Пљачкашки, партократски систем, у коме партије на разне начине извлаче огроман новац грађана Србије, док сви остали пропадају, није никаква новост коју је открио покрет Доста је било и Саша Радуловић. Пет месеци проведених у Министарству привреде само је омогућило да Саша Радуловић дође до прецизнијих и конкретних података о механизмима пљачкања државе.
Један од њих је и чувена прича о томе како је Александар Вучић, тада ППВ у Влади, тражио од Саше Радуловића да пусти кредит од 150 милиона динара Чедомиру Јовановићу. О томе је на исти начин увек говорио и сам учесник Саша Радуловић и професор Душан Павловић, потпредседник покрета Доста је било, који је био у Радуловићевом тиму у министарству и забележио поучну анегдоту о покушају корупције. Једно од многих, најранијих сведочења професора Павловића о томе може да се чује, рецимо, на снимку емисије “Кажипрст” од 11. марта 2014. године.
Чланица Председништва ЛДП Јудита Поповић изабрала је смешан начин да “опере” свог лидера у тексту у листу Данас. Не може се приземним увредама на рачун покрета Доста је било замаскирати ништа од сарадње ЛДП-а и Чедомира Јовановића са СНС-ом, као ни дилови којима су прекрајали изборну вољу бирача на Врачару, отворено се нудећи мандатару за парче власти.
Уместо одговора на бесмислице Јудите Поповић, ево још једном приче о томе како је Вучић тражио кредит за Чедомира Јовановића:
Из Фонда за развој је бачено две милијарде нашег новца. Први потез Саше Радуловића кад је постао министар привреде било је увођење реда у све агенције које су под ингеренцијама министарства. Од Фонда за развој је затражио попис свих кредита и открио да је из Фонда дато 20.000 кредита и да о њима води рачуна несразмерно мало људи – 61 запослених рачунајући и портира, кафекуварицу, возача.
Систем је био направљен тако да се кредити не контролишу, посебно да се не води рачуна о томе да ли се враћају на време. Систем ради тако да се само мали део новца, милион евра, даје малим, породичним фирмама које га и враћају, а осталих 99 милиона иде одређеним фирмама које су партијски повезане са врховима владајућих странака и које су тај кредит договориле пре него што је изашао конкурс за доделу кредита.
Из тих кредита типично се одваја 30 одсто новца за оне који су обезбедили кредит. И то је партијски рекет. Он се исплати свима, осим држави и грађанима, јер систем ради тако да у првој години сви враћају предвиђену рату од 20 одсто, у другој години само половина плаћа доспеле рате, а у трећој то више нико не ради, него извуче новац из фирме и пусти је да заврши у стечају.
Саша Радуловић је зауставио све кредите из Фонда за развој јер је хтео да уведе ред, систем у коме би се кредити исплаћивали на правим конкурсима и враћали у потпуности, на законит начин. Чим је зауставио коруптивно извлачење државног новца у партијске џепове, позвао га је Александар Вучић и рекао: Ајде пусти Чеди, требаће ти”. Чедомир Јовановић је за своју фирму која је закупила Фиделинку тражио кредит од 200 милиона динара. Одобрено му је 150. То је заустављено као и сви други кредити из Фонда за развој, док се не уведе ред.
Вучић је тражио од Радуловића да пусти кредит за Чедомира Јовановића, без обзира што су сви остали кредити били стопирани, речима: “Пусти то, требаће ти”. А онда је уследила чувена конверзација коју већ и врапци знају. Радуловић је питао “Што ће ми требати”. Вучић одговорио “Шта има везе, шта те кошта”. Пре изласка из Вучићевог кабинета Радуловић је закључио ову дискусију речима: “Мене не кошта ништа, нису моје паре, али су паре пореских обвезника, а ја сам ту да водим рачуна о том новцу. Значи, не може”.
Саша Радуловић је много пута објашњавао како се финансира партократија и паразитски систем који годишње грађане Србије коштају преко три милијарде евра. Фонд за развој и кредити који су из поменутог фонда исплаћивани људима блиским властима је само један пример. Ово је поразна и поучна анегдота коју Вучић никада није демантовао. Није је демантовао ни потпредседник покрета Душан Павловић, него је, на против, на исти начин о томе пуно пута причао на трибинама и пре него што је завршио и објавио своју књигу “Машина за расипање пара”.
Иначе, Јовановићева фирма је, као што знамо, после завршила у стечају, а њен власник је, у класичној стечајној превари, све послове пребацио на своју нову фирму, и оставио повериоце и запослене, међу којима је и сама Фиделинка, у стечају.
Е, Јудита, Јудита, желим ти једно “мирдита”. 😉
Opet poglavlje 23 “U borbi protiv korupcije biće ključno da Srbija kontinuirano ostvaruje rezultate, da istrage rezultiraju presudama i da se procesuira “korupcija na visokom nivou”, kao što je to Hrvatska učinila kada je pred sud zbog korupcije izvela nekadašnjeg premijera Ivu Sanadera.”
Ovo očekuje Aleksandra Vučića čim formira vladu. DJB treba da mu pomogne da ovo po;ne i dovede do kraja.
Naivni čoveče!
Onaj ko počne pravu borbu protiv korupcije mora postaviti sistem koji će to raditi po automatizmu a pošto od dosadašnjih niko pa ni a.v. nije čist, svi bi se veoma brzo našli iza rešetaka i OSUĐENI. Nema šanse da se to desi dok vlast ne osvoje potpuno novi ljudi.
Borislave,ako je skupljao umetnicke slike onda ce ga goniti.
Ako je on savetovao Sasi da odobri kredit,jli je to radijo predhodniik,nije on kriv.
Beograd na vodi,Er Srbija je medjunarodna suradnja,verifikovano u Parlamentu,dizanjem ruku 200 poslanika,to sto je verovatno protivu ustavno,nije problem drugih drzava,ni na jednom sudu necete se moci osporiti ugovor.Dobra volja druge strane da menja uslove.
Taj magicni broj 23 je dobar za casino da se stavi koja crkavica.
Ovaj tekst, zapravo tema, jedna je od onih koji se bave konkretnijim stvarima i koja je kao takva mene potakla da u svom ranijem postu, baš na ovim stranama – linkujem izlaganje Radulovića s tim u vezi, i pozovem posetioce sajta da to obavezno pogledaju, sa željom da se poveća broj Ju Tjub pregleda koji je iznosio skromnih par hiljada, a čime se širi svest o tome šta se i kako (i ko) kriminalizuje , kao i svest o potrebnoj borbi protiv te pošasti. Ana, osim postavljanja ispraznih, navijačkih, a beznačajnih postova – da li ste možda pogledali predmetni snimak na koji sam uputio? Ovaj tekst o Er Srbiji korak je u korisnom pravcu. Naravno, bilo bi još značajnije ukoliko bi se posedovao taj ugovor, te plasirala njegova sadržina. Er Srbija jeste jedna od stvari na kojima se mogu “slomiti kola”. Larma oko Vučićeve izložbe, larma oko ispale nekog levog voditelja Žike “seljaka”, kao i bezbroj sličnih gluposti – nisu tema dostojne iole ozbiljne političke organizacije. Očekujem još važnije teme. One – prvoklasne. Državničke.
Ovo nije nista novo,da je Sasa rekao,okej,dobicese kredit,da dogovorimo dinamiku otplate i nacin koriscenja.
Ovako su radnici otpusteni,oprema i silos otisli na dobos,mozda je Ceda ponovo kupijo kroz drugu firmu,oslobodijo se balasta dugova,nije ovo nista ne poznato,firme namerno bankrotiraju onda er-startuju.
Tonnis kralj mesa je dugovao stojer Schwabava,kad su dosli da naplate 130 milijona duga,on preneo vlasnistvo na drugo pravno lice,Schwabe ostale praznih ruku.
Er Srbija,
Jat je imao avione gde su delovi otpadali,sazreli za otpad,sluzbenici u Amsterdamu,svrljali karte iz rezervi(iz C.Gore) lovu stavljali u svoj dzep.
Isto su to radili sluzbenici na aerodrumu,ujutru dok ne popiju koju,drhte ruke, ne citko,odvedu vas na cekiranje i do aviona,lova u dzep.
Politicari su telefonom obezbedjivali prevoz fudbalera do Osla.Stujardese su u avionu prodavale svoje proizvode,pivo/viski i Milove cigarete.
Sad je sasvim drugacije poslovanje,avion je poleteo po kosarkase u Madrid,tek kad su platili.
Da je JAT otisao u stecaj u vreme Sase,ocerupali bi perje,letele bi druge kompanije,kratke destinacije,bilo bi samo iskrcavanje/ukrcavanje,katering/odrzavanje bi mogli zatvori,cisterne za gorivo bi dezurale za nedaj boze.
Jeftino pojentiranje.
nn… što ja ne mogu da dobijem tih par stotina miliona kredita? A trebaju mi. Pomešali ste koruptuvno odobravanje kredita (Čeda treba Vučiću da daje svoje glasove u Skpštini) – sa dobrim ili lošim odlukama u vezi sa poslovanjem Er Srbija. I ovde nije problem u Čedi, već u poimanju svoje pozicije čoveka koji obavlja – najvažniju državnu funkciju. Ovim će se jednog dana najverovatnije baviti i neki potpuno novi, superspecijalni sud.
Igore,Vucic ima 16 Ceda i 180 jajara koji samo znaju da podizu ruku,bez njih je Vucic nistica.
Fond za razvoj je pravno lice,u slucaju korupcije,tuzilastvo pa sud.Pravna lica konkurisu za kredite a ne Ceda,UO odlucuje u njemu prestavnici svih partija.
Osnovan je 2009.god.Sasa je 2013 godine postao presednik UO fonda,jedan Ministar iz redova SNS-a je bio clan UO(cini mi se Mihajlovic)
glasanjem se odobravaju krediti.
DS.SPS i Dinkic su bili zaduzeni za fond,DS je u finacijskim problemima,Djilas kuca pod hipoteku,Dinkiceva partija se raspala,ostali su duzni ogromne scholde,gde su te pare?
Bez dokaza ni superspecijalni sud nema vajde.
JAT su krali ko god je stigao,Er Srbija je ipak uvela neke nove standarde,plata direktora?takvi na zapadu zaradjuju milione jevrica godisnje.
Da je JAT ugasen,borimo se da ljudi ostaju u zemlji,stujardese bi se preselie u inostranstvo,piloti/kopiloti takodje,izinjeri/strucnjaci za odrzavanje,takodje,katerin takodje,skolu JAT-a u Vrscu bi mogli zatvoriti,nema potrebe za pilotima.
Uz duzno postovanje, kaze se kupio, oslobodio, nepoznato… Stavljate razmak posle zareza i tacke. Vasi komentari ce jos vise dobiti na tezini.
Srdacan pozdrav
Postovani Dragane,
U mom selu,Milos Jovicic je voleo da gleda u dno pivske vlase,na putu kuci,upita decu,znatel vi gde je kuca M.J. deca uglas,pa vi ste M.J.
Race on, znam ja ko sam,ali ne znam gde mi je kuca.
Tako je i kod mene,imam ja literature o pravopisu,nesto i zampamtim,ali zbog nekih drugih okolnosti,organizam mi funkcionise sa 10% kapaciteta,ima i lekara idiota na kvadrat.
A i ono,pisi kako govoris,ja ove reci ovako i izgovaram,mozda je uticaj i flamanskog jezika,malo se sa njim sluzim.
Zarez stavljam kad nestane vazduha pri izgovoru,posle tri zareza stavljam tacku.
Znam da nervira ljude od tinte,kao sto i mene neke stvari nerviraju na ovom sajtu.
Ovakvi tekstovi su generalno dobri, jer se bave pravim temama.
Nadam se da je to početak novog trenda.
Jedino ne znam da li ovu istu priču treba ponavljati toliko puta?
Ukoliko se priča onima koji za to nisu čuli, onda je u redu. Onome ko je to već čuo par puta, može postati dosadno.
Pogotovo treba razmisliti da li da se uopšte odgovara na napade od strane LDP-a. Mislim da njima većina ljudi u Srbiji ionako ne veruje, pa im odgovorima dajete kredibilitet.
Ali u svakom slučaju treba što više pisati o konkretnim ekonomskim stvarima, naročito o onome što DJB planira da uradi kad dođe na vlast.
Što konkretnije, sa što više razrađenih detalja – biće vam od velike koristi kasnije.
Makarije, nemojte kritiku, rizikujete na vratu sadržajnu i pokretu i više nego potrebnu Anu, ali i da Vas Amelija odmah pošalje na gornji prozor – usčlani se. Uh, pardon, isčlani se. Zato sa kritikama – oprezno! I samo u četri oka, na Sašinom jastuku. Tiho. E sad, kada smo to naučili, šta ćemo, koga za predsedničkog kandidata? Važna, možda i najvažnija tema. Uz tu temu, kada izaberemo, (treba da ) idu onda prave teme, kao potvrda potrebe za promenom… Jasmina. a?
А, шта ако је “Ана” уствари Јасмина?
Да ли би то променило гледање и коментарисање “Аниних” коментара?
Дајмо мало више симпатије и невидљивим дамама.
Добронамеран поздрав 🙂
Navika je čudo, moj @ Igore!
Taman sam hteo da ih pohvalim, ali izlete mi.
Brži jezik, odnosno ruka na tastaturi, od pameti.
Možda dame i ne primete moj komentar, pa se nekako provučem…
I neka bude Jasmina kandidatkinja za predsednicu Srbije. Nemam ništa protiv.
@ Milan
A damama – sve naše simpatije.
Čak i ako je Ana Jasmina.
Хахаха 🙂
Поздрављам Вашу реакцију 🙂
Jasmin (volim da je zovem Džasmin) poznajem “u dušu”. Ana nije taj kalibar. Ana je neko isuviše mlad ili makar nezreo. Sa Jasmin to nije slučaj. Ne znam koje škole ima Ana, ali da i ima doktorate, to ovde ne pokazuje. Zato znam da Ana nije Jasmina… Jasmina je, jednostavno, kandidat… Nemamo boljeg. Što nemamo, nego sa njom na čelu – nam i ne treba!
Ne znam šta je sve navedeno u opisu delatnosti Pokreta, ali se Pokret već uveliko bavi najpretežnije literarnom delatnošću. Ipak, ovo je već besomučno paćenički tekst anonimnog autora koji pokušava da nadmaši svoj spisateljski dar pretpostavljajući da je moguće živopisni ‘opis’ pretvoriti u „podatke o pljački preko Fonda za razvoj (slučaj Čedomira Jovanovića)“, i to jednostavno prostim imenovanjem stvari i ljudi. (Najzad, da li je to zaista i moguće zavisi u stvari od auditorijuma. Ali, moraš biti sasvim programiranog ili osakaćenog razuma (npr. Djb bot) pa da samo na temelju tog kreativnog jezičkog postupka, izveštaj doživiš kao verodostojan.) Pobogu, nema ničeg „smešnog“ u Juditinom postupku i pristupu: ona na umesan način javno pita o zaista simptomatičnoj činjenici da knjiga Dušana Pavlovića – pisana po ličnim svedočanstvima neposrednih aktera – o „slučaju Čedomira Jovanovića“ zapravo izveštava drugačije nego što to javno čini Saša Radulović!
Za one posetioce portala Djb koji osećaju toplinu oko srca svaki put kada suspenzuju kritičko mišljenje i smatraju da nema potrebe da posete sajt Ldp-a i pročitaju tekst na koji se ovde reaguje, ovde ću preneti ključno mesto opisa spornog događaja u Pavlovićevoj knjizi koji Judita prenosi u svom tekstu: „Dan uoči sednice na sastanak u kabinet pozvao me Aleksandar Vučić“, priča Radulović. „Rekao mi je da je čuo da sam zaustavio kredite u Fondu za razvoj. Pitao me zašto ih ne pustim? „Šta te košta?“, rekao je. Odgovorio sam mu da mene zaista ne košta ništa, ali da to nije moj novac i da ja to zaista nisam mogao da potpišem.“ (Pavlović Dušan, „Mašina za rasipanje para“, strana 110).
U videu na koji smo upućeni u reagovanju Pokreta, nailazimo na opet drugačiji izveštaj samog Dušana Pavlovića, izveden u zanosu upotrebe ‘repeticije’ kao oratorskog sredstva. Pavlović javno i lično svedoči (ili prenosi svedočanstvo) da je ministar privrede Saša Radulović „stopirao taj kredit – i ne samo taj, nego i mnoge druge – a onda je na jednoj sednici Vlade došao Aleksandar Vučić nakon toga da mu kaže: „zašto ne bi pustio taj kredit? Šta te košta?“
Ali anonimni spisatelj nas izveštava (valda još verodostojnije nego primarni svedoci) da „čim je (Radulović) zaustavio koruptivno izvlačenje državnog novca u partijske džepove, pozvao ga je Aleksandar Vučić i rekao: ajde pusti Čedi, trebaće ti““. Biće da zbog zanosa njegove dramatizacije ne znamo da li anonimni spisatelj prenosi izveštaj ili pak svoj doživljaj saopštava u vidu navoda; ipak, samo par redova kasnije on nas opet izveštava o istom događaju, mada opet drugačije: „Vučić je tražio od Radulovića da pusti kredit za Čedomira Jovanovića, bez obzira što su svi ostali krediti bili stopirani, rečima: „Pusti to, trebaće ti“. A onda je usledila čuvena konverzacija koju već i vrapci znaju. Radulović je pitao „Što će mi trebati“. Vučić odgovorio „Šta ima veze, šta te košta“.“
Suština Juditinog teksta je upravo to da ‘već i vrapci znaju’ o koruptivnom i kriminalnom profilu Čedomira Jovanovića, profilu koji se konačno dokazuje takvim ovom „čuvenom pričom“ Saše Radulovića, Dušana Pavlovića i ostalih hranitelja vrabaca, dok, međutim, samo Pavlovićevo pisano svedočanstvo o tome svedoči drugačije. Judita postavlja pitanje „zašto?“, u nadi da je u pisanoj verziji istine ipak prevladao Pavlovićev moralni integritet da „objavi isključivo istinu i proverene informacije u čiju je tačnost i objektivnost potpuno ubeđen“. Jer koji to literarni zanos bi opredelio Dušana Pavlovića – pisca sklonog repeticijama – da ne pomene istinu koja se toliko ponavlja u javnosti da je i vrapci znaju?!
Ovo je nažalost kulminacija pamfletizma u literarnoj delatnosti Pokreta. Mada, na toj delatnosti je do sada Pokret isključivo politički i profitirao, pa zašto bi se uopšte revidirala takva politička praksa; uostalom, u miljeu srpske političke kulture takva praksa najviše obećava, možda najviše ako je praktikuju novi, fini i kredibilni ljudi.
У данашњем броју листа Данас дато је много краће и поједностављеније објашњење целе приче. То је текст Душана Павловића којим демантује поруку Јудитиног текста. Деманти Душана Павловића има исту поенту као овај “памфлетски” (мада пре бих рекао дилетантски) текст испод којег исписујемо коментаре.
Не знам чему толика фама. Само зато што је овај текст дилетантски?
У праву сте. Али, мислим, ефектније би било да сте прокоментарисали нешто типа: “У реду је што демантујете, али дајте мало озбиљније аргументе. Ово је на нивоу памфлета. Не изигравајте својом неозбиљношћу наше поверење као ваших гласача.”
Иначе, веома радо читам Ваше коментаре, Бориславе.
Поздрав.
Poštovani Milane, hvala vam na reakciji i sugestiji. Zaista sam se nepotrebno raspisao da pokažem kako je i koliko uvredljivo razumnom čoveku sugerisati dramatizaciju i opis događaja kao podatke i činjenice, dok je upravo Dušan u Danasu poentirao, i to izletom u parabolu! Pretpostavljam da je i našem spontanom klubu ljubitelja poezije među komentatorima sajta Djb to užas.
Sa vašim komentarom “ne znam čemu tolika fama. Samo zato što je ovaj tekst diletantski?” ustvari pogađate suštinu problema: Fama u rimskom pesništvu odnosi se na onoga koji širi priču mešajući istinu i laži na taj način izazivajući neprijateljstva. Dušan Pavlović izgleda nije diletant u defamaciji.
+ i najverovatnije nisam ja taj Borislav na koga mislite i čije komentare rado čitate 🙂 do sada sam objavio samo jedan komentar ranije.. Bar takav “glas kruži” 🙂
Svakako hvala na razmeni!
E taj Fond za razvoj ne daje kredite ni privatnicima koji pozitivno posluju godinama, za ulaganje u opremu, sve sa nekim bednim izgovorima i bez realnog pokrića, a jednom Čedi eto 150 miliona. Sramota.
Treba im ozbiljno češljanje.