Политика Преносимо

Оља Бећковић: Белешке левом руком

Прича о оцу и сину

corax

Почињем са цитатом дела мог интервјуа са председником Николићем, објављеним у НИНУ (11. фебруар 2016.).

„Да ли бисте били спремни да се не кандидујете за следећи мандат и да „одете кући“ уколико би Вучић пожелео да он буде председник?

Зашто би то радио Александар Вучић? Што би са најутицајније, најмоћније, најуодлучујуће функције отишао на функцију председника Републике? Да почне да ради као што је радио Тадић, да одавде из овог кабинета води и Владу, да нађе слабог председника Владе? Не личи ми то на Вучића, можда га је то неко саветовао, али то неће да уради Александар Вучић.

Не верујете да би он то урадио?

Не. То би морао да буде неки мој и његов договор.

Да ли бисте пристали на тај договор да се ви повучете?

Ако се договоримо, може и тако. Само треба да се договоримо шта ћемо да радимо, ја нисам стар да не радим и никада се не бих сложио са тим да одем са ове функције по основу договора да „одем кући“.

Него?

Него бих отишао на неку другу функцију. Можда бисмо се договорили да ја водим Владу, па онда мени да кажете да сам диктатор.

А Ви не бисте били?

Па није ни Александар Вучић.“

Ништа не тврдим, али се сећам свог утиска да је било неке „дупле интонације“ у Николићевом одговору: „Зашто би то урадио Александар Вучић“?. Мислим да је већ тада знао да свако зашто има своје зато, ма колико било скривено.

Мој утисак је и да би ми Томислав Николић и данас на исто питање дао исти одговор. Али, не умем да погодим шта би ми одговорио да га то данас питам: “А како је Александру пало на памет да наручи истраживања како би прошао на изборима на којима му не пада на памет да учествује? Зашто би то радио Александар Вучић?“

Могу да замислим да бих у нестрпљењу да добијем конкретан одговор, заменила питање: „Ево вам нешто лакше, да не бисмо замишљали зашто БИ он нешто урадио…. Шта мислите зашто је БИО урадио, рецимо ово…?

*На дан кад је Николић званично проглашен за демократски изабраног председника Србије, позвала сам Вучића и питала: „Да ли има шансе да се Тома појави прво у ‘Утиску‘? Одговор је гласио: ‘Питаћу га, јављам‘. Даље вам причам по добром сећању, цитирам по најбољем.

Рекао ми је да је Тома усхићен мојим позивом, да му је јако важно да разумем да ме ни на један начин не избегава, („ево, ту је поред мене, слуша овај разговор“), али да никако не може те недеље, али већ следећа му је супер. Одговорила сам да је све у реду и да ћу имати стрпљења уколико се у међувремену не огласи ни на једној другој телевизији.

Све је било по договору, председник Србије је имао први јавни наступ на Б92 у „Утиску недеље“.

Док сте ви гледали шпицу емисије, председник ми је рекао да је поштенији од мене, да је дошао у емисију, иако сам га свесно „наместила“ да гостује на дан кад се игра нека невиђено важна утакмица, коју у исто време док он наступа преноси неки други канал. Нико га неће гледати, понижавам га…. тако су отприлике гласиле његове речи.

Рекла сам му да није фер да ми тако нешто приговара, јер ми је Александар пренео да њему баш то вече највише одговара. Био је прилично запањен пред тим открићем да је „намештен“ и да га је наместио нико други него Аца. Његов „син“ му није ни поменуо да сам звала за претходну недељу! Дакле, она реченица „Ево, Тома је поред мене, слуша овај разговор“, није била тачна!

Да вам преведем: Александар је тих дана израдио и мене и Тому. Опседнут рејтинзима, изабрао је датум за Николића кад нема теоретске шансе да га ико гледа, не би ли му још те 2012. демонстрирао колико је популарнији.

Зашто је то радио? Зашто би ово урадио? То само бебе знају.

Извор: Блиц
Ауторка: Оља Бећковић

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Oljin tekst sugeriše da Vučić “laže kao pas”, uz to i da je – ambivalentna ličnost. Laganju, medjutim, to videsmo baš ovde koliko pre dan, dva, nije sklon samo Vučić. Medjutim, mnogo je opasnija ambivalentnost, ako je suditi po Oljinom tekstu. Sa druge strane ukazuje i na to da je Nikolić “tup ko noć”. Obe stvari, ukoliko su tačne, su krajnje opasne za Srbiju. Činjenica je da Englezi i Ameri proguravaju one koje upravo zbog njihovih ozbiljnih mana – mogu da kontrolišu, ali ovo što je Olja objavila, ukoliko je uopšte osnovano – ukazuje na dve ličnosti koje su krajnje destruktivne po državu i narod. Možda se Olja, ipak, ne seća baš najbolje? Čudno je i njeno po svemu totalno, lično prijateljstvo sa Vučićem posebno. Otkud to, obzirom na njem apsolutni demokratski profil? Ko joj je sugerisao prijateljstvo, bliskost, gotovo intimnost? Da nije (i ona) dobila u datom trenutku englesko-američki mig, te započela svoj deo promocije ondašnjih novodolazećih? A sada, poput odbačene drage, vileni i bljuje vatru? Optužbe Olje su dramatično teške. Uznemirujuće. Koliko su i realne, valjda ćemo dobiti potvrdu u jednom trenutku.

    • Igor@ Nije jasno na osnovu cega govorite o “totalno licnom prijateljstvu sa Vucicem posebno…” ili o “prijateljstvu, bliskosti i gotovo intimnosti” Olje Beckovic sa AV.
      Da li Vi znate nesto sto obican svet, citaoci i gledaoci Utiska nedelje ne znaju?
      Ovaj tekst Olje Beckovic je samo jos jedan dokaz da AVu laz nije na prvom mestu vec da je to SMISLJANJE pakosti.
      Zasto on onima koji su napravili velike greske u radu “oprasta”?
      Zato da bi ih ucenjivao.
      Zasto on mrzi Sasu Radulovica, Sasu Jankovica ili Rodoljuba Sabica?
      Zato sto ne moze da ih ucenjuje.
      Nije Srbija jedina, ali smo usli u grupu nekoliko zemalja u svetu, a jedini u Evropi, u kojoj se narod HRANI patriotizmom.
      Da li jos neki premijer u Evropi svaki nastup /u proseku i po niekoliko puta dnevno/ iskoristi da kaze “Ja volim Srbiju?
      Da li jos neko godisnji odmor, za koji i lekari i psihijatri kazu da je neophodan normalnom coveku, podsmesljivo naziva BRCKANJEM.
      Mislite o tome.

    • Svetlanast., Oljina bliskost sa Vučićem je višestruko potvrdjena upravo u njenim (i više nego brojnim) izjavama. Ton, način, sadržaj tih izjava upravo govori u prilog toj činjenici. S druge strane, Olji nije potreban advokat, ovo je “otvoren prostor”, može pojasniti, demantovati ukoliko oseti potrebu ili ukoliko nešto nije tačno. U Srbiji caruju strani mediji. Olja radi u tim medijima, ili je radila. Kompromis, saradnja i postupanje, ključni je faktor opstanka u tim medijima. Svaki medij koji je stigao u Srbiju – svestan je i svoje političke obaveze prema datom “prostoru”. Ma odakle stizala “obaveza”. Što pre prestanemo glumu naive, utoliko bolje za (samostalnu) Srbiju. I na kraju – “ja volim Srbiju” – nije patriotizam. Patriotizam je kada nešto dobro i celovito za tu Srbiju – i uradiš.

    • Aleksandre, pozdravljam Vašu i rečitost i razboritost. Kultura u Srbiji oduvek je bila u zapećku, pa ni Vi niste izuzetak. No, kada promolite glavu jednog dana iz tog zapećka i skinute skorele krmelje tada ćete i – progledati. Do tog trenutka, nastavite da odmarate jezik. Ono drugo, po svemu, niste ni upotrebljavali.

  • Iz ovog članka sam stekao utisak da pomenuti otac i sin imaju neko ubeđenje da poseduju tapiju na vlast u Srbiji. Ovo je pomalo uvredljiva teza. Pretpostavimo da se jedan od njih kandiduje za mesto predsednika.Oni očekuju 1800 000 glasova kao na republičkim izborima. Osnova za ta očekivanja je mnjihov minuli radpoluge vlasti koje drže, malo muljaže, ogroman budžet i partijska vojska od 600 000 poslušnika. To su njihova očekivanja.
    Sad pretpostavimo da Đoković (ili neko tog ranga) podnese kandidaturu. Čovek je br 1 na planeti. Čovek ima milione – ne mora krasti. Čovek ima ugled pa nikome ko onoj engleskinji ne bi palo na pamet da traži da joj neko pokaže ko je to. Čovek ima jedan brak ( a ne kao neki drugi gelipteri koji su već izneverili supruge), Čovek ima ženu malo pametniju i lepšu od Dragice. Čovek ima fondaciju al od svojih para. Čovek je dokazani patriota. Čovek je poreklom sa Kosova i teško da bi potpisivao što ova dvojica. Pred njim bi se ustručavali da ponude prljave poslove jer njegovu reč bi objavili svi mediji.
    Kolike šanse imaju njih dvojica zajedno ili pojedinačno protiv takvog kandidata? 0%, 1%?
    Priča o prognozi Vučićevog izbora za predsednika je smešna. Koga su stavili kao protivkandidata? Dobio bi 2:1 al protiv koga? Protiv Đokovića? Teško! Gubio bi sa 99,9:0,1.

    • Putin i Medvedev. Zato se i ide na konsultacije u Rusiju, da se nauci kako se dozivotno vlada sa dva coveka koji rotiraju funkcije. Ja predsednik, ti premijer, pa posle obratno. Idila, do ludila.

    • Medvedev nije nikad imao vlast u Rusiji . Čak imaš i direktne ankete za “Da li bi ste glasali za Medvedeva da nema podršku Putina?” i odgovor je oko 8%. Ja sam jesam rusofil, i bio sam tamo mnogo puta, i moj lični utisak se poklapa sa tim istraživanjem. Medvedev je tamo potpuno nevažan lik, i direktori Zberbanke ili Gasproma imaju mnogo veći uticaj tamo. Ja bi lično voleo da se u Rusiji ojačaju institucije, da car ode u zasluženu penziju i da ga zameni neko poput Medvedeva ili Lavrova, ali od toga nema ništa, sledeći predsednik Rusije je ili Šojgu ili neko iz FSB-a

  • Uvaženi immobil,

    Nikada mi nije pala na pamet takva pomisao (g.Novak Đoković za predsednika), i kada malo bolje razmislim, svaka Vam je na mestu!?
    Bilo bi zaista korisno za Srbiju da se takav čovek zainteresuje za politiku (uostalom, svako od nas je zoon politikon)!
    g.Novak Đoković je mlad, pametan, materijalno veoma situiran (u svestskim okvirima), uticajan u širokom krugu veoma uspešnih, poslovnih ljudi širom planete, što bi u značajnoj meri bilo od koristi za društvo u celini!
    Često umem prijateljima da kažem: “BUDI SRBIN, GOSPODIN ČOVEK, NEMOJ DA SI SRBENDA”!
    Na žalost, u našoj kući Srbiji, neuporedivo je više ovih drugih i zato smo, svi zajedno, tu gde jesmo: NA DNU SEPTIČKE JAME”! Kako materijalno tako i duhovno! Naravno, materijalno i duhovno najbolje stoje “duhovni velikodostojnici”, političari i tajkuni (veliki i mali). Takvih je cca 8-10% a svi mi, tzv. OBIČNI LJUDI (a baš bih voleo da konačno skapiram koji su to “neobični”), živimo životom nedostojnog čoveka! Pri tom mislim na vredne i poštene a oni lenji i ne zaslužuju bolje no što imaju!
    Na opštu žalost, Srbija je prepuna koristoljubivih politikanata i moralnih štakora čija su usta prepuna “patriotizma i vere u boga” a živimo u mračnom srednjem veku…
    Konačno, sve je to rezultat naše opšte (ne)kulture, pa se često pitam: JESMO LI BOLJE ZASLUŽILI?