Izložba lažnih podataka i pseudo činjenica

U objašnjenju kataloga za takozvanu izložbu “Necenzurisane laži”, autori tvrde da su nepristrasno, bez namere da nameću, izložili 2.523 primera, izabranih od pregledanih 6.732 “negativnih medijskih priloga objavljenih” o Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, stranci, prijateljima, partijskim kolegama, članovima Vlade… Aleksandar Vučić ističe da su u pitanju “istina i argumenti ubitačniji od bilo čega drugog” i “ogledalo”, pa poručuje čak “Snežana pogledaj se u ogledalo i vidi da li si baš najbolja u svetu”.

Eksponati su nepregledno prikazani pa možemo samo da im verujemo na reč da su izložili baš 2.523 eksponata. Ako se već igramo “argumentima”, a broj je nesporan argument, ajde da izbrojimo ono što se da izbrojati – naslovne strane dnevnih i nedeljnih novina koji su pretvorene u eksponate. Od svih naslovnih strana, najviše ih je iz nedeljnika Vreme, čak 26. U periodu koji obuhvata ova izložba, dakle od 14. aprila 2014. do pre neki dan, “Vreme” je objavilo 112 naslovnih strana. Ovih 26 čini manje od četvrtine naslovnih strana verovatno najkritičnijeg nedeljnika, najviše opoziciono orjentisanog. Naslovnih strana NIN-a na izložbi ima 15, što je tek oko sedmine ukupnog broja. Izloženo je i 10 naslovnica Kurira i 6 “Danasovih” od po 790 objavljenih, kao i 5 Newsweek-a, 1 Nedeljnika, dve iz Blica i po jedna iz Politike i Večernjih novosti.

Čak i da su svi ti eksponati u vidu naslovnih strana kritični, njihov broj je zanemarljiv u odnosu na ukupan broj naslovnih strana na kojima Vučić suvereno dominira, ispred svih zvezda sa sporta i estrade. O tome govori recimo brojanje koje su za 2014. godinu sproveli novinari portala “Cenzolovka”. Te godine, koja je i prva izložena u galeriji “Progres”, Vučić je bio čak 877 puta bio na naslovnicama dnevnih novina – kako tabloida, tako i onih visokotiražnih koji važe za ugledne, a samo šest puta pominjan je u kritičkom tonu. Ton tih naslovnica je bio idolopoklonički, na primer:”Vučić sasekao provokatora” (Alo), “Vučić udara kao Putin” (Informer), “Samo Vučić na radnom mestu” (Večernje novosti). Prosta računica od izbrojanih naslovnica 10 dnevnih listova, pokazuje da se Vučić na naslovnim stranama pojavljivao 2,4 puta dnevno.

Ako neko ne veruje Cenzolovki, pa kaže da je kritički nastrojena, možemo da uzmemo istraživanja koja sprovodi “Institut za javnu politiku” Bebe Popovića. Utoliko pre što je upravo ovaj instutut najverovatnije glavni idejni tvorac “Necenzurisanoh laži”, budući da je sličnu stvar protiv kritičkih medija organizovao u Podgorici za Mila Đukanovića. Institut od 2015. godine objavljuje kvartalni Medijametar gde analizira šta se i kako objavljuje na naslovnim stranama dnevnih novina. U pitanju su detaljne analize na oko 100 strana, sa grafikonima i pratećim komentarima o kontekstu. Sve vrlo egzaktno.

Medijametar takođe beleži neverovatnu dominaciju Aleksandra Vučića na naslovnim stranama svih dnevnih novina, ali u neutralnom tonu, zanemarljivo kritičnom. Po njihovim vrlo naučnim brojanjima, u periodu od januara do marta 2015.g. Vučić je bio 446 puta na naslovnim stranama i to 91,93% u neutralnom, 2,47% u pozitivnom i svega 5,61% u negativnom kontekstu. Prvi iza njega, poređenja radi, po broju naslovnica bio je Tomislav Nikolić sa 188 pojavljivanja.  

Od aprila do juna 2015.g. Vučić je dominirao na 522 strane, što je više od trećine svega što je objavljeno, u neutralnom kontekstu 490 tekstova, 19 pozitivno, 13 negativno (2,49%). U istom periodu, recimo, Saša Radulović, koji će godinu dana kasnije osvojiti četvrti rezultat po jačini na parlamentarnom izborima, nije ni pomenut ni na jednoj naslovnoj strani.

Isto se događalo i u periodu od jula do septembra 2015. g. Vučiću je posvećen 621 tekst na naslovnoim stranama dnevnih novina (35,5% svega objavljenog). Kontekst neutralan (93,4%), a negativan u svega 1,77%. Kad se uporedi sa, recimo, Tomislavom Nikolićem koji po broju tekstova na naslovnicama zauzima drugo mesto, o predsedniku države je objavljeno 246 tekstova (skoro tri puta manje nego o prvoplasiranom) i od toga 19% negativnih.

U svemu tome nisu zanemarljivi tiraži. Recimo Informer, koga nema na izložbi “Necenzurisane laži” jer ne spada u “neprijatelje”,  ima ubedljivo najveći tiraž od od 113.000 primeraka. Prema analizi Bebe Popovića i njegovog Medijametra Informer najviše piše isključivo, radikalno i u više od 70% slučajeva objavljuje neizbalansirane tekstove (pozitivno za Vučića i negativno za opoziciju). Po analizi istog toga Medijametra, najbalansiranije tekstove ima Danas, koji je na izložbi predstavljen skoro kao vođa zavere protiv Vučića. Nije nebitno i da “kritični” nedeljnici sa tiražom od, sve ukupno kad se saberu, ne većim od 15.000 primeraka na izložbi “dokazuju” koliko je ugrožen prvi i najmoćniji čovek u državi.

Ali da nastavimo dalje sa Medijametrom. U 2016.g, identičan trend, na naslovnicama dominira Vučić, predstavljen u neutralnom tonu u 92% od 661 objavljenog teksta. Još 202 objavljena teksta o Vladi, od kojih je više od 90% neutralno. Za isto vreme Saša Radulović se pojavio u 38 tekstova na naslovnim stranama, 30 u neutralnom tonu, a 8 u negativnom.

U periodu od aprila do juna 2016.g. na naslovnim stranama je o Vučiću pisano  čak 522 puta. Najviše u listu Danas (121) i Politici (112). Većina od preko 90% tekstova je napisana u neutralnom tonu i svega 12 tekstova je bilo negativno konotirano.

Kako je posle sveg ovog neutralnog i naučnog analiziranja koje Institut za javnu politiku Bebe Popovića sprovodi dve godine (početak analiza se poklapa sa periodom eksponata) došlo do izložbe “Necenzurisane laži” koja treba da dokaže da se protiv premijera vodi hajka i to opasna, organizovana, sinhronizovana i planirana? Nije tu nikakvo dokazivanje u pitanju, nego naprotiv – ovde je na delu pravljenje spiska neprijatelja, spiska za odstrel i jedan krajnje primitivan pokušaj demantovanja svih ozbiljnih pitanjima o najvećim pljačkama i incidentima koje su obeležile Vučićevu vladavinu.

Brojevi, pseudonaučna analiza kako je nastala kampanja medija protiv Vučića, izložbena postavka sistematično podeljena po tematskim celinama, panoi sa citatima i datumima kad su izgovoreni… sve je osmišljeno da navede da je u pitanju nepristrasni, analitički, argumentovani, naučni pristup činjenicama koje treba da nas ostave bez teksta i bez argumenata.

Međutim, i sasvim površan pogled na izložbu pokazuje da ona nije sastavljena od argumenata i činjenica, sistematično poređanih kako bi neutralni posmatrač mogao da ih osmotri i sam presudi. Autori “izložbe” koji nam u katalogu poručuju “namera nam je da ne namećemo, ne sugerišemo, već da činjenice budu jedini kriterijum na osnovu kojeg će građani formirati sopstveni sud” u stvari žele da proizvedu utisak, a ne zaključak. Brojevi su šarena hartija u koji je upakovana gola propaganda, upotrebljeni da zasene i fasciniraju i da navedu na pomisao da je u pitanju neka naučna izložba.

Da su hteli da iznose činjenice i argumente, autori bi izložili tekstove tako da mogu da se pročitaju, na svim primerima bi se jasno videlo gde su objavljeni, na kojoj strani, zatim bi ih predočili sistematično, hronološkim redom, uz kratak opis političkog trenutka kada su nastali (kontekst), primeri se ne bi ponavljali na po nekoliko mesta, kao što je to slučaj sa, recimo, intervjuom sa akademikom Dušanom Teodorovićem pod naslovom “Srbijom vladaju nekompetentni, a predvodi ih Vučić” u listu “Danas”.

Ako je za taj intervju sa Dušanom Teodorovićem i jasno da je negativan po Vučića, za mnoge druge izložene eksponate nije jasno kako su se našli na panoima. Na primer, na nekoliko mesta izložen jedan članak iz “Blica” pod naslovom”Vučić preslišavao direktore” u kome su direktori predstavljeni kao lezilebovići, a Vučić kao ruka pravednika koja će ih zbog toga posmenjivati. Ili, takođe iz “Blica, dva puta izložen isti tekst pod naslovom “Paklenih 365 dana Aleksandra Vučića” u kome se nabrajaju prepreke koje je imao tokom prve godine vladavine, ali je uspeo da ih savlada.

Bilo bi mnogo bolje da su nam autori objasnili po kojoj metodologiji su baš ovih 2.523 primera izložili. Šta je to kritika Vučića, da znamo jednom zasigurno, jer ovako izgleda kao da u stvari ni jedna pohvala koja nije neumerena i egzaltirana ne zaslužuje da se ubeleži ni kao neutralan stav prema vlasti.

Jasno je da autori izložbe nisu hteli da predoče ni argumente ni činjenica jer su tekstove nabacali jedan preko drugog i odštampali na skupom gumiranom papiru, sve osim 72 naslovne strane NIN-a, Vremena, Kurira, Danasa, Tabloida, Afere, Newsweek-a, Nedeljnika, Blica, Politike i Večernjih novosti koje mogu lepo da se vide.

Jedino što je čitko i nedvosmisleno može da se pročita na toj takozvanoj izložbi jesu imena i prezimena ljudi koje Vučić smatra svojim neprijateljima. Od novinara, kolumnista i karikaturista, preko profesora univerziteta, akademika, režisera, glumaca, predsednika nevladinih organizacija, strukovnih udruženja ili regulatornih tela do diplomatskih predstavnika. Zašto kažemo neprijateljima, a ne kritičarima. Zato što je u katalogu “izložbe” lepo i jasno predočeno da su izloženi radovi, odnosno stavovi jednog kruga ljudi koji je doveo do tragične sudbine premijera Zorana Đinđića, a sad ovom premijeru to isto, valjda, žele. Motiv su, kako se objašnjava u katalogu, pare iz stranih fondova. To je, naravno, još jedan od omiljenih toposa kojima se Vučić bori protiv svake i najmanje kritike ili pravog novinarskog, a ne naručenog pitanja koje mu se postavi. Topos je uspešno testiran na opoziciji još devedesetih godina i “radi” i danas. Ali to je već tema za neki pravi muzej diktature.

Draginja Lukin
članica pokreta Dosta je bilo, Beograd