba da sačekam koje će mesto Draginja Lukin dobiti u stranci koja je u nastanku. Slaba ocena za tekst od mene.